С Богом, немарна душо,
Треба се већ дијелити.
Што ћу јадан чињети,
Када ме ти мрзиш?
Видићеш на моје тужбе 5
Ђе море рибу измеће,
Ма твоје срце неће
За мене проплакат'.
Преко пространа поља,
Преко дубока мора, 10
Преко зелене горе,
Жалостан ћу те зват'!
Бл'јеђеће на моје тужбе
Кроз поље свако цв'јеће,
Ма твоје срце неће, 15
За мене проплакат'.
Бл'јеђеће сунце у небо,
Мјесец ће потамњети,
Моје сузе ће чињет',
Звјездами св'јетлост скрит'. 20
Ево ти киту враћам,
Што си ми негда дала,
На њој ти мала Фала,
Отровно је цвијеће у њој.
Видјећеш у ту киту 25
Ђе љуте змаје измеће,
Ма твоје срце неће,
За мене проплакат'.
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 321-323.
