Затеко се, зареко се
Да се нећу удавати.
Превари се, удадо се,
Нађо мужа колик’ спужа.
Ја имадох лакат сукна, 5
Скроји њему беневреке;
Отален ми остануло,
Оплето му рукавице;
Посла њега за козама,
Сви козари дојавише, 10
А мој мали не дојави.
Узо другу и преслицу,
Зади другу за преслицу,
Па га одо потражити.
Кад се јунак завалио, 15
У козију стопетину!
Ја га узо у прегачу,
Па га баци на огњиште.
Скочи жижа, ожеже га,
Ајме њему, забоље га! 20
Ја га узо у нарамак,
Па га баци на полицу,
Скочи мачка, огребе га,
Ајме њему, забоље га!
Ја га узо у наручи, 25
Па га баци на буниште,
Дође кока, зачепрка.
Ајме њему, и горе му!
Ја га узо у прегачу
Па га баци на путину. 30
Залети се црна псина,
Од’ отале, црна псино,
Није твоја ужина,
Него моја мужина!
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 104-105.
