Пређи на садржај

Залудња удаја

Извор: Викизворник

* * *


Залудња удаја

Везак везла за'ва и невјеста
На ђерђеву по бијелу платну.
Пита за'ва своју невјестицу:
„Невјестице, мило добро моје!
„Што те питам, да ми право кажеш: 5
„Каконо је љубити јунака?“
На то нева за'ви одговара:
„Што ме питаш за јуначку љубав?
„Када ни ја не знам за јунака,
„Од кад сам се довела од мајке; 10
„Кад ме свати кроз гору вођаху,
„Нешто т' брату из горице викну:
„„Чуј и почуј, бего господаре!
„„Што ти водиш љубљене ђевојке?“
„„Ал' му неко други проговара: 15
„„Не бој ми се, бего господаре!
„„Није тебе обљубљена љуба,
„„Но је води двору бијеломе,
„„Ти затвори цуру у одају,
„„За годину не љуби јој лице; 20
„„Ако буде љубљена ђевојка,
„„Она ће ти чедо породити:
„„Ако л' цура небуде љубљена,
„„Познаћеш јој вјеру по појасу.““
„Па ево сад годиница дана, 25
„Да ме није бего обљубио.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 152-153.