Запросише Росану девојку

Извор: Викизворник


[Запросише Росану девојку]

Запросише Росану девојку,
Њума просе три турске војводе,
Једно беше Соколић Мустафа,
Што он има лице девојачко.
Друго беше Ибра кованџија, 5
Што на Видром бољи јунак нема,
А треће је деда Имен-ага,
Што но лежи на то суво злато.
Пита Роса остарелу мајку:
„Да ли знајеш те турске војводе?" 10
Проговара остарела мајка:
„Знајем, ћери, како да не знајем,
То што беше Соколић Мустафа,
Он си има лице девојачко;
То што беше Ибра кованџија, 15
Он на Видром бољи јунак нема,
А тај трећи деда Имен-ага,
Он си лежи на то суво злато!“
Тад напише једну ситну књигу,
Па је шаље деди Имен-аги: 20
„Чујеш мене, дедо, Имен-аго,
У недељу која прва дође,
Купи свати колико ти драго,
Па ти хајде за мому Росану!“
Кад освану света недељица, 25
Ал’ ето ти сва три просиоца.
Напред иде Ибра кованџија,
И он јаше дорастога коња,
На коња је седло шимширово,
На коња је узда позлатена, 30
И у седло седи добар јунак.
Пита Роса остарелу мајку:
„А кој ли је онај пред сватови?"
„То је, ћеро, Ибра кованџија,
Што на Видром бољи јунак нема!“ 35
За њим иде Соколић Мустафа
И он јаше зеленога коња,
На коњу је узда позлатена,
И на коњу седло шимширово,
И у седлу добар јунак седи. 40
Пита Роса остарелу мајку:
„Кој је онај јунак у сватови?"
Проговара остарела мајка:
„То је, ћеро, Соколић Мустафа,
Што он има лице девојачко!“ 45
За њим иде деда Имен-ага,
Што он лежи на то суво злато.
Пита Роса остарелу мајку:
„До кој ли је оно у сватови,
Што он јаше беластога коња, 50
На коњиште узда позлатена,
На коњиште седло шимширово
И у седло седи стари деда,
Брада му се вуче по каљиште,
А дзива му низ образе тече?“ 55
„То је, ћеро, тужан младожења!“
Кад то зачу Росана девојка
Мртва паде у свом белом двору.
Ал' ете ти деда Имен-ага:
„Беле руке, дрште се за мене, 60
Црне очи, погледајте мене,
А ти, момо, ајде с'г за мене!“
Ал’ не гледа Росана девојка.
Ал' ето ти Ибре кованџије,
Што на Видром бољи јунак нема: 65
„Црне очи, погледајте мене,
Беле руке, дрште се за мене,
А ти, Росо, ајде с'г за мене!"
Мало га је оком погледала.
Ал’ ето ти Соколић Мустафа: 70
„Црне очи, погледајте мене,
Беле руке, дрште се за мене,
А ти, Росо, ајде с'г за мене!"
Тада рипи Росана девојка,
Одма му се ’вати за силава... 75



Напомена[уреди]

Душан Смиљковић, Шарлинец.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 119-121.