Зет се справља у пунице,
Носи дивне ормагане:
Ћера јаре и магаре,
Метну јаре на магаре,
Магаре му ногу сломи, 5
А јаре му вук изједе;
Прође село, проби чело;
Прође друго, проби уво;
Прође треће, сломи плеће;
Једва дође у пунице; 10
Кад пунице масло варе,
Дадоше му котле грепсти,
Метну котле на кољено,
Прегорјеше пеленгаће;
Од жалости и иједа 15
Бачи котле преко куће,
Стаде трчат' изнад куће,
За њим трче три пунице,
Једна вели: „Врн' се, зете!"
Друга вели: „Нека иде!" 20
Трећа вели: „Не дошао!
„Није ништа ни ваљао."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 537-538.
