О јабуко зеленико,
Лијеп ли си род родила:
На три гране три јабуке,
На четврту соко сједи.
Соко гледа равно поље, 5
А уз поље киту свата,
Међу њнма невјестица,
Вранцу коњу до стрмена,
А ђеверу до рамена.
Ма се често обрћаше 10
На тајкове б'јеле дворе,
На братине пеливоје,
На мајчине разговоре.
Ма јој ђевер говораше:
"Ој ти снахо, моја снахо, 15
"Што се често ти обрћеш
"На тајкове б'јеле дворе
"На братове пеливоје,
"На мајчине разговоре?"
Снаха стидом проговара: 20
"О ђевере, мој ђевере,
"Ја се млада не обрћем
"На тајкове б'јеле дворе,
"На браћине пеливоје
"На мајчине разговоре, 25
"Но ђе сам синоћ коначила,
"Ту сам млада оставила
"В'јенце, ресе и обоце[1]
"И прстене позлаћене."
Ма јој ђевер говораше: 30
"Оди, снахо, с Богом дома,
"Биће тебе в'јенцу ресе
"И прстену позлаћење,
"Него буди собом добра
"Биће тебе сваког добра." 35
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 12-13.
