Звонимир/62
| ←Седамнајести призор | Звонимир Писац: Јован Суботић ОСАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР |
Деветнајести призор→ |
ОСАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР
Дворана у Биограду у двору бановом.
КЛОНИМИР:
Сад бирају у сабору краља.
Да ли ће га избрат'?
(Напољу чује се радостна вика, звона зазвоне, свирка засвира)
ЛАПСАН (нагло уђе):
Избраше га!
КЛОНИМИР (весео):
Избраше л' га и доиста, кнеже?
ЛАПСАН:
Једногласно и из пуног' срдца!
Чујеш свирку и радостну крику?
Све с' радује, и све се весели!
Сјајну сабор шаље му поруку,
Уз њу нагну народ хиљадама.
КЛОНИМИР (приступи к прозору):
Ах, да дивна и сјајна призора!
Подигла се сва властела амо,
И сав народ, и мужко и женско,
И диечица на руци ношена!...
(окрене се Лапсану)
Како м' игра срдце од радости!
(поћуте)
(напољу се чују радостни узклици)
КЛОНИМИР (одступајући од прозора):
Стиепан круну примити нехтиеде?
ЛАПСАН:
Пред сабором на њој се захвали.
КЛОНИМИР:
Бан је своју ријеч одржао,
Он кад неће — и боље је, кнеже
ЛАПСАН:
Сад је може бан мирно носити.
КЛОНИМИР:
Нек' му буде и заслужио је. —
Али ево господа долазе.
|