Залуд противност свака

Мило Јововић

Залуд противност свака
Протива нам' се бори,
Нек свијет своје збори,
Моја бићеш ти.

Док моје т'јело рако,
Студена прими себе,
Љубићу само тебе,
Док крвца у ме ври.

Ти си ми цвијет први
Љубави моје вруће,
Ти прво удахнуће
Ули у срцу мом.

Ти с' анђ'о благе крви
И радост в'јека мога,
Кунем ти с' ево стога
Ти си ми среће дом.

Немој се плашит, створе
Анђелске, благе ћуди –
Нахудит неће људи –
Јачи је од њих Бог.

Ти ћеш у моје дворе,
До скоро мирна бит
С тобом ћу дијелити
Срећу покоја мог.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Мило Јововић, „Словански свет “, број 40., у Бечу, 18. октобра 1895., стр. 375.