Синоћ малу мому доведоше,
А јутрос је на воду послаше.
Свекар вели: „Не би снахе с воде;"
А свекрва: „Да ти и не дође!"
Дјевер сједи, те је оговара: 5
„Дуго поље, а вода далеко;
„Тешка ведра, а нејаке руке."
Ал' то снаша слуша испред двора,
Па улази у бијеле дворе,
Даје свекру студене водице: 10
„Нај ти воде, не било ти боље!
„Ни од воде, ни од моје руке;
„Свекрва ми дуговјечна била:
„Од недјеље до понедјељника!
„А дјевери скоро с' иженили, 15
„И лијепи пород изродили:
„Ране ћери, а позне синове;
„Да заове снахе не застају,
„Да се два зла у двор' не састају."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 322.
