Здравица

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Узвија се свијет на све стране,

Ка’ вук када међу овце бане:

Што је било, те га помамило?

Топ пуче ли, сретоше л’ се мачи?

Ударили на слабије јачи?

Јесу јади, кад их изненади.

Чудо кажу, а ту чуда није:

У цара се весели и пије,

Цар здравицу Кнезу ни напија.

А царска се ријеч не завија.

Р’јеч је царска! - може л’ да не грми?

Восци возе куда крмар крми,

И р’јеч срца - а коликог, Боже!

Тек це срцу, а ђе друго може!

А словенске колике су горе!

Могу л’ да се на тај глас не оре?

А славенска поља колика су!

Ваља да се том одзову гласу!

А славенских колко мора, рјека!

Узиграли, да што, од одјека!

Око овогг словенскога св’јета

И другог је туђег сијасета:

Њима звуци допаднули чудни.

Па гракнули људи, кано будни!

Чудо кажу, а ту чуда није!

Словенство се весели и пије,

На здравицу царску се одзива:

Боже, држ’ га силна, здрава, жива!

Симо Поповић

Глас Црногорца 02-VII-1889
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Симо Поповић, умро 1921, пре 99 година.