Бисер ниже Бисер беговица,
Уз рамазан у очи бајрама,
Дозивље је мила свекрвица:
„Снахо моја, Бисер беговице!
„Изгорје ти у ватру погача.“ 5
„Нека гори, свекрво кадуно!
„Ја ћу другу часком укувати.“
Једва чека Бисер бега мајка,
Једва чека, да Бисер бег дође.
Кад јој дође бего Бисер бего, 10
Она каже све по реду сину.
Кад то зачу бего Бисер бего,
Он узимље оковане ноже,
Па ето га љуби у одају,
По живу је срцу ударио, 15
На ноже јој сина износио,
Па је својој мајци говорио:
„Ах, нека те моја мила мајко!
„По двору ти свако дрвце расло,
„А највише црна трновина! 20
„У њему се свака тица легла,
„А највише црни кукавица!“
То изрече, у свијет утече,
Не виђе га више мајка жива.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 188.
