Златно седло по води пливаше

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Златно седло по води пливаше

Златно седло по води пливаше,
Мехо коња по пољу играше;
бег Мустај-бег абдест узимаше,
невиста му махраму држаше.
Бег Мустај-бег неви говораше: 5
"Липа ти си, моја невјестице!
Да ми хоће така бити љуба,
ливша би ми од свег свита била,
дража би ми од свег рода била!"
Застиди се млада невистица, 10
па му баци на раме махраму,
сави скуте, побиже уз путе,
па утече у бијеле дворе.
Бег у кулу, а нева из куле,
она сађе на мермер-авлију, 15
на студен' се стину наслонила,
студен-стини тихо говорила:
"Студен-стино, студена ти ли си,
још је моје срце студеније,
што ми рече дивер Мустај-беже! 20
Немам мајке, да јој јаде кажем,
јадна ми је на далеко мајка,
ни сестрице, да јој се потужим,
јадна ми је на далеко сека!
Да ја кажем бегу Мехмед-бегу, 25
међу се се браћа завадити,
завадити, па се омразити!"

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Златно седло по води пливаше КУРТ, бр. 47, стр. 107.
  • Муниб Маглајлић: Усмена балада Бошњака. Сарајево: "Препород", 1995. (Бошњачка књижевност у 100 књига)., стр. 186-187.