Змај полети с мора на Дунаво,
И пренесе под крилом диевојче,
А под другим рухо диевојачко.
Љуто змаја жеђа обхрвала,
Баца рухо у траву зелену, 5
А диевојку на водицу шаље,
Да донесе воде изза горе. —
Кад бијаше на воду за гору,
Али туде сиеде до три момка,
Један вели: „Лијепе диевојке!“ — 10
Други вели: „Да је обљубимо!" —
Трећи вцли: „Да је упиламо:
„Чијега је рода и племена?" —
Са мојим се злато казивало:
„Ја сам рода краља млиетачкога, 15
„Јесам злато змаја ниемачкога.“
