Сунце зађе, мрак на земљу паде,
Јетрве се у двор дозивају:
"Коме реда на водицу ићи?"
Ред допао прошеној ђевојци;
Пути су јој покрај двора драгог; 5
Ал' драгога двори отворени,
У дворима коњи оседлани,
И код коња под перјем јунаци.
Бога моли љепота ђевојка:
"Дај ми Боже и Богородице! 10
"Да ја кога на води застанем:
"Ил' војнову мајку, ил' сестрицу;
"Да ја питам, куд се војно спрема,
"Те с' у двору коњи оседлани,
"И код коња под перјем јунаци." 15
Што молила, Бога умолила,
Она нашла војнову сестрицу:
"Заовице, војнова сестрице!
"Што су б'јели двори отворени,
"И у двору коњи оседлани, 20
"И код коња под перјем јунаци?" —
"Ој Бога ми, снахо несуђена!
"Мој се братац спрема по ђевојку,
"Али не ће по те, већ по другу."
Цвили, тужи гиздава ђевојка: 25
"Изићи ћу млада гологлава,
"Гологлава, косе расплетене,
"Када јунак пође по ђевојку;
"Нека му је несрећна ђевојка."
Она оде свом бијелу двору; 30
Она у двор, а свати пред дворе.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 440-441.
