Запоја Рада у лојзе, Зацвили Стојан пред овце: „Ама си Радо убава.” „Ти си ми Столе поубав, С’м те ти љуба пригруба, 5 Фрљи гу мори, узни ме.” „Не могу Радо, не могу, Она ми ткаје платненце, Она ми чува детенце.”
