Зелен ора од рода се савија,
Под орахом драги ране завија.
Нису ране, но су туге на срце,
Ко облаци у јесени на сунце.
Облаци се око сунца развише, 5
А мој драги под орахом уздише:
Сунце жарко казаћеш ми матери,
Да ми гробак под орахом направи.
Драга ми се за другога удала,
Да бог да јој змија очи испила. 10
