Кад се жени младожења зече,
Кума куми зелена курјака,
Стара свата рутава међеда,
А ђевера жутога јазавца,
А узима лисицу ђевојку. 5
Купи свате, иде по ђевојку.
Кад су били насред поља равна,
Али сједи чобан код оваца,
И код њега троје мрки паса.
Дотрчаше близу до сватова, 10
Милом куму бунду подераше,
Старом свату зелену доламу,
А ђеверу гаће подераше,
А ђевојку мало надераше.
Кад то виђе младожења зече, 15
Он се вину преко поља равна,
Кано зв'језда преко ведра неба,
Па он бјежи у међу зелену.
Диже ноге горе више себе,
„Хвала вама, моје ноге брзе, 20
„Које сте ме од зла избавиле,
„И мој ми се бабајко женио,
„Али није сватове купио,
„Нит' је ишо пољем по ђевојку,
„Већ женио с' у међи зеленој.“ 25
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 483-484.
