Закон о територијалној организацији Републике Српске
ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 1.
Овим законом уређује се територијална организација Републике Српске (у даљем тексту: Република), као и услови и поступак за територијалну промјену.
Члан 2.
(1) Територију Републике чине општине и градови.
(2) Назив јединице локалне самоуправе утврђује се законом.
Члан 3.
(1) Подручје јединице локалне самоуправе чине насељена мјеста, односно катастарске општине које улазе у њен састав.
(2) Границе подручја јединице локалне самоуправе подударају се са границама насељених мјеста и са границама катастарских општина са њеног подручја.
(3) Статутом јединице локалне самоуправе утврђује се њено сједиште.
II ОПШТИНА
[уреди]Члан 4.
Општина је основна територијална јединица локалне самоуправе, која се формира за дио насељеног мјеста, за једно насељено мјесто или за више насељених мјеста.
Члан 5.
Општине у Републици Српској су: Бијељина, Билећа, Берковићи, Братунац, Брод, Вишеград, Власеница, Вукосавље, Гацко, Градишка, Дервента, Добој, Доњи Жабар, Зворник, Источни Мостар, Источни Дрвар, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Источни Стари Град, Језеро, Калиновик, Кнежево, Козарска Дубица, Костајница, Котор Варош, Крупа на Уни, Купрес, Лакташи, Лопаре, Љубиње, Милићи, Модрича, Мркоњић Град, Невесиње, Нови Град, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Пале, Пелагићево, Петровац, Петрово, Приједор, Прњавор, Рогатица, Рудо, Рибник, Србац, Сребреница, Соколац, Теслић, Требиње, Трново, Угљевик, Фоча, Хан Пијесак, Чајниче, Челинац, Шамац, Шековићи и Шипово.
Члан 6.
Оснивање општине или промјена подручја општине (у даљем тексту: територијална промјена) врши се:
a) спајањем двију или више сусједних општина у нову општину,
б) подјелом једне општине у двије или више нових општина,
в) припајањем дијела једне општине сусједној и
г) спајањем дијелова двије или више сусједних општина у нову општину.
Члан 7.
Поступак територијалне промјене обухвата:
а) подношење иницијативе са елаборатом о оправданости територијалне промјене са графичким приказом на катастарским подлогама и описом границе подручја,
б) разматрање иницијативе са елаборатом о оправданости територијалне промјене од стране скупштине општине,
в) именовање и рад Комисије за давање мишљења о испуњености услова за територијалну промјену (у даљем тексту: Комисија),
г) одлука Владе Републике Српске (у даљем тексту: Влада) и
д) законодавни поступак.
Члан 8.
Услови за територијалну промјену процјењују се на основу:
а) расположивог друштвеног, економског и фискалног потенцијала подручја за које се захтијева територијална промјена,
б) могућности одржавања и развоја основне инфраструктуре и других релевантних услова који су у функцији пружања основних комуналних и других локалних услуга,
в) потребе да се обезбиједи географски и просторно заокружена цјелина,
г) друштвеног интереса за очување одређеног подручја и
д) управног потенцијала подручја.
Члан 9.
(1) Друштвени потенцијал у смислу члана 8. тачка а) подразумијева распоред мреже јавних установа неопходних за функционисање одређеног подручја.
(2) Економски потенцијал у смислу члана 8. тачка а) подразумијева природне ресурсе и изграђене привредне капацитете и инфраструкутуру која обезбјеђује одговарајуће изворе прихода и економски развој одређеног подручја.
(3) Фискални потенцијал у смислу члана 8. тачка а) подразумијева способност подручја које захтијева територијалну промјену да из расположивих јавних прихода прикупљених искључиво на подручју за које се захтијева територијална промјена, обезбиједи редовно финансирање послова који су од интереса за становништво тог подручја.
(4) Способност изградње, развоја и одржавања основне инфраструктуре и других релевантних услова који су у функцији пружања основних комуналних и других локалних услуга из члана 8. тачка б) процјењује се у односу на услове утврђене законом за обављање комуналних и других дјелатности и инфраструктуру за то подручје.
(5) Потреба да се обезбиједи географски и просторно заокружена цјелина из члана 8. тачка в) овог закона, сагласно Просторном плану Републике, процјењује се у односу на географску повезаност и удаљеност насеља и сједишта општине.
(6) Друштвени интерес за очување одређеног подручја, у смислу члана 8. тачка г) подразумијева очување демографске стабилности, очување квалитета земљишта и природних ресурса, биодиверзитета, еколошке равнотеже, те обезбјеђење равномјерног развоја институција од општег интереса и развоја насеља у Републици.
(7) Управни потенцијал у смислу члана 8. тачка д) подразумијева ефикасно и економично обављање изворних и пренесених послова из дјелокруга послова органа јединице локалне самоуправе.
Члан 10.
Влада ће уредбом прописати критерије за процјену услова за територијалну промјену из члана 8. овог закона, уз претходно прибављено мишљење Савеза општина и градова Републике.
Члан 11.
(1) Иницијативу за територијалну промјену могу поднијети:
а) најмање 30 % бирача који имају пребивалиште на подручју за које се захтијева територијална промјена,
б) орган општине или
в) Министарство управе и локалне самоуправе (у даљем тексту: Министарство).
(2) Подносилац иницијативе дужан је да уз иницијативу припреми елаборат о оправданости територијалне промјене, у складу са овим законом.
Члан 12.
(1) Елаборатом о оправданости територијалне промјене исказује се процјена показатеља о испуњености услова из чл. 8, 9. и 10. овог закона и приједлог за подручје, назив и сједиште општине.
(2) Елаборат из става 1. овог члана садржи и податке о природним ресурсима, инфраструктури, демографским, економским, образовним, културним и другим показатељима и процјену позитивних и негативних ефеката за локално становништво, односно за развој подручја за које се захтијева територијална промјена.
Члан 13.
(1) Иницијативу и елаборат о оправданости територијалне промјене разматра скупштина општине и даје мишљење, при чему негативно мишљење не зауставља процедуру.
(2) Начелник општине, односно начелници општина дужни су да иницијативу са елаборатом о оправданости територијалне промјене учине доступним јавности, у складу са статутом општине.
(3) Начин изјашњавања грађана о оправданости територијалне промјене уређује се статутом општине.
Члан 14.
(1) У року од 30 дана од дана достављања мишљења из става 1. члана 13. овог закона, Влада именује Комисију.
(2) Комисију из става 1. овог члана чине по један представник републичких органа управе надлежних за послове: локалне самоуправе, финансија, уређење простора, привреде, саобраћаја и веза, геодетске и имовинско-правне послове и по један представник општине, односно општина на које се територијална промјена односи.
(3) О иницијативи и елаборату за територијалну промјену Комисија у року од 90 дана од дана именовања, доставља образложено мишљење Влади.
Члан 15.
(1) Након разматрања иницијативе и елабората о оправданости територијалне промјене, мишљења скупштине општине и мишљења Комисије из члана 14. овог закона, Влада доноси образложену одлуку о иницијативи за територијалну промјену.
(2) У случају прихватања иницијативе, у року од 30 дана од дана доношења одлуке из става 1. овог члана, Влада ће утврдити нацрт закона.
Члан 16.
Након ступања на снагу закона о територијалној промјени спроводе се избори за органе новоосноване општине, у складу са изборним прописима.
Члан 17.
(1) Новооснована општина ће донијети статут општине у року од 60 дана од дана конституисања скупштине општине.
(2) Скупштина новоосноване општине ће донијети буџет општине у року од три мјесеца од дана конституисања скупштине општине.
(3) До доношења буџета из става 2. овог члана, финансирање ће се вршити на основу одлуке о привременом финансирању.
Члан 18.
(1) Уколико се двије или више општина споје у нову општину, даном оснивања нове општине цјелокупна њихова имовина постаје имовина новоосноване општине.
(2) На новоосновану општину прелазе и сва имовинска права и обавезе тих општина.
Члан 19.
(1) Имовина општине која се подијелила у двије или више нових општина, или се њен дио припојио сусједној општини, подијелиће се споразумно.
(2) Одлуку о начину споразумне подјеле имовине из става 1. овог члана, доносе скупштине општина у року од три мјесеца од дана конституисања новоосноване општине.
(3) Послове управљања још неподијељеном заједничком имовином, врше органи општине на чијем подручју се налази имовина, уз сагласност друге општине.
Члан 20.
(1) Уколико се не постигне споразум о подјели имовине из члана 19. овог закона, општине се могу споразумјети да рјешавање спора о подјели заједничке имовине повјере арбитражи.
(2) Арбитража се формира од једнаког броја представника страна у спору, представника Владе и једног члана из реда стручњака из области имовинског права, који је истовремено предсједник арбитраже.
(3) Начин рада и одлучивања арбитраже уређује се актом који доноси арбитража.
Члан 21.
(1) Споразумом о изношењу спора пред арбитражом, стране у спору одређују питање које је предмет арбитраже.
(2) Арбитража може одлучити само о питању које су пред њом изнијеле стране у спору.
Члан 22.
Одлука арбитраже је коначна и има снагу судског поравнања.
III ГРАД
[уреди]Члан 23.
(1) Град је територијална јединица која представља кохерентну географску, историјску, административну, социјалну, економску цјелину са одговарајућим нивоом развоја.
(2) Град који у свом саставу нема општина има карактер основне јединице локалне самоуправе.
Члан 24.
(1) Градови у Републици су Бања Лука и Источно Сарајево.
(2) Посебним законом статус града може стећи и друга општина.
(3) Промјене подручја града, који у свом саставу нема општина, врши се на начин прописан за промјене подручја општина.
Члан 25.
(1) Град Бања Лука у свом саставу нема општина.
(2) Подручје града Источно Сарајево чине подручја општина: Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац, Источни Стари Град и Трново.
IV НАСЕЉЕНА МЈЕСТА
[уреди]Члан 26.
Насељено мјесто је дио подручја јединице локалне самоуправе које има изграђене објекте за становање, основну комуналну инфраструктру и друге објекте неопходне за задовољавање потреба становника настањених на његовом подручју.
Члан 27.
(1) Насељено мјесто може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.
(2) На подручју једне јединице локалне самоуправе два или више насељених мјеста не могу имати исти назив.
Члан 28.
Насељеном мјесту може се дати назив који има географска, етнографска, историјска или друга обиљежја.
Члан 29.
До доношења закона о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе, Влада ће ово питање уредити уредбом.
Члан 30.
(1) Иницијативу за покретање поступка за оснивање новог насељеног мјеста, за одређивање назива новонасталог насељеног мјеста, за промјену назива насељеног мјеста, односно за утврђивање да је насељено мјесто престало да постоји може покренути заинтересована скупштина јединице локалне самоуправе или 20 % бирача који имају пребивалиште на подручју на које се промјена односи.
(2) О иницијативи из става 1. овог члана, коју покреће 20 % бирача који имају пребивалиште на подручју на које се промјена односи, мишљење даје скупштина јединице локалне самоуправе.
(3) Образложена иницијатива са графичким приказом на катастарским подлогама подручја на које се промјена односи, подноси се Влади.
Члан 31.
(1) О насељеним мјестима води се регистар насељених мјеста.
(2) Регистар насељених мјеста из става 1. овог члана води Министарство.
(3) Садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана прописује Влада уредбом.
V КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ
[уреди]Члан 32.
(1) Катастарска општина је катастарска територијална јединица која обухвата, по правилу, подручје једног насељеног мјеста.
(2) Катастарска општина се може формирати само на подручју једне јединице локалне самоуправе.
(3) Подручје катастарске општине утврђује скупштина јединице локалне самоуправе на приједлог начелника општине/градоначелника, уз прибављено позитивно мишљење Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (у даљем тексту: Републичка управа).
(4) Обиљежавање границе подручја катастарске општине врши Републичка управа.
Члан 33.
Одлуку о формирању, укидању, промјени подручја и назива катастарских општина, доноси скупштина јединице локалне самоуправе на приједлог начелника општине/градоначелника и уз прибављено позитивно мишљење Републичке управе.
Члан 34.
(1) О катастарским општинама у Републици води се регистар.
(2) Садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана прописује Влада уредбом.
(3) Регистар из става 1. овог члана води Републичка управа.
VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ, ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 35.
(1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај правно лице које противно одредбама чл. 2, 5. и 24. овог закона у службеној употреби користи назив јединице локалне самоуправе.
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 1.500 КМ до 10. 000 КМ.
Члан 36.
(1) Влада ће уредбу из члана 10. овог закона донијети у року од годину дана, а уредбе из чл. 29, 31. и 34. у року од три мјесеца од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Јединице локалне самоуправе дужне су да у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона ускладе статуте са одредбама овог закона.
Члан 37.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о територијалној организацији и локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“, бр. 11/94, 6/95, 26/95, 15/96, 17/96, 19/96 и 6/97) и Закон о промјени назива општине Фоча и насељеног мјеста Фоча у Србиње („Службени гласник Републике Српске“, број 25/93).
Члан 38.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: 01-636/09
Датум: 07. април 2009. године
Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.
Види још
[уреди]Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Српске“, број 69/09