Збогом остај, жарко лето!...
| Збогом остај, жарко лето!... (1898) Писац: Божидар С. Николајевић |
Збогом остај, жарко лето!...
Твоје чари тихо вену;
А последњи уздисаји
Испуњују васељену.
Ти умиреш на одори,
Коју твоје цвеће краси...
Одасвуда тихо струје
Жалопојне песме гласи.
То је туга васионе,
Коју смртно ухо чује;
То је песма којом вечност
Над пролазним јадикује.
Прими поздрав, жарко лето,
У смртноме часу твоме!
Над пролазним вечност плаче —
И ја плачем сада с њоме!
Извор
[уреди]- 1898. Звезда, породични лист. Година друга, број 6, стр. 44.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Божидар С. Николајевић, умро 1947, пре 77 година.
|