Везак везла за'ва и невјеста
На ђерђеву по бијелу платну.
Пита за'ва своју невјестицу:
„Невјестице, мило добро моје!
„Што те питам, да ми право кажеш: 5
„Каконо је љубити јунака?“
На то нева за'ви одговара:
„Што ме питаш за јуначку љубав?
„Када ни ја не знам за јунака,
„Од кад сам се довела од мајке; 10
„Кад ме свати кроз гору вођаху,
„Нешто т' брату из горице викну:
„„Чуј и почуј, бего господаре!
„„Што ти водиш љубљене ђевојке?“
„„Ал' му неко други проговара: 15
„„Не бој ми се, бего господаре!
„„Није тебе обљубљена љуба,
„„Но је води двору бијеломе,
„„Ти затвори цуру у одају,
„„За годину не љуби јој лице; 20
„„Ако буде љубљена ђевојка,
„„Она ће ти чедо породити:
„„Ако л' цура небуде љубљена,
„„Познаћеш јој вјеру по појасу.““
„Па ево сад годиница дана, 25
„Да ме није бего обљубио.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 152-153.
