Звонимир/55
< Звонимир
| ←Десети призор | Звонимир Писац: Јован Суботић ЈЕДАНАЈЕСТИ ПРИЗОР |
Дванајести призор→ |
ЈЕДАНАЈЕСТИ ПРИЗОР
ЗВОНИМИР:
Лиепосаво! јошт си овдие жива,
Јошт за тобом ово срдце куца.
Прости, драга, што сам учинио,
Морао сам, сам ме је натиер'о.
Много ми је црна јада дао,
Циео ми је живот отровао,
Ал' ти си га својим отцем звала,
Па га морам и данас чувати,
Кад' ти дођем, кад' се састанемо,
Да ме можеш радостно дочекат',
Да зажалит' немаш с чега на ме!
Сад' се спусти из тог' плавог' неба
И разблажи срдце родитеља,
И склони га, да се помиримо.
|