Замано ћеро, Замано, заман те, баба, имала — за тебе, ћеро, питују. У село Турци дооде, за тебе, ћеро, питују: 5 ’Кам’ ти гу, Замана?’ Замана се је одала. ’Не лажи, бабо, не лажи.’ Очи ми твоје, синко, не лаже, баба, синко! 10
