За град зађо, и!
Да гледам девојке, и!
Кад за градом на вечери беу,
дадоше ми лучу да ги светлим:
„Светли, драги, докле вечерамо, 5
љуби, драги, докле вечерамо,
ели мене, ел ову до мене!"
Ни ћу тебе, нити ту до тебе,
но ја очу мому према себе:
моја мома бело лице има, 10
моја мома црне очи има,
моја мома русе косе има,
моја мома најлепша девојка,
моја мома, мома према мене!
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 281.
