Запасох се козе пасти,
Заборав’ се оженити,
Лако ћу се оженити,
Имам стрица домишљана,
И стрикачу домишљачу, 5
Они ми се домислише,
Они мене оженише,
Дјевојчицом млинарицом,
Козаровом заручницом,
Не може јој прстен бити, 10
Него гужва орачица,
Не могу јој бјечве бити,
Нег’ пометна врећетина,
Нит’ је може коњ носити,
Него кола од олова, 15
И под њима сто волова,
Све вочићи подмикују,
А јунаци подвикују:
„Сту јакота и бакота,
Није просо ни пшеница, 20
Нег’ дјевојка млинарица,
Козарова заручница”!
Док дјевојку уведоше,
Двоја врата иставише,
Два гребена изломише, 25
Док дјевојку ишчешљаше,
И ћуп масла измазаше,
Док дјевојку намазаше.
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 103-104.
