Зечја интерпелација

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зечја интерпелација
Писац: Милорад Митровић





        
Зечја интерпелација

По планини глас се пронô, и то збори ко год зине:
Да смо на смрт осуђени кô некакве штеточине;
Па буде ли ово збиља, а не спрдња, што се збори,
Ми молимо, наш министер да следеће одговори:

Нек министер каже прво, да л' сте за то баш у праву,
И је л' од вас то поштено, и да ли је по Уставу:
Зар државу други крали, па им стоји глава руса,
А ми јадни да гинемо збор ластара и купуса?

То је прво. А сад друго: ко пресуди тако зрело,
Да нас може све пронаћи и потући племе цело?
То је, знајте, немогуће; расудите сами строго,
Јер имаде нас зечева по Србији врло много.

И најпосле још и ово: ни најмање лепо није,
Да се пита, шта ко ради, и шта једе, и шта пије.
Можда јесмо штеточине, ал' дође ли да се мери,
Реците нам, господине, шта су онда министери?

Глас народа глас божији, ми зечеви и то знамо,
Ал' дозвол'те, да вам нешто пришапћемо узгред само:
Зечеви су дивне зверке, о, не дајте да вам гину,
Не требите зечје племе, требаће вам за скупштину.



Извор[уреди]

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 118-119


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 113 година.