Лепа Мара на чардаку спава,
Код ње мајка беле даре слаже,
Даре слаже, грозне сузе рони,
Њојзи Мара кроз сан одговара:
"Ао старице, моја мила мајко, 5
"Или ти је бела дара жао,
"Или мене Маре мезимице?"
Ал' је мајка Мари беседила:
"Није мени бела дара жао,
"Веће, Маро, тебе мени жао, 10
"Јер сам тебе на далеко дала,
"На далеко у Ерцеговину,
"3а неверу Ерцега Степана."
Ал' је Мара мајки беседила:
"Ао старице, моја мила мајко 15
"Кад ти чујеш бубње и свирале,
"Изнеси ме прид двор на сунашце,
"Покриј мене тананим покровом,
"И ужежи две воштане свеће,
"Па ти кукај кано кукавица, 20
"А привијај кано ластавица."
То је мајка Маре послушала.
Кад је чула бубње и свирале,
Изнела је пред двор на сунашце,
Покрила је тананим покровом. 25
Она кука као кукавица,
А привија као ластавица.
А кад дође Ерцег са сватови,
Ал' беседи лепе Маре мајка:
"Ао Ерцеже, зете несуђени, 30
"Што с' толико свате сакупио,
"И толике коње поморио?
"Лепа Мара још синоћ умрла."
Ал' то Ерцег и не слуша мајке,
Већ он шаље две неверне слуге: 35
"Отидите, две неверне слуге,
"Одвалите стену аловиту,
"Уватите змију шаровиту,
"Донесите у процепу златном,
"Да ја мећем Мари на срдашце, 40
"Не би ли се Мара разабрала."
Нит' се прену нит' се трену Мара.
Он јој меће руку у недарца,
Нит' се прену нит' се трену Мара.
Он наложи огањ ватру живу, 45
Да би му се Мара разабрала,
Нит' се прену нит' се трену Мара.
Купи свате Ерцеже Стјепане,
И он оде двору бијеломе.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 373-375.
