Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину

Извор: Викизворник
Coat of arms of Bosnia and Herzegovina (1889–1918).svg

Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину

Члан § 1.

Босна и Херцеговина јесу једно јединствено засебно управно подручје, које стоји по закону од 22. фебруара 1880., држ. зак. л. бр. 18., уг. зак. чл. VI.: 1880., под одговорним водством и врховним надзирањем ц. и кр. заједничког министарства.

Управљати земљом као и вршити и примјењивати законе дужност је земаљске владе за Босну и Херцеговину у Сарајеву. Она је подређена заједничком министарству, којему је повјерено водством босанско-херцеговачке управе, те му је одговорна за своје цјелокупно званично пословање.

Судске и управне власти, које постоје у земљи, остају у своме дојакошњем саставу и снази. Преиначење допуштено је само према § 2. закона поменутих у 1. раставку.

У свим пословима, који не припадају у властити опсег рада земаљске владе, али којих се законски домашај протеже на Босну и Херцеговину, ваља о засебним интересима ових обију земаља саслушати заступнике земаљске управе.

Босанско-херцеговачке чете као и остале војничке уредбе Босне и Херцеговине органски су дио оружане силе монархије.

I. Опћа грађанска права.[уреди]

Члан § 2.

Сви су земаљски припадници пред законом једнаки.

Члан § 3.

Босанско-херцеговачки припадници јесу они, који су то својство стекли или ће га у будуће стећи:

  1. законитим рођењем од родитеља земаљских припадника или незаконитим рођењем од матере земаљске припаднице;
  2. позакоњењем по оцу земаљском припаднику;
  3. удајом за мужа земаљског припадника;
  4. сталним намјештањем аустријског или угарског држављанина у јавној служби у Босни и Херцеговини;
  5. нарочитим подјељењем по надлежном мјесту.

Својство босанско-херцеговачког припадника, које је стекао муж, протеже се такође и на његову жену као и на његову малољетну закониту дјецу.

За босанско-херцеговачке припаднике сматрају се дотле, док не буде доказано друго њихово припадништво:

  1. сви, који су рођени у Босни и Херцеговини;
  2. находи, што су у Босни и Херцеговини нађени и одгојени.

Члан § 4.

Што се тиче начина, како се тече о губи својство босанско-херцеговачког припадника, вриједе прописи, који сада постоје, докле не буду другим законитим наредбама попуњени или измијењени.

Члан § 5.

Сваки земаљски припадник може по вољи у земљи одабрати своје пребивалиште и боравиште, тећи непокретнине сваке врсте и тиме слободно располагати као и бавити се под прописаним условима сваком граном привреде.

Оне, који нијесу мјештани, допуштено је протјерати из некога мјеста или подручја само према прописима, који о томе постоје.

Земаљског припадника није допуштено прогнати из земље.

Члан § 6.

Лична је слобода заштићена законом. Судски притвор може одредити и на снази одржати само у случајима, које је закон установио и само на начин, како то закон прописује.

Право административних, редарствених и финанцијских власти, да затварају и пресуђују, уређено је у нарочитимм прописима.

Члан § 7.

Никоме се не смије одузети његов законити судија.

Судије су у вршењу свога судског звања самостални и независни.

Члан § 8.

Слобода се вјере и савјести ујемчава.

Нико не може ради исповједања своје вјере бити прогоњен ни прекраћен у својим правима.

Вршење вјерозакона у кући ујемчава се свакоме, а јавно члановима признатих вјерских удружења, колико се томе не противе јавни обзири.

Сада призната вјерска удружења јесу:

  1. муслиманско,
  2. српско-православно,
  3. римско- и грчко-католичко,
  4. евангеличко, аугсбуршког и хелветског закона,
  5. јеврејско.

Уживање грађанских и политичких права независно је од исповједања вјере, но исповиједањем вјере не смију се украћивати грађанске дужности.

Члан § 9.

Призната вјерска удружења управљаће унутрашњим пословима по своме уставу, који по закону постоји.

Та ће вјерска удружења и надаље посвједовати и уживати своје заводе, задужбине и закладе, намијењене богоштовним, наставним и добротворним циљевима.

Члан § 10.

Ујемчава се, да ће се међу муслиманима примјењивати шеријатско право на породичне и женидбене послове те на нашљедство у мулку.

Члан § 11.

Свим земаљским припадницима ујемчено је чување народне особине и језика.

Члан § 12.

Свако има право, да слободно исказује своју мисао говором, писмом, штампом или у сликама, без повреде законских прописа против зла употребљања тога права.

Превентивна цензура штампе јест и остаје укинута.

Административне забране пошти не ће се примјењивати на штампане списе, који излазе у земљи.

Члан § 13.

Занонст и њена наука јесу слободе.

Око образовања младежи треба се довољно старати јавним школама.

Наставне и одгојне заводе оснивати и на таквим научавати овлаштен је сваки земаљски припадник, који је за то на законити начин доказао своју способност и испунио остале дотичне обласне прописе.

Врховно водство и надзирање цјелокупне наставе и одгоје припада земаљској влади.

Члан § 14.

Стан је неповредан.

Кривични поступак прописује, када се и како смије предузети претрес куће у сврху кривичног судовања.

У сврху редарственог и финанцијског надзирања смију се предузети претреси куће само у случајима установљеним у прописима, који постоје.

Ове установе вриједе такође за претрес и узапћење папира.

Члан § 15.

Тајна писма, поште и брзојава заштићена је законом.

Прописи, који постоје о узапћењу и отварању писама, брзојава и пошиљака, остају нетакнути.

Повреде тајне писма и списа прогониће кривични суд.

Члан § 16.

Власништво је неповредно. Искуп (експроприација) може се повести само из обзира на јавно добро или из других у закону назначених разлога те уз примјерену накнаду према законима, који за то постоје.

Казна одузимајем имања (конфискација) није допуштена.

Прописи кривичног закона као и административни, финанцијски и доходарински прописи о губитку и одузимању робе остају на снази.

Члан § 17.

Свако је властан подносити молбе (петиције).

Молбе под скупним именом смију подности само удруге (корпорације).

Члан § 18.

Земаљским припадници имају право скупљати се.

Вршење тога права уређује се нарочитим законом.

Члан § 19.

Друштва се могу оснивати само по законским одредбама, које о томе постоје.

Члан § 20.

У случају рата, као и онда, кад се непосредно очекују ратна предузећа, коначно у случају немира или кад се појаве у већој мјери велеиздајничка или за сигурност погибељна потхватања, може земаљска влада по Превишњем овлаштењу у пођашњим параграфима установљене одредбе ограничити или обуставити за цијелу земљу или за поједине њезине дијелове.

Ове изнимне мјере ваља прогласити у Гласнику закона и наредаба, као и објавити на начин обичајан у мјесту, а на једнаки их начин опет укинути, кад нестане за то разлог.

II. Сабор[уреди]

Члан § 21.

На законима сарађиваће сабор, у који ће становништво Босне и Херцеговине одашиљати посланике.

Потање установе о опсегу саборског рада садржане су у III. раздјелу.

Члан § 22.

Чланови сабора Босне и Херцеговине јесу

А. лица по положају (вирилисте), и то:

  1. реис-ул-улема, вакуфско-меарифски директор, сарајевски и мостарски муфтија и осим тога по именовању најстарији муфтија;
  2. четири српско-православна митрополита и потпредсједник великог управног и просвјетног савјета српско-православне цркве;
  3. римско-католички надбискуп и два римско-католичка дијацезанска бискупа као и оба редодржавника фрањевачког реда;
  4. сефардијски надрабин сарајевски;
  5. предсједник врховног суда;
  6. предсједник одвјетничке коморе у Сарајеву;
  7. начелник главног земаљског града Сарајева;
  8. предсједник трговачке и обртничке коморе у Сарајеву.

Б. 72 бирана посланика, које треба бирати по изборноме реду, што се уједно издаје.

Члан § 23.

Његово царско и Апоштолско краљевско Величанство именује сваке године на почетку засједања за управљање сабором између његових чланова предсједника и два потпредсједника, који ће бити овоме замјеници. У предсједништву биће заступана свака од трију главних вјероисповјести земље, при чему ће се код сваког идућег именовања саборског предсједништва те три вјероисповјести обредити.

У овај се ред не ће ни новим изборима дирати.

Члан § 24.

Звање саборских чланова (саборски период) установљује се на пет година.

Кад се наврши редовни саборски период или ако буде сабор прије распуштен, расписаће се по свој земљи нови избори најдаље за шест мјесеци.

Ако се поједини посланици одреку мандата, умру, изгубе својство, које је потребно, да могу бити изабрани или престану бити из којега другога законитог разлога саборским члановима, онда треба још за онај саборски период у року од шест недјеља расписати накнадни избор.

Бивши саборски чланови могу бити наново изабрани.

Члан § 25.

Бирачи не могу порећи избора посланика у сабор.

Чланови сабора не смије примати никаквих упутстава и смију само лично гласати.

Члан § 26.

Сабор треба да се на Превишњи позив по правилу сваке године једанпут састане у земаљском главном граду Сарајеву.

Члан § 27.

На првом саборском састанку у сваком саборском периоду треба сваки његов члан да се завјери, да ће бити вјеран и послушан Његовом царском и Апоштолском краљевском Величанству као и да ће непоколебљиво вршити законснке прописе и савјесно испуњавати своје дужности.

Чланови, који по том наново униђу, треба да се завјере, кад први пут дођу у сабор.

Устеже ли се који посланик учинити завјеру у прописаном облику, губи свој мандат.

Члан § 28.

Предсједник отвара сабор сазван по Његовоме Величанству, предсједа сједницама и управља расправама.

Члан § 29.

Поглавица земље, грађански доглавник и одјелни предстојници као и за то одређени званичници босанско-херцеговачке земаљске управе овлаштени су, да учествују у свим саборским вијећањима.

Они морају бити на захтјев вазда саслушани.

Члан § 30.

Сабор је овлаштен, да управља земаљској влади питања о свему, што припада у његов опсег рада; да тражи од ње обавјештење о молбама, које су стигле и да изјављује своје мишљење у облику адреса или ресолуција.

Жалбе, које подигне сабор вршећи свој опсег рада, управљају се преко саборског предсједништва и преко земаљске владе заједничкоме министарству, које му је повјерено водство босанско-херцеговачке управе.

Члан § 31.

У извршној власти немају дијела ни сабор ни поједини саборски посланици, па се с тога сабор или поједини саборски посланици не могу ни лично уплетати у званични рад владиних области или појединих званичних лица нити могу уопће непосредно утјецати на рад или одредбе поменутих власти и лица.

Члан § 32.

Молбе, које сабору управе опћине, удруге или поједина лица, а преда их који члан саборски, може сабор претресати и, пропративши их како треба, упутити влади.

Молбе, које није предао члан сабора, не смију се уопће примати.

Члан § 33.

Чланови саборски могу према установама, садржаним у пословноме реду, стављати интерпелације на земаљску владу.

Члан § 34.

Чланови саборски не могу се никад узети на одговор ради свог гласања као и говора у сабору самоме или у његовим одборима. Но ова се неповредност не протеже и на она лица, која су понављајући и разносећи то, можда починила какво кажњиво дјело.

За вријеме засједања не смије се ниједан члан саборски ради кажњивог дјела без простајања сабора притворити нити се смије против њега судски поступати, изузевши, да буде ухваћен на самоме чину.

Па и онда, кад буде ухваћен на самоме дјелу, мора суд одмах приопћити предсједнику сабора, да је притворен.

Тиме се не дира у законске установе о позивању свједока пред суд.

Члан § 35.

Сабор не смије опћити са другим са другим представништвима нити смије издавати каких објава.

Одасланства (депутације) се не смију пустити ни у сједницу сабора ни у сједницу његових одбора.

Саборска одасланства смије се слати на Превишњи двор само онда, кад се испослује претходно Превишње одобрење.

Члан § 36.

Да буде саборски закључак ваљан, потребна је назочност више од половице саборских чланова и апсолутна већина гласова назочних лица.

За закључак, који се тиче законодавства у стварима богоштовља (§ 42., тач. 15.) потребно је, да буде назочно барем четири петине свих саборских чланова и да пристану барем двије трећине назочних лица.

Члан § 37.

На све владине основе, које припадају у надлежност босанско-херцеговачког сабора, треба да пристану владе обију држава монархије прије, него ће бити предане сабору.

Члан § 38.

Законским основама, које је усвојио сабор, треба Превишња потврда (санкција).

Њу ће испословати заједнички министар, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, на предлог земаљске владе и након што су пристале владе обију држава монархије.

Потрврђени закони објављују се у име Његовог царстког и Апоштолског краљевског Величанства и уз супотпис заједничког министра, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе.

Члан § 39.

Сабор изабире из своје средине за сав саборски период земаљски савјет од девет чланова, који ће на питање земаљске владе овој давати изјаве или мнијења о таквим јавним пословима, у којима има Босна и Херцеговина дијела.

Владе обију држава монархије могу, након међусобног споразума, преко заједничког министарства, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, питати земаљски савјет или се он може истим путом обраћати на њих са истоветним представкама. Сваку изјаву, коју земаљски савјет управи на једну од влада, треба да заједничко министарство, које му је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, без одлагања приопћи другој влади.

Свака вјероисповијест у сабору бира у земаљски савјет онолико чланова, колико јој према сразмјеру пучанства запада.

Предсједник је сабора уједно и предсједник земаљског савјета.

Члан § 40.

Предсједник закључује сабор на Превишњи налог.

На одредбу Његовог царског и Апоштолког краљевског Величанства може се сабор у свако доба одгодити или распустити.

III. Опсег рада сабора.[уреди]

Члан § 41.

Опсег рада босанско-херцеговачког сабора у пословима законодавства протеже се искључиво на босанско-херцеговачке послове. Сви послови, који се не тиче само Босне и Херцеговине, него и једне или обију држава монархије, изузети су из тога опсега рада

Напосе не може босанско-херцеговачки сабор да закључује:

  1. О свим пословима, који су на основи закона од 21. децембра 1867., држ. зак. л. бр. 146., уг. зак. чл. XII.: 1867. заједнички краљевинама и земљама заступаним у царевинском вијећу и земљама свете угарске круне, као и о пословима, те се између обију држава монархије утаначују заједничким споразумом у смислу споменутих закона; надаље о законодавству, које се тиче војне дужности, дозвољавања новака и установљивања новачког контингента, затим о одредбама о становима и издржавању оружане силе и о свим осталим пословима, који се тичу оружане силе.
  2. О свим пословима, који се уређују у уговору углављеноме између краљевина и земаља заступљених у царевинском вијећу и земаља свете угарске круне на основи закона од 21. децембра 1867., држ. зак. л. бр. 146., уг. зак. чл. XII.: 1867. о уређењу међусобних трговачких прометних свеза (закон од 30. децембра 1907., држ. зак. л. бр. 278., уг. зак. чл. XII.: 1908.) или који ће се у будуће у уговорима те врсте уредити.
  3. О свим пословима, који су били уређени законом од 20. децембра 1879. држ. зак. л. бр. 136., уг. зак. чл. LII.: 1879. о оснивању заједничког царинског савеза са Босном и Херцеговином.
  4. О свим пословима, који могу бити и у Босни и Херцеговини уређени по закону од 22. фебруара 1880., држ. зак. л. бр. 18., уг. зак. чл. VI.: 1880., само на основи закона сложно постављених у обим државама монархије или на начин прописан у § 3., раставку 2. поменутог закона.

Члан § 42.

Надлежност босанско-херцеговачког сабора протеже се уз ограничења предвиђена у пређашњем параграфу на законодавство о овим пословима:

  1. Установљивање годишњег земаљског прорачуна, дотично одобрење прорачуна унутар граница постављених у §§ 45., 46. и 47.
  2. Узимање нових зајмова и претварање (конвертирање) зајмова, који већ постоје.
  3. Расвојење и оптерећавање земаљског имања.
  4. Кривично правосуђе.
  5. Кривично редарство као и редарство над странцима, путнице и попис пучанства.
  6. Грађанско право са изузетком садржаним у § 10.
  7. Јавне књиге.
  8. Трговачко и мјеничко право убројивши амо законодаство о дионичким друштвима (командитска друштва на дионице), о друштвима с ограниченим јемством, о друштвима са осигурањем, о течевним и господарским задругама. Шумско и рударско право.
  9. Право удруживања и скупљања.
  10. Штампа и заштита умног власништва.
  11. Здравство као и обрана од болести редња (епидемија) и зараза (епизоотија), надаље подизање нових и проширивање дојакошњих болница и других здравствених завода, потпомагање болница, амбулаторија, опћинских болница и т. д.
  12. Обрт, извршивање обрта, редарство над обртом и сви остали обртни правни послови.
  13. Установе опћега добра, обезбјеђивање у болести и несрећи, осигуравање у старости и старање за радништво, сиротињу и т. д. као и сви други социјални политички послови.
  14. Начела наставе о свим научним и наставним заводима.
  15. Послови богоштовља, који се тичу свеза вјероисповјести међусобно или према владиној власти, колико се тиме не дира у равноправности, унутражњу уредбу и у вршење појединих по закону признатих вјероисповјести.
  16. Аграрни правни одношаји.
  17. Подизање нових и преиначивање господарских завода, који постоје.
  18. Мјере за подизање и унапређивање господарства уопће као и сви већи господарских приновци (мелиорације).
  19. Шумско редарство, надаље сви прописи о поступању с приватним шумама, о признању права власништва на шуме, прописи, како да се проведе уређење свих врсти посједа у подручју шумарства.
  20. Увођење нових пореза, које већ постоје или установљивање намета на порез, која већ постоји.
  21. Преображај (реформа) и евиденција катастра.
  22. Подизање и преиначивање казнионица.
  23. Градња жељезница, за које се предложе владине основе, градња цеста, путова и других комуникација.
  24. Издржавање цеста и јавних комуникација, дотично прирезе на порезе за цесте.
  25. Заснивање, дотично уређење купалишта и љечилишта.
  26. Састав опћина.
    Осим тога је босанско-хереговачки сабор надлежан:
  27. да испитује и одобрава закључне рачуне и пошљетке руковања са прорачуном, који је сабор одобрио.

Члан § 43.

Закони и наредбе издане у Босни и Херцеговини прије него је постављен овај устав, вриједе дотле, док их закони усвојени по сабору и потврђени по Његовоме царском и Апоштолском краљевском Величанству, дотично нове наредбе изријеком не укину или не преиначе.

Порезе, данци и доходарина побираће се по законима, који постоје, дотле, док не буду ови законито (§§ 41. и 42., тачка 20.) преиначени.

Члан § 44.

Земаљска влада треба да сваке године на вријеме поднесе сабору прорачун о земаљским приходима и расходима, а сабор треба да га узме без одлагања у претрес тако, да може стати на снагу закона прије почетка идуће године.

Не ријеши ли сабор на вријеме прорачуна, остаје на снази прорачун текуће године дотле, док га не замијени нови законити усвојени прорачун.

Члан § 45.

Редовни и изванредни издаци за ц. и кр. босанско-херцеговачке чете и војничке заводе ставиће се у земаљски прорачун у износу, који треба годишње прорачунати по истим начелима, која се уопће примјењују код израчунавања истоврсних издатака за ц. и кр. војску.

У прорачуну уврштени износи потребе за ц. и кр. босанско-херцеговачке чете и војничке заводе нијесу предмет респрављања у сабору.

Члан § 46.

Установа ал. 2 § 45 вриједи такођер и за ставке прорачуна за послове, који су у објема државама монархије уређењи заједничким споразумом. Ове ставке ваља уврстити према оним опћеним и посебним законским установама, које треба примјењивати у смислу § 41. у Босни и Херцеговини.

Члан § 47.

Онај дио потреба и покрића, који се тиче послова земаљског дуга, послова око получивања порезних прихода, као и ерарских радња, изузевши послове монопола, који потпадају под установу § 46., треба ставити у земаљски прорачун у таким свотама, које ће осигурати потпуни успјех финанцијског руковања.

Члан § 48.

У случају, да за прорачунског периода наступе изванредне и непредвиђене потребе, предложиће земаљска влада сабору основу накнадног закона к прорачуну, како да се подмире нужни издаци.

Но ако те непредвиђене пријеке потребе наступе у вријеме, кад сабор није на скупу, могу се за то нужна средства, након што пристану владе обију држава монархије, дозволити на предлог земаљске владе Превишње одобреном наредбом, али уз обавезу, да се ради накнадног одобрења разлози и успјеси ове одредбе одмах даду на знање сабору, кад буде први пут сазван.

Закључна одредба.

Члан § 49.

Овај устав стаје на снагу даном проглашења.

Извори[уреди]

  • „Босански устав“, фототип издања 1910. године; „Муслимански глас”, Сарајево 1991.