Зашто је ноћца тавна
Зашто је ноћца тавна,
Кад б'јели мјесец није?
И дан би мрачан био,
Да сунце њег' не грије.
И ја бих био сличан
К'о ноћ у црној тмуши,
Да поглед ока твога
Не сјаје мојој души.
Што ј' дакле сунце дану,
Што ј' ноћу мјесец јасни,
То с' мени очи твоје,
Анђелу мили, красни.
У Бару, 1896., Мило Јововић, „Словански свет “, број 17., у Бечу, 30. децембра 1896., стр. 196.