Збогом остај, жарко лето!...

Извор: Викизворник
Збогом остај, жарко лето!...  (1898) 
Писац: Божидар С. Николајевић


Збогом остај, жарко лето!...
Твоје чари тихо вену;
А последњи уздисаји
Испуњују васељену.

Ти умиреш на одори,
Коју твоје цвеће краси...
Одасвуда тихо струје
Жалопојне песме гласи.

То је туга васионе,
Коју смртно ухо чује;
То је песма којом вечност
Над пролазним јадикује.

Прими поздрав, жарко лето,
У смртноме часу твоме!
Над пролазним вечност плаче —
И ја плачем сада с њоме!

Извор[уреди]

  • 1898. Звезда, породични лист. Година друга, број 6, стр. 44.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Божидар С. Николајевић, умро 1947, пре 77 година.