Зачуди се седам пашалука
и све царство турскога султана,
што Али-бег оде у хајдуке,
и остави своје агалуке:
у Крајини пет стотин’ читлука, 5
а на Дрини шљепове и лађе,
у Сарај’ву дворе на ћемере,
у Травнику везирску столицу,
а у Тузли три магазе блага,
на Гласинцу хиљаду оваца, 10
на Загорју тридесет једека.
Поручује беже из хајдука:
— Све је узрок сеја Милошева,
од Поцерја, покрај воде Саве.
Посили се Поцерац Милоше 15
па ми не хтје поклонити сеју.
То дочула сеја Милошева
па обуче хајдучке хаљине,
Али-бегу оде у хајдуке.
Три године хајдукује с њиме, 20
хајдукује, ал се не казује:
с бегом ходи, с бегом чету води,
с бегом спава, а с бегом дањива!,
па још бега од милости љуби.
Бег се томе досјетит’ не може. 25
Пође млада дома из хајдука,
одлазила па је запјевала:
— Боже мили, на свему ти хвала!
Хајдуковах три године дана
според бега и ноћу и дању, 30
бег не знаде ко је ни како је,
да сам главом сеја Милошева!
Глас донесе гора до хајдука,
позна беже грло дјевојачко,
врати цуру, узе за љубовцу 35
изненада, када се не нада!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 805-806.
