Узрасла је Јер јелика листа велика,
На њу сједи шарен тица пера шарена,
За листак се заклањала од зла бремена,
Као снаха за ђевером од худа војна,
Ђеверу се поплакала: „није за мене, 5
„Кој' преспава зимну ноћцу, не окрене се,
„А пресједи љетни данак, не насмије се;
„Окрени се, обрни се, студен камене!
„Загрли ме, пољуби ме, Бог те убио!
„А он мене преко брка, а расpди се: 10
„„Лезидоље, улегла се, зла ти година!
„„Ето тебе миле мајке, пољубиће те,
„„Ето тебе Ђурђев' данка, огријаће те.““
Наљути се, расpди се, у род утече,
Сусретеје мили ђевер, с војске иђаше: 15
„Врат' се натраг, милa снахо, караћу га ја.
„Богме нећу, мој ђевере, нек се кара сам.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 241-242.
