Запроси Радич Љиљану,
Љиљану мајка не даде,
нели му даде Божану.
Он ју одведе до Дунав,
па ју бутну у Дунав; 5
минула годин' и друга,
Радич се врати код бабу:
„Прати ме, бабо, Божана,
родила дете ровљиво,
напрела преџу цигљиву, 10
да јој испратиш Љиљану
да си изатка ткањето!“
Када су били до Дунав:
„Зете ле, зете, Радиче,
шта ли се бели у Дунав: 15
да ли је пена копрена,
да ли је риба мренушка?“
Радич јој тијо говори:
„Није то пена копрена,
нити је риба мренушка, 20
већ твоја сестра Божана.“
Љиљана сузе ронила.
„Љубе ле, љубе, Љиљано,
не плакај, љубе, Љиљано,
родила мајка две ћере, 25
обе и Радич заљуби,
родила лоза два грозда:
оба и Радич изоба!“
