Закукала сиња кукавица
Усрид зиме, кад јој није вриме,
На јабуци спрама Бањалуци,
На ораху спрама Биограду.
То не била сиња кукавица, 5
Већ то била Ошпергана[1] мајка.
По имену пашу довикује:
„Аман,[2] паша, мио господаре!
Пусти мени Ошпергана сина!
Ишћи благо, колико ти драго!“ 10
Кад то чује паша господаре,
Говори јој паша господаре:
„Бором теби, Ошпергана мајко!
Намисти ми велику калдрму[3]
Од Текије до Новоселије! 15
По шехеру хамаме[4] изводи!
Намисти ми велику џамију
Као што је твоја рушка[5] црква!
Намисти ми сахат-кулу[6] билу
Као што је звоник твоје цркве! 20
Још ми додај три товара блага,
И три литре бијела бисера;
Пустит ћу ти Ошпергана сина.“
Кад то чује Ошпергана мајка,
Она купи многе сарахоре.[7]25
Она гради велику калдрму
Од Текије до Новоселије.
По шехеру хамаме изводи;
Разваљује своју рушку цркву,
Па му гради велику џамију. 30
Разваљује звоник своје цркве,
Па му гради сахат-кулу билу.
Па му носи три товара блага,
И три литре бијела бисера.
Кад је таман[8] све то саградила 35
И своје му дуговање дала,
Опет кука сиња кукавица,
На јабуци спрама Бањалуци,
На ораху спрама Биограду.
Опет кука Ошпергана мајка, 40
По имену пашу довикује:
„Аман, паша, мио господаре!
Ја ти платих своје дуговање,
Пуштај мени Ошпергана сина!“
Кад је дому синак долазио 45
И видио што је и како је:
Да је мајка цркву порушила
И велико благо потрошила
Умр[9] сине за три била дана,
Умр’ сине од велика јада. 50
↑˝Ошпергану˝, ˝Ешпергану˝, или ˝Оспергановићу˝ има више народних пјесама. Под тим се именом крије генерал Auersperg, којега је Ферхад-паша год.
1576. погубио у боју код Радоње, а његова сина Engelberta ухватио и уцијенио, да му мати сагради сјајну Ферхадију-џамију у Бањалуци, која још и данас стоји. Наша пјесма говори баш о зидању те џамије.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 239-241
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр. 162-163.
