Занос
| Занос Писац: Јулка Стратимировић |
Аој небо, плаво небо,
Високо си, широко си —
Ал’ за полет мојих жеља,
Аој небо, малено си!
Да их пустим — сунце би се
Са звездама загрлило,
У хаосу томе чудном
Све би, све би моје било:
Све што светли и трепери,
Што с’ таласа, кипи, струји,
И што грми и што тутњи
И што кликће, звучи, бруји,
Што се ори и разлеже
У простору свода твога:
Жар је живи душе моје,
И пламен је срца мога...
Извор[уреди]
- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 12, стр. 354.
|