Здравица старог свата домаћину
Мили пријатељу,
Дао ти бог, све ти се хиљадило,
Рађало ти по дрвету и камену
Пшеница бјелица и винова лозица;
Шљиве ти се од рода повијале, 5
А мобе по пољу као војске развијале;
Све ти се ширило, висило, поносило:
Кано птица над гором,
Кано риба под водом,
Кано јунак слободом; 10
У кући се мушка чеда рађала
А момчад у нишан гађала;
Под њима бијесни коњи рзали,
А они се у седлу као војводе држали;
Жене вам биле као виле витке у стасу, 15
А као преље и везиље на великом гласу;
Ђевојке вам се стидом поносиле,
А мушке очи заносиле;
Пред кућом ти двојница свирала,
А весела младеж коло развијала; 20
По доловима ширили стада витороги
овнови
И рикали задригли волови;
Ти срећан дубоку старост дочекао,
А ја се с тобом много пута напио
и напјевао
И увијек један другом у невољи помогао, 25
Ако нам је ко злотвор,
Убио га господ стријелом кроз плот,
Био црњи од лонца,
Тањи од конца;
Кроз камиш се провукао, 30
У лули ноге прекрстио;
Стекао славу ко Јуда
И Турчину служио за шаку шкуда;
Имао жену јалову, зрикаву, стесаних
кукова
Красиле је усахле дојке, 35
А у кући ни у тору никад не дочекао
двојке;
Ручак му кувала ћорава планинка
У шкрбаву лонцу,
А он од шкртости цркао гладан
Лежећи на новцу. 40
На Божић из псеће хаблине ријетку
кашу куса’,
А у кући му се укиселило све осим
репе и купуса;
Синови од оца, и жене од мужева
се дијелиле;
Све им ишло црно, само им очи
побијелиле;
За божићну печеницу пекао врапца, 45
А у селу лагао да је испекао двогода
прасца;
Са поља му мобе од глади бјежале;
Краве у штали у блату лежале,
А на њих гладне кује режале;
Он сам не имао људског лика, 50
Него ђаволу био понос и дика.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
