Залуду се ђаволу човјек моли

Некаквоме лакому и гријешну човјеку, који је дању ужизао ђаволу свијећу, дође ђаво у сну и запита га: шта ће да му да за то што га он моли, а он му одговори, да му каже ђе је закопано благо. Онда га ђаво шјутра дан поведе у једно дуго и широко поље па му каже мјесто прстом: ево овђен је закопан пунан казан блага; али му они човјек рече: како ћу ја наћи кад се вратим од куће с мотиком ово мјесто без икакове биљеге? — Лако, лако одговори му ђаво, остави овђе твоју капу. Он тако учини, и шјутра се дан врати носећи мо тику про рамена, а пред собом двоје коња; но кад приступи к капи види је пунану нечисти, а с двора на капи написано угљеном: ово се дава ономе ко се ђаволу моли, а три пута оволико ко се у њега узда. Кад то виђе они човјек, пође кући и без блага и без капе, те се од гријехова покаје.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 6.