Пређи на садржај

Заова Јелена бугари за снахом Милком

Извор: Викизворник

* * *


Заова Јелена бугари за снахом Милком

Ајој, снашо наша и мајко наша!
Судбино црна и кућо ојађена!
О боже, о душманине!
Зашто нас стријелом у срце удари?
Зашто мајку од толике дјеце узе 5
Да нашем тати црне гласе носи
О нашој кући ојађеној,
О кући пуној зипки и колијевки,
О десет црви незбринутих
Који за гријехе још и не знају? 10
Што су ти, боже, они криви
Када им мајку умори,
А њих жучи напоји?
Је ли то милост твоја
О којој лажу људи? 15
Ајој, тата мили!
Погледај ову свадбу тужну
Који ти снашицу воде У вјечну кућу твоју!
Ајој, у бијело руво смо је окитили
И црним барјаком испратили. 20
Ајој, тата, дочекај је лијепо
Јер је твој завјет испунила:
Добра нам је као мајка била,
Заове је, ћако, удомила,
А кућу нам дјецом окитила. 25
Ајој, само их је јадна морала оставити
И тугу за њима у гроб понијети.
Ајој, снашо, ајој, мајко наша!
Ко ће нас сада у овој кући дочекивати,
Када ће се радост у њој насмијати, 30
По чему ће се тебе сјећати,
Ајој, ова пилад у колијевци?
Ајој, што ти ни њедра нијесу упамтила?
Ајој, снашо, мајко наша!
Поздрави тату нашег 35
Кога заборавит’ не можемо,
Као ни тебе, снашо.
Сирочад ова сад је брига наша
Као да смо их под срцем носили.
Пазићемо их као своје, 40
Само да те лакше преболе,
Али да те не забораве.
Ајој, Ђуро, брате наш једини!
Ајој, тебе ничим тјешити немамо.
Ти, Ђуро, жену можеш наћи, 45
Али дјеци никад мајке.
Ајој, Ђуро, брате, паметан буди
И добро размисли, Ђуро.
Много је разумних жена,
Ал’ на десет дјеце разумна ићи неће. 50
Ајој, а неразумну у кућу не води.
Знамо да ћеш се намучити,
Ал’ ћеш тако отац им остати
И њихову љубав сачувати,
А нама свима дика бити, 55
Код људи углед сачувати.
Ајој, сирочад твоја, брацо,
Само једног бога имају:
То си ти, брате Ђуро.
Ти им и мајку мораш замијенити, 60
Ти им путе мораш показати!
Ајој, немој, брацо, то заборавити!
Ајој, Ђуро мили брацо,
Ако си жуч ти морао пити,
Ајој, немој је дјеци налијевати, 65
Јер кад ти данак суђен дође,
С чим ћеш пред тату изаћи?
Што ћеш својој Милки рећи?
Ајој, кад те јадна за дјецу упита?

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Народне пјесме Кордуна, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1971, стр. 134-136.