Заспаја ми млад нежењен
У ливаде, покрај воде.
Чим заспаја, с'н видеја,
На с'н му је мома дошла
И донела шарен ћилим. 5
Пробуди се млад нежењен,
Пробуди се, протеже се,
Нема мома, нема ћилим!
Узе ножи да се коља.
Спазила га стара мајка: 10
„Немој, сине, да се кољаш,
Ене моме у градине,
У градине, под малине,
Те си ниже ситан бисер.”
Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет "Коста Стаменковић", Лесковац, 1969., стр. 32.
