Зидање Раванице, опет

Собет чини царе у Крушевцу,
Све војводе на собет дозвао,
Ставља редом једног до другога:
У зачеље славни цар Лазаре,
А до себе од Коњица Ивка,
А до Ивка од Омоља Живка,
А до Живка слугу Божидара,
А до слуге Бранковића Вука,
А до Вука Косанчић Ивана,
До Ивана Топлицу Милана,
До Милана госпођу Милицу,
До Милице Милош Обилића,
До Милоша браћу Миличину:
Млади Петар и млади Никола,
А најмлађи нејаки Момире,
Три рођена брата Миличина.
С друге стране уз десно кољено
Посадио старог Југ-Богдана,
А до Југа Бановић-Страхињу,
До Страхиње Мусића Стевана,
До Стевана Кучаинца Јова,
А до Јова Петра Браничевца,
А до Петра остала господа.
Вино служи слуга Божидаре,
Сваку чашу прије цара пије,
Чашу пије, цару је наздравља.
Царе прима златну купу вина,
Купу прима, а пити је не ће,
Но је тура на десно кољено,
Па војводам' својим говораше:
"Видите ли, моје војеводе!
"Ми пијемо млого вино ладно,
"Ми пијемо и господујемо,
"Задужбине нигђе не градимо,
"Намастира ни бијеле цркве,
"Ни на води камене ћуприје,
"Ни на друму камене калдрме;
"Штогођ било и цара и краља,
"Сваки себе задужбину гради,
"Неки гради, неки начинио:
"Цар Стјепане високе Дечане,
"Бијеле се насред Метохије,
"Градио их дванаест година;
"А слуга му цркву у Призрену;
"Краљ Милутин висока Девича
"У Косову пољу широкоме;
"Ђурађ гради Ђурђеве ступове,
"Свети Петар бијелу Петрову,
"Краљ Симеун Студеницу цркву,
"А слуга му цркву Придворицу;
"Цркву граде два Мрљавчевића
"У Јелици у планини пустој,
"Покривају јеловијем клисом;
"А ми, море, ниђе не градимо!
"Ал' тако ми Бога великога!
"Док су мене два мајдана златна
"Један мајдан у Копаонику,
"Други мајдан Рудничка планина,
"Од свијех ћу боље начинити:
"Поставићу темељ од олова,
"Удараћу челичне диреке,
"Покрићу је жеженијем златом,
"Попуњаћу драгијем каменом,
"Пострешићу ситнијем бисером,
"Нек се сјаје, нек се моје знаје"
Ни ко вели: Јесте тако, царе;
Ни ко вели: Није тако, царе.
Ниско сједи Милош Обилићу,
Ниско сједи, ал' добро бесједи:
"Можеш, царе, и у руци ти је;
"Ал' тако ми Бога великога!
"Ту ти нема прилике за цркву,
"Настануће пошљедње вријеме,
"Па ће зулум настанути тешки,
"Развалиће с' твоја задужбина
"Око злата и драгог камена;
"Царе, ће ти раскивати Турци,
"Раскивати челичне диреке,
"А од њих ће градити ћулумке,
"Ћулумцима биће сиротињу,
"Сиротиња клети ће ти душу;
"Ту ти, царе, задужбине нема.
"Но чу ли ме, славни царе Лазо!
"Виђео сам доље у Ресави,
"У Ресави твојој државини
"Под Кучајом високом планином
"Један лијеп, царе, заравањак,
"Гради нође Раваницу цркву,
"Гради, царе, штогођ љепше можеш,
"Од студена креча и камена,
"А покривај плочом и каменом:
"Од камена ником ни камена:
"Стајаће ти хиљаду година
"Задужбина твоја Раваница."
Кад то зачу славан царе Лазо,
Милошу је купу наздравио:
"Здрав Милошу, моја вјерна слуго!"
Па стадоше ладно пити вино.
Саклет чини славан кнез Лазаре,
Саклет чини на своје војводе,
А војводе на своје кметове,
На кметове и оборкнезове:
Саставише хиљаду мајстора
И хиљаду младих сараора,
А рада њих Рада неимара;
А ашчије девет Југовића.
Настојника старца Југ-Богдана!
Да се гради дванаест година;
А мајстору по дукат наднице,
Напојница по три оке вина;
Да светкују петку и неђељу.
Започеше Раваницу цркву.
Курве једне девет Југовића
Све царево продадоше пиво,
И цареву хазну затомише,
И надницу лаку оставише,
А надницу по једну асприцу,
Напојницу по једну чашицу;
Не светкују петку ни неђељу,
Ни Илију, који громом бије,
Ни Марију, која муњом пали.
Кад то виђе Раде неимаре,
Викну Раде хиљаду мајстора,
Савршише за годину дана;
Паке узја помамна дорина,
Оде право ка Крушевцу граду,
Пред градом је осједао дора,
Па дорину устури дизгине,
Сам се доро око града вода,
А он оде цару на дивана.
Каде цару на диван изиђе,
Он се цару смјерно поклонио,
Цјелива га у скут и у руку
И пред њиме злаћену сеџаду,
Баш сеџаду, ђе царе сјеђаше,
Па му сједе уз десно кољено;
Стаде њему царе бесједити:
"Јагње моје, Раде неимаре!
"Градиш ли ми Раваницу цркву?
"Јеси ли јој темељ поставио?"
"Вољан буди, царе, на бесједи!
"Ја не градим цркву Раваницу,
"Него нашу проклету тамницу;
"Тамницу смо савршили давно.
"Чудну си ми, царе, оставио
"А надницу, по једну асприцу!
"Напојницу по једну чашицу!
"Не светкујем петку ни неђељу,
"Ни Илију, који громом бије,
"Ни Марију, која муњом пали!"
Кад то зачу славан цар Лазаре,
Он дозива Милош-Обилића:
"О Милошу, моја вјерна слуго!
"Иди јаши ждрала високога,
"Па ти иди цркви Раваници,
"Те објеси девет Југовића,
"И увати стара Југ-Богдана,
"И на муке удари га тешке;
"Извади му обје очи чарне,
"Повади му клијештима зубе,
"Извади му језик на вилице,
"Рас'јеци га на четири стране,
"Објеси га о четири гране:
"Ко је чудан, нек се чуду чуди,
"Ко је страшив, да не смије проћи."
Кад то зачу Милош Обилићу,
Он посједе ждрала високога,
Право оде Раваници цркви,
Те увати девет Југовића,
Бијеле им савезао руке,
Савезао руке наопако,
А преда њих стара Југ-Богдана,
Па накити Једну ситну књигу,
Оправи их Рељи Крилатоме:
"Да их, Реља, у тамницу бациш,
"Да их појиш вином и ракијом,
"А да раниш медом и шећером."
Па он узја ждрала високога,
Узја ждрала, оде у Крушевац,
Право оде цару на дивана.
Каде цару на диван изиђе,
Он се цару смјерно поклонио,
Прије цара стаде бесједити:
"Свијех сам ти, царе, објесио,
"Објесио девет Југовића,
"Твога старца стара Југ-Богдана
"На муке сам ударио тешке,
"Обје сам му очи извадио,
"Повадио клијештима зубе,
"Извадио језик на вилице,
"Расјекао на четири стране,
"Објесио о четири гране:
Ко је чудан, да се чуду чуди,
"Ко ли страшив, да не смије проћи."
Кад то зачу госпођа Милица,
Процвиљела, као кукавица:
"За што, царе? ако Бога знадеш!
"Од мојијех девет милих брата
"Што ти мене једног не остави,
"Најмлађега, ја најстаријега,
"Тебе дику, а мене заклетву?
"Већ м' остави јадну без заклетве,
"Да ти кукам, као кукавица,
"Да преврћем као ластавица."
Каде зачу славан цар Лазаре,
То је њему врло жао било,
Паке стаде царе бесједити:
"О Милошу, моја вјерна слуго!
"Да си знао, ка' што знао ниси,
"Да оставиш од девет једнога,
"Најмлађега, ја најстаријега,
"Да те држим поред своје главе,
"Да те раним медом и шећером,
"Да те појим вином и ракијом,
"Да облачим свилом и кадивом;
"Кад би било по реду мријети,
"На тебе би остануло царство."
Таде Милош стаде бесједити:
"Вољан буди, царе, на бесједи:
"Свагда сам те послужио вјерно,
"А данас те послужио нисам:
"Ни једнога погубио нисам,
"Погубио, ни стара ни млада;
"Но пратио ка старом Пазару
"Ка војводи Рељи Крилатоме,
"Да их Реља у тамницу баци,
"Да их рани медом и шећером,
"А да поји вином и ракијом,
"Доке нам се, царе, поодљутиш;
"Сад им суди, како ти је драго.
"Но чу ли ме, славан царе Лазо!
"Згодно су нам начинили цркву;
"Но положи мајсторима благо,
"Мајсторима, што сте погодили."
То је царе њега послушао,
Све положи мајсторима благо,
Па спремише коње витезове,
На добре се коње дохитише,
Оде царе цркви Раваници,
Да он види, кака му је црква.
Кад је царе био према цркви,
Сину црква, као јарко сунце,
Коњу ждрака у очи удари,
Под царем је коњиц поскочио,
И са себе цара обалио
Ту се зове Царево Бупило
Како тадај, тако и данаске