Здравица

Здравица Писац: Симо Поповић

Узвија се свијет на све стране,
Ка’ вук када међу овце бане:
Што је било, те га помамило?
Топ пуче ли, сретоше л’ се мачи?
Ударили на слабије јачи?
Јесу јади, кад их изненади.
Чудо кажу, а ту чуда није:
У цара се весели и пије,
Цар здравицу Кнезу ни напија.
А царска се ријеч не завија.
Р’јеч је царска! - може л’ да не грми?
Восци возе куда крмар крми,
И р’јеч срца - а коликог, Боже!
Тек це срцу, а ђе друго може!
А словенске колике су горе!
Могу л’ да се на тај глас не оре?
А славенска поља колика су!
Ваља да се том одзову гласу!
А славенских колко мора, рјека!
Узиграли, да што, од одјека!
Око овог словенскога св’јета
И другог је туђег сијасета:
Њима звуци допаднули чудни.
Па гракнули људи, кано будни!
Чудо кажу, а ту чуда није!
Словенство се весели и пије,
На здравицу царску се одзива:
Боже, држ’ га силна, здрава, жива!

Извор

Глас Црногорца 02-VII-1889

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Симо Поповић, умро 1921, пре 103 године.