Зашто пјевам
Зашто пјевам пјесме миле,
Питају ме неки људи –
Мислећ радост и весеље
Може пјесму да побуди.
Мисле они да је пјесма,
Клик, одушка срца здрава
И да срце пјесниково
Прати ув'јек радост права.
Или можда и то мисле:
„Пјесник не зна горких јȃда;
„Памет му је занешена,
„Он се вазда добру нада“.
А не знаду да је пјесма
Зачињена често пута,
Самим јадом болна срца
Кога тишти рана љута.
А не знаду да се срце
Пјесниково снужди, гане;
Те и њему низа лице
Жалосница суза пане.
Та и славуљ прижељкујућ'
Више пута јавља тугу:
Да је гн'јездо порушено,
Или какву жалост другу.
Пјесник пјесмом весели се,
А ш њом истом и затужи;
Она му је мелем срцу,
Радост, жалост у њој дружи.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар, Мило Јововић, „Босанска вила“, број 14., у Сарајеву, 30. јула 1895., стр. 214.