Замучи се божја мајка
Од Игњата до бадњака,
Та да роди млада бога,
Па си пође божја мајка,
Па си пође да га крсти. 5
Усрећу гу свети Стеван:
„Бог поможе, свети Стево,
Да ли смејеш и умејеш,
Млада бога да крстимо,
Млада бога и божића?“ 10
— Нити смејем, ни умејем,
Ете иде свети Васа,
Он си смеје и умеје,
Да ти крсти млада бога!
Па си пође божја мајка, 15
Усрећу је свети Васа:
Ете иде свети Јован,
Он си знаје и умеје
Да ти крсти млада бога!
Па си пође божја мајка, 20
Усрећу јој свети Јован.
Проговара божја мајка:
„Помоз’ боже, свети Јово,
Да ли смејеш и умејеш
Да крстимо млада бога, 25
Млада бога и божића?“
— Смејем, смејем и умејем,
Стани горо, стани водо,
Да крстимо млада бога,
Младог бога и божића! 30
Стану гора, стану вода,
Трепетљика не станула,
Божја мајка говорила:
„Е дабогда, трепетљико,
Е дабогда не станула, 35
Ни порода не имала!“
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 19-20.
