Закон о телекомуникацијама

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
SR Serbia coa.png


ЗАКОН О ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈАМА

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом, у складу са међународним правним стандардима, уређују се услови и начин обављања делатности у области телекомуникација; оснива се Републичка агенција за телекомуникације; утврђују се овлашћења за регулисање односа у области телекомуникација; уређују се питања која се односе на: спречавање монопола и монополског понашања; принципе и поступак додељивања дозвола за обављање делатности; регулацију и контролу тарифа телекомуникационих услуга у условима ограниченог тржишта; интерконекцију телекомуникационих мрежа и оператора; закуп линија; обим, садржину и унапређење услуга универзалног сервиса, као и права и обавезе телекомуникационих оператора у тој области; радиокомуникације; међународне телекомуникације, осим питања која су регулисана другим законом; друга питања која су од значаја за функционисање и развој телекомуникација у Републици.

Члан 2.

Одредбе овог закона не односе се на право физичких и правних лица да емитују, односно дистрибуирају радио и телевизијски програм намењен неодређеном броју корисника, осим на право коришћења радио фреквенција и на постављање, употребу и одржавање телекомуникационих уређаја.


Начела регулисања односа у области телекомуникација

Члан 3.

Начела на којима се заснива регулисање односа у области телекомуникација су:

1) обезбеђивање услова за развој телекомуникација у Републици Србији;
2) заштита интереса корисника телекомуникационих услуга;
3) стварање услова за задовољавање потреба корисника за телекомуникационим услугама;
4) подстицање конкурентности, економичности и ефикасности у обављању делатности у области телекомуникација;
5) обезбеђивање максималног квалитета телекомуникационих услуга;
6) обезбеђивање интерконекције телекомуникационих мрежа, односно телекомуникационих оператора под равноправним и узајамно прихватљивим условима;
7) обезбеђивање рационалног и економичног коришћења радиофреквенцијског спектра;
8) усклађивање обављања делатности у области телекомуникација са међународним стандардима, праксом и техничким нормативима.


Значење појединих израза

Члан 4.

Поједини изрази употребљени у овом закону, ако није другачије одређено, имају следеће значење:

1) „телекомуникације“ су свако емитовање, пренос или пријем порука (говор, звук, текст, слика или подаци) у виду сигнала, коришћењем жичних, радио, оптичких или других електромагнетских система;
2) „телекомуникациона мрежа“ је скуп телекомуникационих система и средстава, који омогућавају пренос порука сагласно захтевима корисника;
3) „телекомуникациона средства“ су опрема и уређаји за обраду, пренос и пријем сигнала, као и одговарајући софтвер, који се користе у телекомуникацијама;
4) „корисник“ је физичко или правно лице које користи или жели да користи телекомуникационе услуге по основу закљученог претплатничког уговора или на други предвиђени начин;
5) „телекомуникациона услуга“ је услуга која се у потпуности или делимично састоји од преноса и усмеравања сигнала кроз телекомуникационе мреже, у складу са захтевима корисника и телекомуникационог процеса;
6) „телекомуникациони оператор“ је правно или физичко лице које гради, поседује и експлоатише телекомуникациону мрежу и/или пружа телекомуникациону услугу;
7) „јавни телекомуникациони оператор“ је телекомуникациони оператор који пружа јавну телекомуникациону услугу;
8) „избор оператора“ је могућност дата кориснику да изабере међумесног или међународног оператора преко кога ће користити одређену телекомуникациону услугу, нпр. бирањем кода или одређивањем оператора унапред;
9) „претходни избор оператора“ је могућност понуђена кориснику која му омогућава избор одређених дефинисаних класа позива које реализује оператор изабран унапред (а који са претплатником има закључен уговор), без обавезе бирања префикса усмеравања или било какве друге процедуре да би се обезбедило такво усмеравање;
10) „јавна телекомуникациона услуга“ је јавно доступна телекомуникациона услуга коју пружа јавни телекомуникациони оператор;
11) „јавна телекомуникациона мрежа“ је телекомуникациона мрежа која се користи за пружање јавних телекомуникационих услуга;
12) „јавна фиксна телекомуникациона мрежа“ је телекомуникациона мрежа која се, у целини или делимично, користи за пружање различитих јавних телекомуникационих услуга између стационарних терминалних тачака мреже, укључујући и приступну инфраструктуру, као и инфраструктуру за повезивање јавних телекомуникационих мрежа на одређеној територији и ван ње;
13) „услуга јавне фиксне телефонске мреже“ је јавна услуга која корисницима на фиксним локацијама обезбеђује јавну говорну услугу и јавну услугу преноса података у локалном, међуградском и међународном телефонском саобраћају, преко јавне фиксне телекомуникационе мреже;
14) „јавна говорна услуга“ је на комерцијалној основи јавно понуђена услуга преноса и комутације говора у реалном времену између терминалних тачака јавне фиксне телекомуникационе мреже;
15) „универзални сервис“ је скуп основних телекомуникационих услуга одређеног квалитета и обима које треба да буду доступне свима у оквиру јавних телекомуникационих мрежа на територији Републике Србије, по прихватљивим ценама;
16) „јавна телефонска говорница“ је јавно доступан телефон чије се коришћење плаћа;
17) „јавна телекомуникациона услуга са додатном вредношћу“ је јавна телекомуникациона услуга која није основна и која основној услузи даје додатну вредност;
18) „јавна мобилна телекомуникациона мрежа“ је телекомуникациона мрежа у којој терминалне тачке мреже нису на фиксним локацијама, а повезивање терминалних тачака мреже обавља се радио путем;
19) „услуга јавне мобилне телекомуникационе мреже“ је телекомуникациона услуга која се, у целини или делимично, реализује преко јавне мобилне телекомуникационе мреже на одређеним радио фреквенцијама;
20) „приватна телекомуникациона мрежа“ је телекомуникациона мрежа коју за своје потребе гради, одржава и експлоатише физичко или правно лице, а преко које се не пружају јавне телекомуникационе услуге. Приватна телекомуникациона мрежа може бити повезана са јавном телекомуникационом мрежом;
21) „јавна мрежа за пренос података“ је наменски изграђена јавна телекомуникациона мрежа која омогућава пренос података;
22) „јавна услуга преноса података“ је јавна телекомуникациона услуга која се пружа корисницима преко јавне мреже за пренос података;
23) „радиодифузна мрежа“ је телекомуникациона мрежа која се користи за емитовање и дистрибуцију радио и телевизијских сигнала, који су намењени за директан јавни пријем, у отвореном простору, од стране неодређеног броја корисника;
24) „кабловска дистрибутивна мрежа“ је претежно кабловска телекомуникациона мрежа намењена дистрибуцији радио и телевизијских програма, као и за пружање других телекомуникационих услуга;
25) „paging (пејџинг)“ је телекомуникациона мрежа за једносмерни пренос порука;
26) „услуга пејџинга“ је услуга која омогућава кориснику да на одређеној територији, путем специфичног радио терминалног уређаја, прими поруку послату преко јавне телекомуникационе мреже;
27) „интерконекција“ је физичка или логичка веза (међусобно повезивање) телекомуникационих мрежа, којом се омогућава корисницима једне мреже комуникација са корисницима других мрежа, односно приступ услугама других телекомуникационих оператора;
28) „услуга повратног позива (call back)“ је телекомуникациона услуга која омогућава да се на захтев корисника са дате територије прими повратни позив из иностранства на корисников претплатнички број;
29) „нумерација“ је додељивање бројева као дела укупних позивних кодова, којима се омогућава успостављање телекомуникационих мрежа у појединим областима или вршење одређених телекомуникационих услуга;
30) „услуга Интернета“ је јавна телекомуникациона услуга која се реализује применом Интернет технологије;
31) „закупљена линија“ је некомутирана телекомуникациона линија између завршних тачака јавне фиксне телекомуникационе мреже која не укључује комутацију контролисану од стране корисника;
32) „терминалне (завршне) тачке“ су места у којима се остварује физичко и логичко повезивање телекомуникационе опреме или система на телекомуникациону мрежу, односно места у којима се остварује међусобно повезивање различитих телекомуникационих мрежа;
33) „терминална опрема“ је опрема која је директно или индиректно прикључена на терминалну тачку у циљу емитовања или пријема порука;
34) „радио фреквенција“ је основни физички параметар електромагнетних таласа или радио таласа који се слободно простиру кроз простор и чије се вредности конвенционално налазе у опсегу од 9 кХз до 3000 ГХз;
35) „радио фреквенцијски спектар“ је опсег радио фреквенција, одређен својим граничним фреквенцијама;
36) „радио комуникације“ су телекомуникације остварене помоћу радио таласа;
37) „радио станица“ је један или више предајника или пријемника или комбинација једног или више предајника или пријемника, са једном или више антена и других уређаја, смештених на једној локацији и неопходних за емитовање радио сигнала, осим пријемника за директан пријем радио сигнала;
38) „аматерска радио станица“ је радио станица која се користи у оквиру аматерске радио службе;
39) „аматерска радио служба“ је непрофитна служба радио веза која је намењена искључиво обуци појединаца, остваривању међусобних веза између радио аматера или техничким истраживањима радио аматера, при чему је радио аматер овлашћено физичко лице које се радио техником бави из сопствених побуда и на некомерцијалној основи;
40) „базна станица“ је јединствени назив за локацију на којој се налазе примопредајни радио уређаји и одговарајућа телекомуникациона опрема, која служи за повезивање базне станице са осталим деловима јавне мобилне телекомуникационе мреже;
41) „зона опслуживања“ је просторна област у којој је могуће остварити радио комуникацију под одређеним условима;
42) „координација“ је процес утврђивања зоне опслуживања датог радио комуникационог система, под условом да не изазива штетну сметњу у другим, суседним, радио комуникационим системима;
43) „искључива радио фреквенција“ је радио фреквенција додељена радио станицама само једног корисника, на једној локацији или у одређеној зони опслуживања;
44) „општа радио фреквенција“ је радио фреквенција додељена радио станицама више корисника у одређеној зони опслуживања, не водећи рачуна о квалитету радиокомуникација;
45) „сметња (интерференција)“ је присуство нежељених сигнала на улазу у пријемник датог телекомуникационог система, као последица емисије, зрачења, индукције или њихових комбинација од стране других телекомуникационих система. Присуство сметње манифестује се деградацијом квалитета преноса сигнала;
46) „штетна сметња“ је сметња која угрожава функционисање датог телекомуникационог система, у складу са дефинисаним критеријумима квалитета преноса сигнала;
47) „електромагнетска компатибилност (EMC)“ је способност телекомуникационих система, односно средстава да раде без емитовања недозвољених електромагнетних сметњи;
48) „значајан тржишни удео“ значи да је удео јавног телекомуникационог оператора на телекомуникационом тржишту Републике Србије, мерено према броју корисника одређене услуге коју јавни телекомуникациони оператор пружа у обављању своје делатности, најмање у висини прописаног процента;
49) „прописани проценат“ значи најмање 20% удела на телекомуникационом тржишту Републике Србије, осим ако Републичка агенција за телекомуникације, за поједину врсту услуга, није својим актом одредила другачије. У одређивању прописаног процента за поједине врсте услуга, Републичка агенција за телекомуникације може одступити највише до 25% од нивоа прописаног процента;
50) „дозвола“ је акт надлежног органа којим се оператору одобрава да експлоатише телекомуникациону мрежу или да пружа телекомуникациону услугу под стандардним условима (одобрење), или му се одобрава да изгради, поседује или експлоатише телекомуникациону мрежу или пружа телекомуникациону услугу у случајевима у којима је ограничен број дозвола у одређеној области (лиценца), или му се одобрава да користи радио фреквенције и да користи радио станицу за рад на тој фреквенцији (дозвола за радио станицу), или му се одобрава да постави, прибави и стави у функцију телекомуникациону мрежу, систем и/или средство (техничка дозвола).


Овлашћења државних органа у области телекомуникација

Члан 5.

У области телекомуникација, Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада), на предлог министарства надлежног за послове телекомуникација (у даљем тексту: Министарство), који је припремљен уз учешће надлежних органа аутономне покрајине, утврђује политику у области телекомуникација и доноси Стратегију развоја телекомуникација у Републици и План намене радио фреквенцијских опсега.

Члан 6.

Министарство је овлашћено да:

1) припрема предлог Стратегије развоја телекомуникација у Републици;
2) у сарадњи са министарством надлежним за послове развоја и унапређења научноистраживачке делатности, предузима мере на подстицању истраживања и развоја у области телекомуникација;
3) утврђује предлог Плана намене радио фреквенцијских опсега и доноси План расподеле радио фреквенција, на предлог Републичке агенције за телекомуникације;
4) у складу са Планом намене радио фреквенцијских опсега, одлучује о броју и роковима, односно периоду на који се издаје лиценца за јавне телекомуникационе мреже, односно услуге за које се, у складу са овим законом, може издати ограничени број дозвола, као и о минималним условима за издавање ових дозвола, укључујући и најмањи износ једнократне накнаде која се плаћа приликом добијања дозволе;
5) утврђује листу основних услуга (универзални сервис) које треба да пруже оператори јавних фиксних телекомуникационих мрежа, на предлог Републичке агенције за телекомуникације;
6) предузима мере ради спречавања унакрсног власништва или других облика повезивања између телекомуникационих оператера који обављају делатност у време ступања на снагу овог закона, а који су од утицаја на слободно одвијање конкуренције, у циљу забране и спречавања стварања монопола и обезбеђивања слободне конкуренције у складу са овим законом;
7) врши надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу њега;
8) у случају рата или ванредног стања, спроводи одлуке и друге акте Владе који се односе на телекомуникационе мреже, системе и средства.

Предлози аката из става 1 тач. 1) и 3) овог члана, припремају се уз учешће надлежних органа аутономне покрајине.

II РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ[уреди]

Правни статус[уреди]

Оснивање

Члан 7.

Ради обезбеђивања услова за ефикасно спровођење и унапређивање утврђене политике у области телекомуникација у Републици Србији, оснива се Републичка агенција за телекомуникације (у даљем тексту: Агенција) као самостална, односно независна организација која врши јавна овлашћења, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Агенција је самостални правни субјект и функционално је независна од било ког државног органа, као и од свих организација и лица која се баве телекомуникационим мрежама, средствима или услугама.

У обављању послова утврђених овим законом, Агенција је дужна да обезбеди примену Стратегије развоја телекомуникација у Републици.


Правни субјективитет

Члан 8.

Агенција има својство правног лица.

Орган Агенције је Управни одбор, који доноси све одлуке из надлежности Агенције.

Агенцију представља и заступа председник Управног одбора, а у случају његове спречености, Агенцију заступа заменик председника Управног одбора.

Председник Управног одбора, односно заменик председника Управног одбора када врши његову функцију, може, у целини или делимично, пренети функцију заступања Агенције другом члану Управног одбора, само на основу одлуке Управног одбора.

За обављање појединих стручних послова из своје надлежности, Агенција може ангажовати друга домаћа или страна правна и физичка лица.

Надлежности Агенције[уреди]

Члан 9.

Агенција је надлежна да:

1) ближе уређује обављање делатности у области телекомуникација, нарочито када постоји један или више јавних телекомуникационих оператора који, по мерилима утврђеним овим законом, имају значајан удео на тржишту;
2) врши контролу над обављањем делатности телекомуникација;
3) подстиче интерконекцију телекомуникационих мрежа, односно оператора на недискриминаторској основи и да, уколико се телекомуникациони оператори не договоре о условима интерконекције, пропише ове услове, водећи рачуна да они буду недискриминаторски и засновани на трошковном принципу;
4) решава спорове између телекомуникационих оператора који се односе на интерконекцију, посебне услове за приступ мрежи и/или закуп линија;
5) ближе уређује услове коришћења радио фреквенцијског спектра и припрема предлоге Плана намене радио фреквенцијских опсега и Плана расподеле радио фреквенција, у складу са овим законом, као и да врши контролу над коришћењем радио фреквенцијског спектра;
6) додељује радио фреквенције, у складу са овим законом;
7) издаје дозволе телекомуникационим операторима за обављање одређених телекомуникационих делатности, дозволе које се односе на телекомуникационе мреже, системе и средства и дозволе за радио станицу, у складу са овим законом;
8) припрема и спроводи поступак јавног надметања за издавање одређених дозвола, у складу са овим законом и одлуком Министарства о броју, времену и минималним условима за издавање ових дозвола;
9) прати да ли се телекомуникациони оператори придржавају услова садржаних у издатим дозволама и, у случају повреде услова садржаних у дозволи или повреде одредаба овог закона, изриче мере, у складу са овим законом;
10) утврђује специјални тарифни режим и прати спровођење тарифне политике, на начин предвиђен овим законом, у случајевима када на тржишту постоји само један јавни телекомуникациони оператор за одређене телекомуникационе услуге, када јавни телекомуникациони оператор има значајан тржишни удео или када јавни телекомуникациони оператор, приходима од телекомуникационе мреже или услуге у којој је једини оператор или у чијој експлоатацији, односно пружању има значајан тржишни удео, дотира или суфинансира другу сопствену телекомуникациону мрежу или услугу;
11) управља фондом за надокнаду трошкова универзалног сервиса, који се формира у складу са овим законом;
12) припрема, доноси и прати примену Плана нумерације и додељује бројеве јавним телекомуникационим операторима на недискриминаторским основама, водећи рачуна о рационалном коришћењу бројева садржаних у овом плану;
13) одлучује о приговорима корисника у случајевима када је то предвиђено овим законом и општим актима Агенције;
14) решава спорове, у случајевима предвиђеним овим законом, односно актима Агенције, између корисника и телекомуникационог оператора и између телекомуникационих оператора;
15) формира и одржава базу података од значаја за област телекомуникација и редовно објављује податке из области телекомуникација;
16) координира рад са органима, односно организацијама надлежним за радиодифузију, у складу са законом;
17) прати развој у области телекомуникација, прикупља информације од телекомуникационих оператора и пружа информације корисницима, операторима и међународним организацијама;
18) доноси техничке прописе у области телекомуникација;
19) прати и обезбеђује примену домаћих и међународних стандарда и техничких прописа;
20) обезбеђује јавност рада, укључујући давање могућности заинтересованим лицима да дају своје примедбе и коментаре у вези са усвојеним мерама и одлукама.

Послове из става 1 овог члана Агенција обавља као поверене послове.


Спречавање монопола и монополских понашања

Члан 10.

Поред надлежности из члана 9 овог закона, Агенција је овлашћена да спречава антиконкурентске, односно монополске активности и понашања јавних телекомуникационих оператора, уколико они нису предмет поступка државног органа надлежног за спречавање монопола.

Овлашћење Агенције из става 1 овог члана обухвата:

1) одлучивање о томе да ли јавни телекомуникациони оператор има значајни удео на тржишту, а на основу међународно прихваћених смерница за анализу тржишта и израчунавање тржишног удела;
2) изричито забрањивање или ограничавање антиконкурентских, односно монополских активности или понашања у дозволи издатој јавном телекомуникационом оператору;
3) утврђивање специјалног тарифног режима за услуге у чијем пружању јавни телекомуникациони оператор има монопол или значајан тржишни удео, или када по оцени Агенције јавна телекомуникациона услуга није отворена за потпуну конкуренцију цена;
4) утврђивање специјалног тарифног режима у случајевима када јавни телекомуникациони оператор који има монопол или значајан тржишни удео дотира конкурентску мрежу или услугу приходима од мреже или услуга у којима има монопол или значајан тржишни удео;
5) налагање јавном телекомуникационом оператору који има монопол или значајан тржишни удео да омогући интерконекцију другом телекомуникационом оператору;
6) одређивање услова за закључење уговора о интерконекцији између јавног телекомуникационог оператора који има монопол или значајан тржишни удео и другог јавног телекомуникационог оператора, ако јавни телекомуникациони оператор који има монопол или значајан тржишни удео не прихвати захтев другог оператора за интерконекцију, иако тај захтев представља понуду дату под уобичајеним условима, или ако на захтев не одговори у разумном року;
7) налагање јавном телекомуникационом оператору који има монопол или значајан тржишни удео у пружању услуга да дозволи приступ својој мрежи другом јавном телекомуникационом оператору како би он преко те мреже пружао услуге са додатном вредношћу;
8) налагање јавном телекомуникационом оператору који има монопол или значајан тржишни удео у пружању услуга да обезбеди закуп линија другом телекомуникационом оператору, на основу прихватљивог захтева и уколико постоје слободни капацитети за давање у закуп;
9) контролисање статусних промена или промена облика организовања предузећа у области телекомуникација, које могу да имају за последицу стварање монопола или предузећа са значајним тржишним уделом.

Управни одбор[уреди]

Састав и избор Управног одбора

Члан 11.

Управни одбор има председника и четири члана.

Председника и чланове Управног одбора бира и разрешава Народна скупштина Републике Србије (у даљем тексту: Скупштина), на предлог Владе.

Предлог за избор председника и чланова Управног одбора се утврђује на основу стручних знања и искуства које кандидати имају, а која су од значаја за обављање послова из надлежности Агенције, а нарочито из области технике, економије и права, с тим што из области технике морају бити предложена најмање два кандидата, а из области економије и права најмање по један кандидат.

Влада утврђује предлог за избор по сопственој иницијативи, на основу кандидатура које су овлашћени да поднесу Министарство, Извршно веће Аутономне покрајине Војводине, удружење телекомуникационих оператора, регистрована удружења привредника и научне институције у области телекомуникација или по расписаном конкурсу. Предлог за избор Влада утврђује на основу критеријума из става 3 овог члана, нарочито водећи рачуна да кроз утврђени предлог буду изражени интереси развоја телекомуникација и потребе корисника на свим деловима територије Републике Србије.

Управни одбор има и заменика председника Управног одбора кога Управни одбор бира из реда својих чланова.


Мандат чланова Управног одбора

Члан 12.

Председник и чланови Управног одбора бирају се на период од пет година, с тим што се приликом првог избора председник бира на пет година, два члана на четири и два члана на три године.

Председник и чланови Управног одбора не могу да буду бирани више од два пута узастопно.

Председник, односно члан Управног одбора бира се најкасније 60 (шездесет) дана пре истека мандата претходног председника, односно члана Управног одбора. У случају да избор не буде извршен ни до истека мандата претходног председника, односно члана Управног одбора, председник и чланови Управног одбора којима је мандат истекао настављају да обављају функцију до окончања поступка избора новог председника, односно чланова Управног одбора.


Начин рада Управног одбора

Члан 13.

Рад Управног одбора је јаван.

Председник Управног одбора представља и заступа Агенцију, руководи радом Управног одбора, потписује одлуке Управног одбора и стара се о њиховом извршавању, има овлашћења директора у остваривању права, обавеза и одговорности по основу рада лица запослених у Агенцији, обавља и друге послове утврђене законом и статутом Агенције.

Председник Управног одбора је, док му мандат траје, у радном односу у Агенцији.

Чланови Управног одбора, имају право на накнаду за рад у Управном одбору која не може бити мања од плате судије Врховног суда Србије.


Престанак мандата председника и члана Управног одбора

Члан 14.

Мандат председника, односно члана Управног одбора може престати у следећим случајевима:

1) истеком времена на које је изабран;
2) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;
3) подношењем оставке Скупштини у писаној форми, у ком случају мандат престаје даном достављања оставке;
4) смрћу.


Престанак мандата разрешењем

Члан 15.

На предлог Управног одбора или Владе, Скупштина може разрешити председника или члана Управног одбора само у следећим случајевима:

1) ако је због болести или другог разлога неспособан за обављање дужности у периоду дужем од шест месеци заредом;
2) ако буде правоснажно осуђен на казну затвора у трајању дужем од шест месеци или буде осуђен за кривично дело злоупотребе службеног положаја, преваре, корупције, крађе или друго слично кривично дело које га чини недостојним за обављање функције;
3) ако се утврди да је, при утврђивању предлога за Управни одбор, кандидат изнео о себи неистините податке или пропустио да изнесе податке о околностима битним за утврђивање предлога;
4) ако без основаног разлога одбије или пропусти да обавља дужност председника, односно члана Управног одбора у периоду најмање три месеца непрекидно или у току једне године у периоду од најмање шест месеци са прекидима или
5) ако се утврди да је у току трајања мандата повредио правила о сукобу интереса предвиђена овим законом.


Сукоб интереса

Члан 16.

Председник и чланови Управног одбора, нити било који њихов сродник у правој линији без обзира на степен сродства или побочни сродник закључно са другим степеном сродства, супружник или сродник по тазбинству закључно са првим степеном сродства не сме, ни директно ни преко трећег физичког или правног лица, имати учешћа као власник удела у правном лицу, акционар, запослени, лице под уговором и сл. у предузећима и организацијама које пружају телекомуникационе услуге, експлоатишу телекомуникациону мрежу или обезбеђују телекомуникациона средства.

Статут и други општи акти[уреди]

Члан 17.

Управни одбор доноси Статут Агенције којим се, између осталог, ближе уређују унутрашња организација и начин рада Агенције.

На основу Статута Агенције Управни одбор доноси друге опште акте, укључујући оне којима се уређује организација стручних служби Агенције и број и статус запослених у Агенцији, као и начин ангажовања стручњака ван реда запослених.

Статут, пословник о раду Управног одбора, акт којим се уређује организација стручних служби Агенције, као и одлука о избору заменика председника Управног одбора, обавезно се доносе већином гласова укупног броја чланова Управног одбора.

На одређивање зараде председника Управног одбора и зарада запослених у Агенцији не примењују се прописи о зарадама запослених у државним органима и јавним службама.

На Статут Агенције сагласност даје Влада.

Финансирање Агенције[уреди]

Финансијски план Агенције

Члан 18.

Финансирање Агенције врши се у складу са финансијским планом који за сваку годину доноси Управни одбор.

Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Агенције, укључујући и резерве за непредвиђене издатке, као и елементи за целовито сагледавање политике зарада и запослености у Агенцији.

Финансијски план се доноси најкасније до 15. децембра текуће године за наредну годину.

Укупни трошкови рада Агенције обухваћени финансијским планом, укључујући и резерве за непредвиђене издатке, не могу бити већи од реалних трошкова рада Агенције потребних за успешно остваривање њених надлежности.

На финансијски план из става 1 овог члана сагласност даје Влада.

Финансијски план се објављује на начин утврђен статутом Агенције.

Сви обрачуни прихода и расхода Агенције подлежу годишњој ревизији од стране независног овлашћеног ревизора. Обрачуни се објављују најкасније три месеца по завршетку финансијске године.

Ако се годишњим обрачуном прихода и расхода Агенције утврди да су укупно остварени приходи Агенције већи од укупно остварених расхода, разлика средстава уплаћује се на рачун буџета Републике Србије, а део разлике средстава, сразмеран приходима оствареним од јавних телекомуникационих оператора чије је седиште на територији Аутономне покрајине Војводине, уплаћује се на рачун буџета Аутономне покрајине Војводине и распоређује се првенствено за развој телекомуникација.


Извори финансирања

Члан 19.

Приход Агенције чине средства остварена од накнаде коју јавни телекомуникациони оператори плаћају за добијено право за изградњу, поседовање или експлоатацију јавне телекомуникационе мреже, односно за пружање јавне телекомуникационе услуге, средства остварена од накнаде за коришћење и доделу радио фреквенција, средства остварена по основу издавања сертификата, као и средства остварена на име трошкова техничког прегледа и других трошкова издавања дозвола.

Висину накнада и трошкова из става 1 овог члана утврђује Управни одбор, уз сагласност Владе.

Средства остварена на име једнократне накнаде која се плаћа приликом издавања лиценце представљају приход буџета Републике Србије.

За прву годину рада Агенције, средства се обезбеђују из буџетске резерве у виду краткорочне позајмице, у складу са законом, а на основу финансијског плана који утврђује Влада, којим се утврђује и динамика враћања средстава у буџет из редовних прихода Агенције.

Јавност рада Агенције[уреди]

Извештаји Агенције и пословна тајна

Члан 20.

Агенција припрема и подноси Влади и Скупштини годишњи извештај (укључујући и финансијске обрачуне) о својим активностима, који обухвата нарочито извештаје о:

1) развоју телекомуникација у Републици Србији;
2) примени принципа тарифне политике на прописане услуге;
3) достигнутом нивоу реализације услуга универзалног сервиса, са проценом степена задовољења потреба корисника;
4) намени и додели радио фреквенција за цивилне потребе.

Агенција објављује, на начин предвиђен статутом, и:

1) годишњи извештај (укључујући и годишњи обрачун) за сваку годину рада;
2) финансијски план за сваку годину;
3) обавештења која се односе на намену и доделу радио фреквенција;
4) обавештења у вези са јавним надметањем за издавање лиценце, укључујући и основне услове јавног надметања;
5) дозволе издате у складу са овим законом;
6) одлуке које су, у складу са овим законом, донете у вези са издатим дозволама и закљученим уговорима о интерконекцији;
7) обавештења, односно одлуке које се односе на специјални тарифни режим, односно тарифну политику, укључујући и промене тарифа за прописане услуге;
8) одлуке донете у складу са овим законом, које се односе на План нумерације.


Прибављање неопходних података

Члан 21.

Јавни телекомуникациони оператор је дужан да, на захтев Агенције, достави све потребне податке и информације, укључујући финансијске податке и информације, који су неопходни за обављање послова из надлежности Агенције.

Агенција је дужна да све податке из става 1 овог члана чува као пословну тајну, у складу са одредбама овог закона и другим прописима.


Вођење регистра

Члан 22.

Агенција формира и одржава базу података о регистрима које води, а који су јавне исправе.

Агенција води регистре:

1) издатих дозвола телекомуникационим операторима;
2) издатих дозвола за радио станице;
3) издатих техничких дозвола;
4) закључених уговора о интерконекцији.

Агенција формира и одржава базу података и о свим донетим одлукама, укључујући и евентуалне приговоре на ове одлуке, као и о другим подацима који су од значаја за област телекомуникација.

За јавне телекомуникационе операторе чије је седиште на територији Аутономне покрајине Војводине, подаци које Агенција води у складу са одредбама овог члана исказују се и у посебном одељку одговарајућег регистра.

Начин доношења одлука Агенције и правни лекови[уреди]

Члан 23.

Одлуке о правима или обавезама јавног телекомуникационог оператора или корисника услуга или одлуке којима, у складу са овим законом, изриче мере јавном телекомуникационом оператору, Агенција доноси на начин предвиђен статутом.

У поступку у коме се одлучује о правима, обавезама или о изрицању мера јавном телекомуникационом оператору, Агенција је дужна да јавном телекомуникационом оператору омогући да се пре доношења одлуке изјасни о чињеницама које су од значаја за одлучивање, као и да достави сву документацију или друге доказе за које сматра да су релевантни за одлучивање.

Одлука Агенције је коначна.

Агенција може, на иницијативу странке или по сопственој иницијативи, као и поводом поднете тужбе у управном спору, да одлучи да измени или укине своју одлуку. Против одлуке о измени, односно укидању одлуке Агенције може се покренути управни спор.

Странка која сматра да је одлуком Агенције повређено неко њено право или правом заштићен интерес може против те одлуке покренути управни спор пред надлежним судом.

Странка је дужна да у року од 15 дана од дана достављања одлуке Агенције, изврши одлуку, а уколико то не учини, спровешће се поступак принудног извршења у складу са правилима општег управног поступка, осим ако Агенција у случају из става 4 овог члана, или суд по поднетој тужби у управном спору, привремено не одложе извршење.

Контрола[уреди]

Овлашћење за вршење контроле

Члан 24.

Контролу над обављањем делатности у области телекомуникација и над коришћењем радиофреквенцијског спектра врши Агенција.

У вршењу контроле из става 1 овог члана Агенција је овлашћена да:

1) проверава рад телекомуникационих мрежа, система и средстава, укључујући и радио станице и пружање телекомуникационих услуга за које је, у складу са овим законом, издата дозвола, као и да предузима мере за отклањање утврђених неправилности;
2) проверава усклађеност поступања телекомуникационих оператора са условима садржаним у издатој дозволи и предузима мере према телекомуникационом оператору који се не придржава прописаних услова;
3) проверава усклађеност телекомуникационих мрежа за чију изградњу и експлоатацију у складу са овим законом није потребна дозвола, са прописаним стандардима и нормативима;
4) открива рад телекомуникационих мрежа, система и средстава, укључујући и радио станице, односно пружање телекомуникационих услуга који се користе, односно пружају без претходно прибављене дозволе и предузима мере за обуставу њиховог рада, односно пружања;
5) проверава поступање јавних телекомуникационих оператора у односу на обавезе предвиђене овим законом у области тарифа, универзалног сервиса, интерконекције, закупа линија, приватности и безбедности информација, као и у односу на друге обавезе утврђене овим законом и предузима мере да се отклоне утврђени пропусти у поступању оператора;
6) проверава поступање јавних телекомуникационих оператора и других корисника радио фреквенција у односу на обавезе утврђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона који се односе на област радиокомуникација и предузима мере за отклањање утврђених неправилности;
7) проверава да ли је пре пуштања у рад телекомуникационе мреже, система и средства, укључујући и радио станице, обављен њихов технички преглед, као и да ли телекомуникациони системи и средства поседују одговарајућу техничку дозволу;
8) истражује штетне сметње у раду телекомуникационих мрежа, система и средстава, укључујући и радио станице, за које је издата дозвола и предузима мере за њихово отклањање.


Контролор телекомуникација и контролор радио-емисија

Члан 25.

Контролу из члана 24 овог закона Агенција врши преко контролора телекомуникација, контролора радио-емисија и Управног одбора.

Контролор телекомуникација може бити лице које има завршен један од техничких факултета или други одговарајући факултет у односу на област контроле из става 2 члана 24 овог закона и најмање три године радног искуства у области телекомуникација.

Контролор радио-емисија може бити лице које има завршен један од техничких факултета или одговарајућу вишу школу техничке струке и најмање три године радног искуства у области телекомуникација.

Контролор телекомуникација и контролор радио-емисија су дужни да имају прописане легитимације, којима се идентификују и које су дужни да покажу на захтев одговорног лица или другог заинтересованог лица, приликом вршења контроле.

Образац и садржину легитимације из става 4 овог члана утврђује Управни одбор.

Контролор телекомуникација и контролор радио-емисија су самостални, у границама овлашћења утврђених овим законом и прописима донетим на основу овог закона и за свој рад су лично одговорни.

Контролор телекомуникација и контролор радио-емисија не може израђивати, нити учествовати у изради и техничкој контроли инвестиционо-техничке документације за телекомуникационе мреже, системе или средства који, у складу са одредбама овог закона, подлежу контроли, нити може вршити стручни надзор над изградњом, односно извођењем радова над телекомуникационим мрежама и системима који подлежу контроли.


Овлашћења контролора телекомуникација

Члан 26.

У вршењу контроле из члана 24 овог закона контролор телекомуникација има овлашћења да:

1) прегледа дозволе, техничку и другу документацију која се односи на телекомуникационе мреже, системе или средства, укључујући и радио станице, на објекте у којима су ови смештени, као и на телекомуникационе услуге, а који су предмет контроле;
2) прегледа евиденције чије је вођење обавезно у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона и начин вођења ових евиденција;
3) врши преглед телекомуникационе мреже, система или средства, укључујући и радио станицу, као и преглед објеката у којима су ови смештени и да провери њихов рад;
4) проверава начин пружања и коришћења јавне телекомуникационе услуге, њен квалитет и важеће тарифе, ако се на јавну телекомуникациону услугу која је предмет контроле примењује специјални тарифни режим;
5) врши прописана мерења и испитивања на телекомуникационој мрежи, систему или средству, укључујући и радио станицу, односно да од телекомуникационог оператора и/или власника, односно корисника објекта у коме је смештена телекомуникациона мрежа, систем или средство или у коме се производе телекомуникациона средства, захтева да их они изврше;
6) узима изјаве од одговорних и других заинтересованих лица у вези са предметом контроле.

Контролор телекомуникација дужан је да предузима потребне превентивне мере у циљу спречавања повреде закона и других прописа и да, као службену тајну, чува све податке и информације до којих дође у вршењу контроле.

О сваком извршеном прегледу и радњама предузетим у оквиру вршења контроле, контролор телекомуникација је дужан да сачини записник који садржи налаз стања и који се доставља Управном одбору.

Ако у вршењу контроле утврди да има основа да се према субјекту над којим је вршена контрола предузму мере предвиђене овим законом, контролор телекомуникација је дужан да уз подношење записника поднесе и предлог за предузимање одређене мере, о коме одлучује Управни одбор.


Овлашћења контролора радио-емисија

Члан 27.

У вршењу контроле из члана 24 овог закона контролор радио-емисија има овлашћење да из фиксне или мобилне контролно-мерне станице, употребом прописаних техника и поступака мерења:

1) проверава дозвољене радио-емисије;
2) открива недозвољене радио-емисије и предузима мере за њихово прекидање;
3) истражује штетне сметње проузроковане радио-емисијама и предузима мере за отклањање штетних сметњи између радио станица у земљи и радио станица у иностранству, као и између радио станица у земљи.

О свакој извршеној провери, откривању, истраживању и мерењу из става 1 овог члана, контролор радио-емисија је дужан да сачини извештај који се доставља Управном одбору.

Ако у вршењу послова из става 1 овог члана контролор радио-емисија утврди да постоји основ за предузимање мера предвиђених овим законом, дужан је да уз извештај поднесе и предлог за предузимање одређене мере, о коме одлучује Управни одбор.


Овлашћења Управног одбора у вршењу контроле

Члан 28.

У вршењу контроле из члана 24 овог закона, Управни одбор је овлашћен да:

1) разматра поднете записнике контролора телекомуникација и извештаје контролора радио-емисија;
2) одлучује о поднетим предлозима за предузимање мера према субјектима над којима је вршена контрола.

Управни одбор може изрећи једну од следећих мера:

1) наложити да се, у одређеном року, отклоне утврђене неправилности и незаконитости у раду телекомуникационог оператора који поседује прописану дозволу;
2) наложити да се, у одређеном року, отклоне неправилности и изврше усклађивања са прописаним стандардима и нормативима, када се ради о телекомуникационим мрежама за чију изградњу и експлоатацију, у складу с овим законом, није потребна дозвола;
3) забранити, без одлагања, на неодређено време, рад телекомуникационе мреже, система или средства, односно пружање телекомуникационе услуге за које, у складу са одредбама овог закона, није издата прописана дозвола, укључујући и неовлашћено коришћење радио фреквенција;
4) забранити рад телекомуникационе мреже, система или средства, укључујући и радио станицу, за које није извршен технички преглед - до извршеног техничког прегледа;
5) забранити коришћење, уградњу, производњу, односно стављање у промет телекомуникационих система и средстава који не поседују техничку дозволу у складу са овим законом - до добијања дозволе;
6) наложити да се, у одређеном року, отклоне узроци штетних сметњи;
7) забранити изградњу објеката унутар безбедносне зоне око радио станице.

Мере из става 2 овог члана Управни одбор изриче у писаној форми и заједно са записником о извршеној контроли, односно извештајем о извршеној контроли радио-емисија доставља их лицу на које се односе.

Против одлуке Агенције може се покренути управни спор пред надлежним судом.

Непоступање по налогу из става 2 тачка 1) овог члана основ је за покретање поступка за одузимање дозволе.

Поступак за одузимање дозволе Управни одбор може покренути и ако ни после изречене забране из става 2 тач. 4) и 5) овог члана јавни телекомуникациони оператор, односно ималац дозволе за радио станицу не изврши технички преглед, односно не прибави одговарајућу техничку дозволу.

Ако телекомуникациони оператор или друго лице не поступи у складу са изреченом мером, Управни одбор може, као меру обезбеђења, наложити контролору телекомуникација да запечати објекте у којима су смештена телекомуникациона средства, укључујући и радио станицу, све док је изречена мера на снази.

Ако оцени да је поступањем, односно непоступањем лица над којим је вршена контрола учињено кривично дело, привредни преступ или прекршај, Управни одбор је дужан да без одлагања надлежном органу поднесе кривичну пријаву, пријаву за привредни преступ, односно захтев за покретање прекршајног поступка.


Обавештавање о вршењу контроле и право приступа објектима

Члан 29.

Контролор телекомуникација је дужан да о свом доласку ради вршења контроле обавести одговорно лице у предузећу или другом субјекту над којим ће се вршити контрола.

Телекомуникациони оператори, корисници радио станица и/или власници, односно корисници објеката у којима су смештене телекомуникационе мреже, системи или средства, или у којима се производе телекомуникациона средства, по пријему обавештења из става 1 овог члана, дужни су да омогуће контролору телекомуникација приступ тим објектима и да му, без одлагања, пруже информације и документацију које овај затражи, а које се односе на телекомуникационе мреже, системе, објекте или средства који су предмет контроле, као и да му омогуће да изврши одговарајућа испитивања и мерења, односно да их на његов захтев сами изврше.

Корисници радио станица дужни су да се одазову позивима контролора телекомуникација и контролора радио-емисија ради вршења посебних мерења у контролно-мерним центрима на радио станицама, односно на радио-емисијама.


Правила поступка

Члан 30.

У поступку контроле из члана 24 овог закона примењују се одредбе закона којим је уређен општи управни поступак.


Контролно-мерни центри

Члан 31.

Ради вршења појединих послова контроле, а посебно послова контроле радио-емисија, Агенција може оснивати контролно-мерне центре, као организационе јединице Агенције ван седишта (подручне јединице), у складу са статутом.

Поред послова контроле утврђених овим законом, контролно-мерни центри могу, на захтев телекомуникационих оператора или других лица да:

1) испитују радио станице ради провере да ли ове испуњавају услове и захтеве предвиђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона;
2) испитују предајнике, пријемнике, антене и друге уређаје који представљају делове радио станице, ради провере да ли ови уређаји имају техничке карактеристике које одговарају домаћим и међународним стандардима и нормативима из области радиокомуникација;
3) врше и друга испитивања и мерења у области радиокомуникација за потребе планирања и пројектовања нових радио система и радио мрежа и одабира погодних радио фреквенција за те системе и мреже.

За испитивања и мерења из става 3 тач. 1) и 2) овог члана плаћају се трошкови утврђени у ценовнику који доноси Агенција.

III ДОЗВОЛЕ ЗА ЈАВНЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ И ЈАВНЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ УСЛУГЕ[уреди]

Принципи издавања дозвола

Члан 32.

Свако физичко или правно лице може да сагради, поседује или експлоатише јавну телекомуникациону мрежу и/или да пружа јавну телекомуникациону услугу, уколико му је Агенција претходно издала дозволу, осим ако другачије није предвиђено овим законом.

Право на добијање дозволе, под једнаким условима, има свако правно или физичко лице које испуни услове прописане овим законом, прописима донетим на основу њега, укључујући и опште акте Агенције, као и техничке услове, односно стандарде на које ови прописи упућују.

Поступак издавања дозвола је јаван, а о свим издатим дозволама се воде одговарајући регистри, у складу са овим законом.


Врсте дозвола

Члан 33.

Агенција издаје дозволе за јавне телекомуникационе мреже и јавне телекомуникационе услуге, дозволе за радио станицу и техничке дозволе.

Дозволе за јавне телекомуникационе мреже и јавне телекомуникационе услуге су лиценца (индивидуална лиценца) и одобрење (општа лиценца).

Добијањем дозволе из става 2 овог члана, њен ималац стиче право на обављање одређене телекомуникационе делатности.

Лиценца (индивидуална лиценца) је дозвола коју Агенција издаје домаћем или страном физичком или правном лицу које намерава да изгради, поседује или експлоатише јавну телекомуникациону мрежу или да пружа јавне телекомуникационе услуге, у случају када се експлоатација те мреже, односно пружање телекомуникационе услуге заснива на коришћењу ресурса који су ограничени (нпр. ограничења у односу на радиофреквенције или нумерацију). Агенција утврђује врсте јавних телекомуникационих услуга за које се може издати лиценца.

Лиценца се издаје на основу спроведеног поступка јавног надметања.

Одобрење (општа лиценца) је дозвола која се издаје сваком домаћем или страном физичком или правном лицу које намерава да експлоатише телекомуникациону мрежу или пружа телекомуникационе услуге на основу стандардних услова, а које испуњава, односно прихвати да испуњава прописане стандардне услове.

Изузетно, јавна телекомуникациона услуга за коју је Агенција својим актом одредила да се налази у слободном режиму може се пружати без претходног прибављања дозволе из става 2 овог члана.

Изградња, поседовање или експлоатација приватне телекомуникационе мреже врши се без прибављања дозволе из става 2 овог члана, осим ако:

1) таква мрежа захтева коришћење радио фреквенција или
2) је таква мрежа повезана са јавном телекомуникационом мрежом преко више од једног крајњег прикључка.

Дозволе из става 2 овог члана не издају се ни за изградњу и експлоатацију телекомуникационих мрежа за специјалне намене (војска, полиција и сл.).

Агенција, у складу са овим законом, издаје и:

1) дозволу за радио станицу, чијим добијањем њен ималац стиче право на коришћење радио станице и на коришћење одређене радио фреквенције, као и
2) техничке дозволе (сертификате), којима се потврђује техничка усаглашеност одређене телекомуникационе мреже, система или средства са прописаним стандардима и нормативима, чиме се имаоцу дозволе одобрава да ту телекомуникациону мрежу, систем или средство прибави, постави и/или стави у функцију.


Ималац дозволе

Члан 34.

Једно правно или физичко лице може поседовати, односно стећи само једну дозволу за јавну телекомуникациону мрежу једне врсте, односно само једну дозволу за пружање једне врсте јавних телекомуникационих услуга, за које је потребна дозвола у складу са овим законом.

Лице из става 1 овог члана које је добило дозволу за једну јавну телекомуникациону мрежу, односно за пружање једне врсте јавних телекомуникационих услуга може, без посебне дозволе, пружати све јавне телекомуникационе услуге које се пружају експлоатацијом телекомуникационе мреже за коју је добијена дозвола, односно које су обухваћене врстом телекомуникационе услуге за коју је добијена дозвола.

Ако се у оквиру једне јавне телекомуникационе мреже или једне врсте јавних телекомуникационих услуга за чију је експлоатацију, односно пружање добијено одобрење, може пружати и јавна телекомуникациона услуга за чије пружање се, у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега, захтева прибављање лиценце, таква јавна телекомуникациона услуга се може пружати тек после добијања лиценце за њено пружање.

Ако лице из става 1 овог члана поседује или намерава да поседује више дозвола за различите јавне телекомуникационе мреже, односно за пружање различитих врста јавних телекомуникационих услуга, дужно је да сваку од ових делатности обавља преко засебног повезаног правног лица.

Правно или физичко лице које обавља делатност у области која није телекомуникациона, а поседује или намерава да поседује дозволу за јавну телекомуникациону мрежу и/или за пружање јавне телекомуникационе услуге, дужно је да ову делатност која спада у област телекомуникација и за коју поседује или намерава да поседује дозволу, обавља преко засебног повезаног правног лица.


Општа правила поступка за добијање дозвола за јавне телекомуникационе мреже и јавне телекомуникационе услуге

Члан 35.

Правно или физичко лице које намерава да обавља делатност у области телекомуникација, подноси Агенцији пријаву за добијање дозволе за јавне телекомуникационе мреже и/или јавне телекомуникационе услуге, на начин предвиђен овим законом за одређену врсту дозволе, осим ако је овим законом предвиђено да се одређена телекомуникациона делатност може обављати без претходно добијене дозволе.

Лице из става 1 овог члана дужно је да уз пријаву достави доказе о испуњености услова за добијање дозволе и друге податке прописане актом Агенције.


Лиценца (индивидуална лиценца)

Члан 36.

Лиценцу издаје Агенција.

Лиценца се издаје по окончању поступка јавног надметања, после доношења одлуке о избору најповољније понуде.

Лиценца се може издати само лицу које је учествовало у поступку јавног надметања, ако то лице испуњава све услове предвиђене овим законом и актима Агенције.

Агенција општим актом донетим на основу овог закона ближе уређује поступак за издавање лиценце.

За добијену лиценцу плаћају се једнократна накнада приликом издавања лиценце и периодична годишња накнада, као и трошкови издавања и/или продужетка рока на који је издата лиценца.

Најмањи (почетни) износ једнократне накнаде из става 5 овог члана, који утврђује Министарство у складу са овим законом, објављује се у огласу о јавном надметању. Коначни износ једнократне накнаде утврђује се у поступку јавног надметања, а средства остварена од те накнаде приход су буџета Републике.

Висина периодичне годишње накнаде из става 5 овог члана утврђује се лиценцом, у износу који обрачунава Агенција.

Ималац лиценце се може обавезати и да обезбеди гаранцију за плаћање једнократне накнаде за добијање лиценце.

Лиценца није преносива без претходне сагласности Агенције, али Агенција не може одбити давање сагласности када је ималац лиценце заложио своја права из лиценце банци или другој финансијској институцији у циљу обезбеђивања средстава за финансирање активности која је предмет издате лиценце, а до преноса треба да дође у поступку намирења банке или друге финансијске организације из заложеног права.

Период на који се издаје лиценца, међусобна права, обавезе и услови под којима се издаје лиценца за јавну телекомуникациону мрежу или услуге, као и висина, рокови и начин плаћања накнаде, утврђују се у лиценци.

Период на који се издаје лиценца не може бити дужи од 20 година.

Рок из става 11 овог члана може се продужити на захтев имаоца лиценце, који је дужан да захтев поднесе Агенцији најкасније шест месеци пре истека важеће лиценце.


Посебна правила за издавање лиценце

Члан 37.

При спровођењу поступка јавног надметања, Агенција је дужна да:

1) омогући да јавно надметање буде доступно свим заинтересованим лицима под равноправним условима, објављивањем јавног огласа;
2) утврди и објави недискриминаторске, објективне и мерљиве критеријуме одлучивања, који одговарају активностима или услугама за које се додељује лиценца;
3) утврди ко од подносилаца пријаве испуњава све услове прописане овим законом и актима Агенције;
4) одлуку о избору најповољније понуде донесе на основу економских, техничких, искуствених и других критеријума од значаја за развој телекомуникација у Републици Србији, објављених у огласу за јавно надметање;
5) одлуку о избору најповољније понуде донесе најкасније у року од четири месеца од дана истека рока за подношење пријава.

Оглас из става 1 тачка 1) овог члана обавезно садржи:

1) предмет лиценце;
2) рок за учешће на јавном надметању, с тим што тај рок не може бити краћи од 45 дана од дана објављивања огласа;
3) критеријуме за учешће на јавном надметању;
4) начин достављања понуде (под шифром или пуним називом понуђача);
5) обавештење о датуму, времену и месту отварања приспелих понуда;
6) име лица задуженог за давање свих информација релевантних за поступак јавног надметања.

Оглас из става 1 тачка 1) овог члана објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије", као и у најмање једној широко доступној међународној публикацији и у најмање једном широко доступном домаћем средству јавног информисања.


Одобрење (општа лиценца)

Члан 38.

Агенција издаје одобрење сваком лицу које намерава да експлоатише телекомуникациону мрежу или да пружа јавну телекомуникациону услугу на коју се примењује овај режим, ако то лице испуњава, односно ако прихвати да испуњава услове прописане за ту мрежу, односно услугу.

Право на експлоатацију телекомуникационе мреже, односно на пружање телекомуникационе услуге из става 1 овог члана, стиче се уписом у регистар који води Агенција. Лице из става 1 овог члана, дужно је да Агенцији поднесе пријаву за регистрацију, чиме се обавезује да ће испуњавати све захтеве у односу на одговарајућу врсту мреже, односно услуга, укључујући и услове утврђене у самом одобрењу. Даном уписа у регистар сматраће се да је издато одобрење. Агенција је дужна да упис у регистар изврши у року од 30 дана од дана подношења пријаве за регистрацију.

Агенција не може одбити да изда одобрење, односно да изврши упис у регистар, ако лице које је поднело пријаву за регистрацију испуњава, односно прихвати да испуњава све захтеване услове који су прописани за одговарајућу јавну телекомуникациону мрежу, односно јавну телекомуникациону услугу коју то лице намерава да експлоатише, односно пружа.

Под захтеваним условима из става 3 овог члана подразумевају се основни технички услови који су неопходни за експлоатацију одређене врсте јавне телекомуникационе мреже, односно за пружање одређене врсте јавне телекомуникационе услуге на начин којим се обезбеђује задовољавање потреба и заштита интереса корисника. Изузетно, Агенција може приликом прописивања услова одредити да се одобрење за експлоатацију одређене врсте јавне телекомуникационе мреже, односно за пружање одређене врсте јавне телекомуникационе услуге даје са ограниченим роком важења, утврђујући истовремено тај рок.

Услови које Агенција пропише за одговарајућу врсту јавне телекомуникационе мреже, односно јавне телекомуникационе услуге морају бити унапред познати и јавно објављени.

Агенција прописује и објављује обрасце за одобрења за поједине врсте јавних телекомуникационих услуга, који садрже и услове које оператор мора испуњавати.

Одобрење се не може по било ком основу, ни трајно ни привремено, пренети трећем лицу без претходне сагласности Агенције.

При упису у регистар плаћа се накнада одређена у условима, ако за поједину врсту услуга није одређено да се одобрење стиче без накнаде.

Агенција општим актом одређује јавне телекомуникационе мреже, односно јавне телекомуникационе услуге чија се експлоатација, односно пружање врши на основу издатог одобрења, при чему се одобрење обавезно издаје за:

1) услуге са додатном вредношћу;
2) услуге у оквиру затворене групе корисника;
3) услуге преноса података;
4) услуге Интернета;
5) услуге кабловске дистрибутивне мреже које се односе на дистрибуцију радио и телевизијских програма.


Садржај лиценце и одобрења

Члан 39.

Лиценца садржи најмање следеће податке и услове:

1) врсту услуге, област покривања, додељене радио фреквенције, ако услуга подразумева коришћење фреквенција;
2) спецификацију техничких услова за телекомуникациону мрежу и средства;
3) стандарде којима се дефинише захтевани квалитет и ниво услуге;
4) податке о имаоцу лиценце и евентуалној промени имаоца;
5) трајање лиценце;
6) износ и услове плаћања накнада за лиценцу;
7) обавезу имаоца лиценце да објављује тарифе и друге услове који се примењују на кориснике услуге;
8) услове за интерконекцију и посебне услове за приступ мрежи, које ималац лиценце мора да задовољи да би се остварио отворени приступ мрежи и услузи, као и интерконекција са другим мрежама;
9) обавезе за развој и дограђивање мреже или понуђених услуга, као и временски распоред, односно план развоја мреже и увођења нових услуга;
10) услове односно разлоге за одузимање лиценце;
11) ограничења преноса лиценце;
12) новчане обавезе, ако их има, за финансирање универзалног сервиса;
13) захтеве за евидентирање, регистровање и објављивање информација;
14) доступност бројева из плана нумерације;
15) правила о заштити личних података и приватности, која су специфична за одређену област телекомуникација;
16) за јавне телекомуникационе операторе са значајним тржишним уделом, услове који забрањују антиконкурентске активности и понашање;
17) правила за заштиту корисника, која су специфична за одређену област телекомуникација;
18) услове везане за планирање коришћења земљишта и заштиту животне средине, укључујући услове за стицање права приступа јавном или приватном земљишту и услове за сукоришћење локација и објеката.

Одобрење обавезно садржи податке и услове из става 1 тач. 1), 2), 5), 7), 9), 12) и 15) овог члана.


Измена дозволе за јавне телекомуникационе мреже и јавне телекомуникационе услуге

Члан 40.

Услови из лиценце могу да се измене само споразумом имаоца лиценце и Агенције, а противно вољи имаоца лиценце, одлуком Агенције, само у следећим случајевима:

1) ако то захтева јавни интерес, као што су потребе одбране земље, потребе државне и јавне безбедности и сл.;
2) ради усаглашавања са прописима, смерницама, директивама или одлукама међународних организација чији је члан државна заједница Србија и Црна Гора, односно које се на основу одлуке надлежног органа примењују на територији државне заједнице Србија и Црна Гора.

Одобрење се може изменити одлуком Агенције, на основу разлога наведених у ставу 1 овог члана, с тим што је за измену одобрења из разлога наведених у ставу 1 тачка 2) овог члана Агенција дужна да претходно затражи мишљење свих релевантних ималаца одобрења о предложеним изменама.

Одлуке Агенције које се односе на измену дозвола доносе се јавно, уз пружање могућности имаоцу дозволе да се изјасни о разлогу и обиму, односно садржини измена.

При доношењу одлуке Агенција је дужна да права имаоца дозволе ограничи у најмањој потребној мери за постизање циља, односно остварење разлога ограничења тј. измене.

Измене се морају подједнако односити на све дозволе, односно све имаоце дозвола на које се односи исти разлог, осим ако за различито поступање постоје посебни разлози (нпр. за јавне телекомуникационе операторе који имају искључива права или значајан тржишни удео).


Одузимање дозволе за јавне телекомуникационе мреже и јавне телекомуникационе услуге

Члан 41.

Дозвола се може одузети из следећих разлога:

1) због поновљене или теже повреде услова из дозволе или услова и обавеза из овог закона;
2) због неплаћања накнаде за дозволу у року од 30 дана од дана издавања дозволе, односно у року од 30 дана од дана доспелости обавезе за плаћање;
3) у случају стечаја, принудне ликвидације или дуже несолвентности имаоца дозволе.

Пре доношења одлуке о одузимању дозволе, Агенција је дужна да имаоца писмено упозори на учињене повреде обавеза из дозволе или закона, односно на друге учињене пропусте и да му, ако је то с обзиром на карактер пропуста могуће и оправдано, одреди рок у коме је дужан да отклони последице учињене повреде или пропуста. Ако ималац дозволе не поступи у потпуности по налогу Агенције, дозвола се одузима писменом одлуком која се доставља имаоцу.

Актом Агенције ближе се уређују услови и поступак одузимања дозволе.


Мировање права и обавеза из дозволе

Члан 42.

На основу одлуке Агенције, права и обавезе утврђене у издатој дозволи могу мировати и то у следећим случајевима:

1) рата или ванредног стања;
2) више силе која озбиљно утиче на способност имаоца дозволе да испуни своје обавезе из дозволе и овог закона.

Мировање права и обавеза утврђених у издатој дозволи може трајати најдуже до престанка околности због којих је одлука о мировању донета.

За време мировања ималац дозволе не остварује права утврђена у дозволи, нити има новчане обавезе утврђене у дозволи, а време на које је дозвола издата продужава се за време за које траје мировање права и обавеза.

Агенција може донети одлуку о мировању права утврђених у издатој дозволи и у случајевима предвиђеним за одузимање дозволе, ако ималац дозволе пружи уверљиве доказе да ће у року за који је одређено мировање права и обавеза из дозволе отклонити пропусте који су разлог за одузимање.

Мировање права у случају из става 4 овог члана престаје када Агенција утврди да је ималац дозволе отклонио пропусте који су били разлог за доношење одлуке о мировању.

Ако ималац дозволе не отклони пропусте у року за који је одређено мировање, Агенција покреће поступак за одузимање дозволе.

За време мировања одређеног у случају из става 4 овог члана, имаоцу дозволе мирују само права утврђена у издатој дозволи.

IV ТАРИФЕ, ИНТЕРКОНЕКЦИЈА, УНИВЕРЗАЛНИ СЕРВИС И ЗАКУП ЛИНИЈА[уреди]

1. Тарифе[уреди]

Услови за увођење специјалног тарифног режима

Члан 43.

Агенција може да утврди специјални режим регулисања тарифа који важи за јавне телекомуникационе операторе у следећим случајевима:

1) када на тржишту постоји само један јавни телекомуникациони оператор за одређене телекомуникационе услуге, или када јавни телекомуникациони оператор има значајан удео на тржишту телекомуникационих услуга или
2) када јавни телекомуникациони оператор, приходима од телекомуникационе мреже или услуге у којој је једини оператор или у чијој експлоатацији, односно пружању, има значајан удео на тржишту, дотира или суфинансира другу сопствену телекомуникациону мрежу или услугу.

Агенција ће општим актом утврдити када се за поједине врсте јавних телекомуникационих услуга сматра да јавни телекомуникациони оператор који их пружа има значајан тржишни удео, при чему Агенција полази од прописаног процента и може га увећати или умањити за највише 25%.


Критеријуми за утврђивање тарифа

Члан 44.

Агенција утврђује тарифе из члана 43 овог закона, тако да:

1) омогуће имаоцима дозвола да поврате своје оправдане трошкове за ефикасно пружање услуга, укључујући и могућност да од уложеног капитала остваре приход који је довољан за улагања у значајна побољшања услуге и нове инвестиције;
2) подстичу ефикасност функционисања и повећање прихода, као резултат побољшања организације и других елемената пословања и/или смањења трошкова пружања услуга, под условом да је ималац дозволе испунио све захтеве из дозволе или одговарајућег уговора у погледу обезбеђивања и квалитета услуге;
3) не буду дискриминаторске или неоправдано повољније за било коју врсту постојећег или потенцијалног корисника, независно од трошкова обезбеђивања услуга тој врсти корисника;
4) тарифе за услуге које спадају у универзални сервис буду рашчлањене на начин да се кориснику не наметне обавеза плаћања додатних услуга или посебних погодности, које не спадају у повезивање са јавном фиксном телекомуникационом мрежом и јавном говорном услугом, ако се корисник сам не определи за њихово коришћење.

При одређивању специјалног тарифног режима, Агенција је дужна да узме у обзир препоруке и директиве међународних организација чији је члан Савезна Република Југославија, односно оних за које је званично исказана намера за стицање статуса члана.

При одређивању специјалног тарифног режима, Агенција је дужна да прибави мишљење јавног телекомуникационог оператора на кога се односи регулисање тарифа.


Слободан тарифни режим

Члан 45.

Ако општим актом Агенције није утврђено да постоје услови за увођење специјалног тарифног режима, односно у условима ненарушене слободне конкуренције између јавних телекомуникационих оператора на тржишту јавних телекомуникационих услуга, тарифе за такве услуге слободно одређују оператори.

2. Интерконекција[уреди]

Обавеза омогућавања интерконекције

Члан 46.

Сви јавни телекомуникациони оператори имају право да се повежу са другим јавним телекомуникационим мрежама.

На захтев заинтересованог јавног телекомуникационог оператора, други оператор је дужан да му, у складу са овим законом, омогући интерконекцију, у циљу пружања јавних телекомуникационих услуга преко обеју мрежа.


Услови интерконекције

Члан 47.

Јавни телекомуникациони оператори услове међусобног повезивања својих телекомуникационих мрежа уређују уговором о интерконекцији, којим се нарочито уређују финансијски и технички услови интерконекције, а на основу општих услова које утврђује Агенција.

Ако јавни телекомуникациони оператор одбије захтев другог оператора за интерконекцију или ако два јавна телекомуникациона оператора не могу да постигну договор о интерконекцији у року од три месеца од упућеног захтева за закључење уговора, сваки од њих може да затражи од Агенције да доносе одлуку која ће заменити уговор.

Агенција је дужна да одлуку из става 2 овог члана донесе у року од 60 дана од дана подношења захтева. Одлука је коначна и обавезујућа за обе стране.

Ако закључени уговор о интерконекцији није у складу са овим законом, или са прописима донетим на основу овог закона, или са општим условима за интерконекцију које је утврдила Агенција, Агенција може захтевати да се уговор усклади са законом, прописима и општим условима, односно може донети одлуку о усклађивању, ако странке то не учине у року који им је одредила Агенција.

Закључени уговори о интерконекцији обавезно се подносе на регистрацију Агенцији и подаци садржани у тим уговорима су доступни јавности, осим података који се сматрају пословном тајном.


Посебни услови интерконекције

Члан 48.

Ако је захтев за интерконекцију упућен јавном телекомуникационом оператору који има значајан тржишни удео, накнада и друга плаћања том оператору за интерконекцију морају да се заснивају на трошковном принципу, тј. морају да одражавају трошкове које он има у вези интерконекције и разуман приход који по том основу остварује.

Агенција може да ограничи висину накнаде и других плаћања из става 1 овог члана.

Јавни телекомуникациони оператор који има значајан тржишни удео дужан је да учини јавно доступним информације о околностима од којих зависе могућност и услови интерконекције, укључујући техничке спецификације, карактеристике мреже и трошкове.

Јавни телекомуникациони оператор који има значајан тржишни удео дужан је да уговоре о интерконекцији са свим другим операторима закључује под једнаким условима, без дискриминације, као и да посебно обрачунава приходе од активности сваког од тих оператора, да би се спречило привилеговано плаћање појединих оператора за интерконекцију.

3. Универзални сервис[уреди]

Обим и садржина универзалног сервиса

Члан 49.

Министарство, на предлог Агенције, полазећи од постојећег степена развијености телекомуникација у Републици, одређује почетну групу услуга које представљају основне услуге и које су, у смислу овог закона, дефинисане као универзални сервис. Почетни обим универзалног сервиса обавезно се односи на:

1) приступ услугама јавне фиксне телефонске мреже, укључујући услугу преноса података у говорном опсегу која обезбеђује квалитетан приступ Интернету;
2) посебне мере које инвалидима и социјално угроженим корисницима осигуравају једнаке могућности приступа јавној говорној услузи;
3) бесплатан приступ службама за хитне интервенције;
4) услугу јавних телефонских говорница и
5) приступ услугама оператера на телефонској централи и службама обавештавања.


Права и обавезе оператора јавне телекомуникационе мреже у области универзалног сервиса

Члан 50.

Агенција одређује оператора јавне телекомуникационе мреже који има обавезу да обезбеђује универзални сервис.

Оператор јавне телекомуникационе мреже из става 1 овог члана стиче право на надокнаду трошкова универзалног сервиса испуњењем обавеза предвиђених чланом 49 овог закона, с тим што испуњеност тих обавеза, на захтев оператора, утврђује Агенција.

Средства за надокнаду трошкова из става 2 овог члана обезбеђују се у фонду за надокнаду трошкова универзалног сервиса, који представља посебан рачун Агенције на који се уплаћују средства намењена надокнади трошкова универзалног сервиса.

Средства за намене из става 3 овог члана, обезбеђују се периодичним уплатама других јавних телекомуникационих оператора. Висину и време уплата утврђује Агенција, сразмерно уделу сваког оператора на телекомуникационом тржишту.

Услове и начин остваривања права из става 2 овог члана утврђује Агенција.

Оператор јавне телекомуникационе мреже из става 1 овог члана има обавезу да Агенцији сваких шест месеци подноси извештај о трошковима пружања универзалног сервиса, као и да, најмање једном годишње, подноси извештај који се односи на нове везе у јавној телекомуникационој мрежи.


Унапређење универзалног сервиса

Члан 51.

Агенција прати достигнути ниво реализације универзалног сервиса и када оцени да су се стекли услови, предлаже Министарству да донесе одлуку о унапређивању универзалног сервиса.

Одлука о унапређивању универзалног сервиса садржи:

1) идентификацију и опис услуге која ће се убудуће пружати као универзални сервис, под условом да су испуњени сви основани захтеви за повезивање на јавну телекомуникациону мрежу на одређеној локацији;
2) начин избора јавног телекомуникационог оператора који ће пружати такву услугу, уз обавезу Агенције да одлуку о избору јавно објави;
3) начин одређивања највиших цена услуга које су обухваћене универзалним сервисом, које се образују на трошковном принципу и уз обавезу јавног телекомуникационог оператора да услуге буду приступачне, а цене упросечене по регионима;
4) механизам надокнаде трошкова јавним телекомуникационим операторима који пружају универзални сервис;
5) опис података које јавни телекомуникациони оператори морају да доставе Агенцији ради обрачунавања трошкова пружања услуга које су обухваћене универзалним сервисом, применом система обрачуна трошкова у складу са међународним стандардима;
6) захтев да јавни телекомуникациони оператори који пружају универзални сервис обезбеде ревизију својих годишњих обрачуна, у складу са прихваћеним међународним стандардима за обрачунавање, односно ревизију;
7) обавезу јавног телекомуникационог оператора да најмање једном годишње, а по потреби и чешће, објављују извештаје о успостављању нових веза преко којих се услуге које су обухваћене универзалним сервисом пружају и
8) друге услове који се односе на обезбеђивање универзалног сервиса.

Обавезе јавних телекомуникационих оператора које се односе на универзални сервис могу бити прописане и у њиховим дозволама.

4. Закуп линија[уреди]

Права и обавезе оператора јавне фиксне телекомуникационе мреже који има значајни тржишни удео у области закупа линија

Члан 52.

Оператор јавне фиксне телекомуникационе мреже који има значајан тржишни удео има обавезу да другим јавним телекомуникационим операторима, на њихов захтев, обезбеђује закуп линија.

Оператор јавне фиксне телекомуникационе мреже из става 1 овог члана дужан је да на захтев другог јавног телекомуникационог оператора закључи уговор о закупу линија, ако постоје слободни капацитети, под условима који се заснивају на трошковном принципу и који су једнаки за све закупце који закупљују исте врсте линија.

У случају да и поред слободних капацитета, оператор јавне фиксне телекомуникационе мреже из става 1 овог члана одбије да закључи уговор или у случају да за закључење уговора одреди дискриминаторске услове, јавни телекомуникациони оператор који је поднео захтев за закључење уговора има право да се обрати Агенцији, која ће донети одлуку која замењује уговор о закупу.


Други јавни телекомуникациони оператори

Члан 53.

Јавни телекомуникациони оператори који нису обухваћени чланом 52 овог закона, дужни су да дозволе приступ мрежама и услугама путем закупа линија под унапред јавно познатим условима и без дискриминације у односу на поједине телекомуникационе операторе.

Услови пружања и коришћења закупа линија, као и његове техничке карактеристике и тарифе, морају бити јавно доступни свим потенцијалним закупцима.

5. Остале обавезе јавних телекомуникационих оператора[уреди]

Приватност и безбедност информација

Члан 54.

Јавни телекомуникациони оператор дужан је да предузме одговарајуће техничке и организационе мере како би обезбедио поверљивост и безбедност својих услуга и забрањено му је да даје информације о садржају, чињеницама и условима преноса порука, осим минимума који је неопходан за нуђење услуга на тржишту или у случајевима предвиђеним законом.

Податке о саобраћају који се односе на појединачне кориснике и који се обрађују ради успостављања веза, јавни телекомуникациони оператор може чувати и обрађивати само у обиму који је неопходан за испостављање рачуна кориснику.

Јавни телекомуникациони оператор може податке из става 2 овог члана доставити само пошиљаоцу и примаоцу порука.

Јавни телекомуникациони оператор може чувати податке из става 2 овог члана до истека рока у коме се потраживање може законски оспорити или наплатити од корисника.

Јавни телекомуникациони оператор је дужан да надлежним државним органима омогући приступ и анализу података из става 2 овог члана, у складу са законом.

Члан 55.

Забрањене су све активности или коришћење уређаја којима се угрожава или нарушава приватност и поверљивост порука које се преносе телекомуникационим мрежама, осим када постоји сагласност корисника или ако се ове активности врше у складу са законом или судским налогом издатим у складу са законом.

Јавни телекомуникациони оператор је дужан да као део система, о сопственом трошку, оформи подсистеме, уређаје, опрему и инсталације за законом овлашћени електронски надзор одређених телекомуникација.

Техничке услове за подсистеме, уређаје, опрему и инсталације из става 2 овог члана дефинише Агенција, у сарадњи са телекомуникационим операторима и државним органима надлежним за непосредно спровођење електронског надзора.

Телекомуникациона мрежа, систем, односно средство може бити пуштено у рад тек када телекомуникациони оператор испуни или се обавеже да ће у одређеном року испунити постављени захтев, у складу са техничким условима из става 3 овог члана.

У случају да је телекомуникациона мрежа, систем, односно средство већ у раду, телекомуникациони оператор је дужан да оформи подсистеме, уређаје, опрему и инсталације из става 2 овог члана у року од шест месеци од дана постављања захтева надлежног државног органа.

Трошкове телекомуникационог саобраћаја настале радом уређаја из става 2 овог члана сноси телекомуникациони оператор.


Обавеза вођења евиденције

Члан 56.

Јавни телекомуникациони оператор је дужан да, у електронском облику и књигама, води евиденцију података који се односе на ниво квалитета услуге, кориснике, тарифе, приходе и расходе, интерконекцију и друге специфичне податке, у облику и на начин који је компатибилан са програмима - софтвером и системима које користи Агенција.

Агенција може општим актом прописати облик и начин вођења евиденција из става 1 овог члана.

Јавни телекомуникациони оператор који делатност обавља преко делова јединственог предузећа (преко унутрашњих организационих јединица), а не преко засебних повезаних правних лица, дужан је да примени обрачун трошкова и друге облике евиденције података, за сваку од унутрашњих организационих јединица, на начин који пропише Агенција, у складу са потребама везаним за обављање њених надлежности утврђених овим законом.

Јавни телекомуникациони оператор је дужан да, у случајевима предвиђеним овим законом или на захтев Агенције, достави Агенцији податке из евиденција предвиђених у ст. 1 и 3 овог члана.


Обавеза подношења и објављивања годишњих финансијских извештаја и обрачуна

Члан 57.

Јавни телекомуникациони оператор је дужан да поднесе Агенцији годишњи финансијски извештај и обрачуне, у року од три месеца од завршетка пословне године. Годишњи финансијски извештај и обрачуни подлежу независној спољној ревизији, у складу са важећим прописима и стандардима, као и у складу са међународним стандардима за обрачун.

Јавни телекомуникациони оператор је дужан да годишњи финансијски извештај и обрачуне из става 1 овог члана јавно објави на начин предвиђен својим општим актима.

V РАДИОКОМУНИКАЦИЈЕ[уреди]

Посебне надлежности Агенције у области радиокомуникација

Члан 58.

Поред надлежности из члана 9 овог закона, Агенција у области радиокомуникација има и следеће надлежности:

1) управља радио фреквенцијским спектром у Републици;
2) издаје дозволу за радио станицу;
3) врши технички преглед радио станице;
4) води евиденцију података у области радиокомуникација;
5) остварује сарадњу са међународним организацијама и администрацијама других земаља које врше послове управљања радио фреквенцијским спектром, самостално или преко надлежних органа.


Начела управљања радио фреквенцијским спектром

Члан 59.

Управљање радио фреквенцијским спектром подразумева нарочито:

1) рационално и економично коришћење радио фреквенцијског спектра које се обезбеђује Планом намене радио фреквенцијских опсега и плановима расподеле радио фреквенција;
2) усаглашавање коришћења радио фреквенцијског спектра са међународним споразумима који обавезују Републику Србију, као и са међународним препорукама;
3) координацију коришћења радио фреквенција;
4) нотификацију радио фреквенција;
5) контролу радио фреквенцијског спектра;
6) истраживање штетних сметњи и предузимање мера за њихово отклањање;
7) заштиту интереса безбедности и одбране државе.


Координација коришћења радио фреквенција

Члан 60.

Радио фреквенције утврђене за коришћење у одређеним пограничним зонама пре доделе се координирају са суседним земљама са којима су закључени посебни споразуми о координацији коришћења радио фреквенција, ради неометаног коришћења радио фреквенција у пограничном подручју.

Радио фреквенције из одређених радио фреквенцијских опсега, по потреби се, пре доделе, координирају са суседним и другим заинтересованим земљама.

Агенција ће координацију коришћења радио фреквенција из ст. 1 и 2 овог члана вршити самостално, односно преко надлежног органа државне заједнице Србија и Црна Гора или уз његову сагласност ако је то услов да извршена координација буде призната од стране надлежних администрација других земаља.


Нотификација радио фреквенција

Члан 61.

Свака додела радио фреквенције за одређену врсту радио станице пријављује се Међународном савезу за телекомуникације ако:

1) коришћење радио фреквенције може да проузрокује штетну сметњу радио служби друге земље;
2) радио фреквенција треба да се користи за међународну радиокомуникацију;
3) се жели постићи међународно признање, односно заштита радио фреквенције на међународном нивоу.

Агенција ће пријављивање доделе радио фреквенције извршити самостално, односно преко надлежног органа државне заједнице Србија и Црна Гора или уз његову сагласност ако је то услов да пријављивање буде међународно признато.


План намене радио фреквенцијских опсега

Члан 62.

Радио фреквенцијски спектар је ограничени природни ресурс.

Ефикасно и економично коришћење радио фреквенцијског спектра обезбеђује се Планом намене радио фреквенцијских опсега (у даљем тексту: План намене).

Планом намене утврђују се нарочито:

1) границе радио фреквенцијских опсега који су намењени појединим радио службама и делатностима и
2) основни услови за коришћење радио фреквенцијских опсега.

Планом намене мора се обезбедити несметан рад радио служби и делатности које су од заједничког интереса за Републику Србију и Републику Црну Гору.

План намене доноси Влада, на предлог који утврђује Министарство, а који припрема Агенција.


План расподеле радио фреквенција

Члан 63.

Планом расподеле радио фреквенција (у даљем тексту: план расподеле) утврђују се нарочито:

1) услови за расподелу радио фреквенција из намењеног радио фреквенцијског опсега;
2) расподела радио фреквенција по локацијама за једну или више радио служби и делатности.

Планови расподеле утврђују се на основу Плана намене и плана развоја радиокомуникација на нивоу делатности, који је саставни део Стратегије развоја телекомуникација у Републици, а узимајући у обзир захтеве корисника.

Планове расподеле доноси Министарство, на предлог Агенције, у складу са овим законом и одговарајућим међународним споразумима који обавезују Републику Србију.


Додела и коришћење радио фреквенција

Члан 64.

Корисницима радио фреквенција могу се доделити радио фреквенције, првенствено из радио фреквенцијских опсега који су намењени појединим службама и делатностима на основу Плана намене.

Изузетно од одредбе става 1 овог члана, корисницима радио фреквенција могу се доделити и друге радио фреквенције, под условом да коришћење тих радио фреквенција не проузрокује штетне сметње службама земаља којима су те радио фреквенције расподељене међународним уговорима.

Корисницима радио фреквенција може се доделити једна или више искључивих, заједничких или општих радио фреквенција, зависно од плана расподеле радио фреквенција.

Ради рационалног коришћења радио фреквенција, коришћење додељене радио фреквенције може се временски ограничити, а ако је потребно и изменити или ускратити право коришћења.

Начин и услове под којима се може ограничити, изменити или ускратити право коришћења додељене радио фреквенције утврђује Агенција.

Додела радио фреквенција на коришћење врши се издавањем дозволе за радио станицу.


Дозвола за радио станицу

Члан 65.

Радио станица се може користити само на основу претходно прибављене дозволе, осим за оне врсте радио станица за које се дозвола не издаје.

Агенција одређује врсте радио станица за које се не издаје дозвола.

Правно лице које се бави увозом радио станица ради њихове даље продаје, а регистровано је за обављање ове делатности, дужно је да за увоз радио станице претходно прибави и сагласност Агенције.

Дозволу за радио станицу издаје Агенција.

Добијањем дозволе за радио станицу њен ималац стиче право на коришћење радио станице и на коришћење радио фреквенције наведене у дозволи.

Дозвола за радио станицу не може се по било ком основу пренети, нити уступити трећем лицу, ни привремено, ни трајно.

Дозвола за радио станицу се издаје на обрасцу чији изглед и садржај прописује Агенција, и то посебно за сваку радио станицу.

Изузетно од одредбе става 7 овога члана, једна дозвола се издаје за:

1) радио станицу на ваздухоплову;
2) радио станицу на броду и другим пловилима;
3) радио станицу на локомотиви.

Дозвола за базну радио станицу у јавној мобилној телекомуникационој мрежи, за коју је издата лиценца, може се издати и за већи број радио фреквенција, односно за радио фреквенцијски опсег који је додељен лиценцом. Дозвола за радио станицу са уписаним фреквенцијским опсегом може се издати за радио системе чија технологија рада захтева упис фреквенцијског опсега уместо појединачне фреквенције.

Агенција ближе уређује услове и прописује образац за издавање дозволе за аматерске радио станице.


Одбијање захтева за издавање дозволе за радио станицу

Члан 66.

Агенција ће одбити захтев за издавање дозволе за радио станицу ако:

1) подносилац захтева не испуњава услове утврђене овим законом и прописима донетим на основу њега;
2) захтев није могуће прихватити из техничких разлога;
3) регулаторно тело надлежно за радиодифузију није доставило одговарајући предлог;
4) би издавање дозволе онемогућавало ефикасно коришћење радио фреквенцијског спектра или рад других телекомуникационих уређаја.


Привремена дозвола за радио станицу

Члан 67.

За радио станицу чији се квалитет испитује, истражује или приказује издаје се привремена дозвола.

Важење привремене дозволе за радио станицу не може бити дуже од 60 дана.


Дозвола за радио станицу дипломатско-конзуларном представништву

Члан 68.

Дипломатско-конзуларно представништво може користити одређене врсте радио станица и радио фреквенције, под условима узајамности.

Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана издаје Агенција, уз сагласност органа надлежног за иностране послове.

Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана дипломатско-конзуларно представништво је дужно да прибави пре уношења радио станице у земљу и да је покаже надлежном пограничном органу управе приликом преласка државне границе.

Агенција, уз сагласност органа надлежног за унутрашње послове, прописује одређене врсте радио станица и радио фреквенција које могу користити дипломатско-конзуларна представништва, у складу са међународним уговорима који обавезују државну заједницу Србија и Црна Гора.

Дипломатско-конзуларна представништва могу користити радио станице само за сопствене потребе.


Дозвола за радио станицу страном правном лицу

Члан 69.

Страна правна лица могу користити радио фреквенције и одређене врсте радио станица на територији Републике Србије када остварују, на основу уговора или одлука, односно сагласности надлежних органа, пословно-техничку, информативну, научну, културну, спортску и другу сарадњу са одговарајућим органима и организацијама у земљи.

Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана издаје Агенција, уз сагласност органа надлежног за послове одбране и органа надлежног за унутрашње послове. Сагласност је потребна само за фреквенцијске опсеге који су Планом намене утврђени за коришћење од стране ових органа.

Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана страно правно лице је дужно да прибави пре уношења радио станице у земљу и да је покаже надлежном пограничном органу управе приликом преласка државне границе.

Страно правно лице може користити радио станицу само за сопствене потребе и не може пружати услуге трећим лицима.


Дозвола за радио станицу страном физичком лицу

Члан 70.

Страна физичка лица могу за своје потребе, док бораве на територији Републике Србије, користити:

1) аматерске радио станице;
2) радио станице које раде у опсегу намењеном грађанима (CB станице);
3) радио станице на сопственом ваздухоплову и сопственом броду и другим пловилима на пловним путевима, у односној радио служби;
4) претплатничке радио станице које раде у оквиру јавне телекомуникационе мреже.

Агенција издаје дозволу за радио станице из става 1 тач. 1) и 2) овог члана ако не постоји узајамност са државом чији је држављанин подносилац захтева. Дозвола се издаје уз сагласност органа надлежног за унутрашње послове.

Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана тач. 1) и 2) овог члана страно физичко лице је дужно да прибави пре уношења радио станице у земљу и да је покаже надлежном пограничном органу приликом преласка државне границе.

За радио станицу из става 1 тачка 3) овог члана прихвата се национална дозвола за радио станицу издата на прописаном обрасцу у складу са међународним Правилником о радиокомуникацијама.


Почетак рада радио станице

Члан 71.

Радио станица мора почети са радом најкасније у року од једне године од дана издавања дозволе, осим ако посебним законом није другачије одређено.

Радио станица се може пустити у рад после извршеног техничког прегледа од стране Агенције, којим се врши провера параметара предвиђених у пројектној и/или техничкој документацији на основу које су добијене дозволе и пошто корисник у целини измири прописане новчане обавезе.

На технички преглед радио станице примењују се одредбе овог закона којима се уређује технички преглед телекомуникационих мрежа, система и средстава.

Корисник радио станице који из објективних разлога није у могућности да у року из става 1 овог члана пусти у рад радио станицу, може да, у писаној форми, најкасније 15 дана пре истека рока за почетак рада радио станице, поднесе захтев за продужење рока, у коме је дужан да наведе разлоге закашњења.

Агенција процењује разлоге за продужење рока за почетак рада радио станице и дужна је да одлуку о поднетом захтеву из става 4 овог члана донесе до истека рока за почетак рада радио станице.

Агенција ближе утврђује поступак техничког прегледа и трошкове техничког прегледа које је корисник дужан да плати.


Коришћење радио станице

Члан 72.

Корисник радио станице је дужан да се, приликом рада радио станице, придржава услова у дозволи за радио станицу и услова одређених овим законом и прописима донетим на основу овог закона, да обезбеди да се радом његове радио станице не стварају штетне сметње у раду других радио станица, да обезбеди да се радом његове радио станице не угрожава нити нарушава животна средина, а посебно да, у складу са прописаним стандардима, обезбеди заштиту људи од штетног зрачења уређаја, као и да предузима мере за благовремено отклањање неправилности у раду своје радио станице.

Ако се утврди да радио станица ствара штетне сметње другим радио станицама или њу ометају друге радио станице, Агенција предузима све неопходне мере да ометање престане.

У циљу регулисања области штетних сметњи и других ометања, Агенција ближе утврђује:

1) услове електромагнетске компатибилности;
2) методе и мере за спречавање или смањивање електромагнетских сметњи;
3) поступке и ограничења који се примењују у случају да телекомуникациони уређај, делимично или у целости, није у складу са утврђеним захтевима за коришћење радио станице.

Корисник плаћа накнаду за коришћење радио фреквенције, по правилу, једном годишње.

Висина накнаде за коришћење радио фреквенције утврђује се на основу следећих критеријума:

1) врсте радио станице;
2) намене радио мреже у којој се радио станица користи;
3) броја становника у зони опслуживања, односно сервисној зони, а на основу званичних података органа надлежног за послове статистике;
4) степена развијености подручја на коме се простире рад радио станице.

Висину накнаде из става 5 овог члана утврђује Агенција.


Ограничења у коришћењу радио станица

Члан 73.

Радио станица на домаћем и страном ваздухоплову може се, док се ваздухоплов налази на аеродрому који је на територији Републике Србије, употребити само за радиокомуникацију са службом контроле летења, ради пријема података и упутстава за полетање и кретање по маневарским површинама на аеродрому. Ваздухоплови могу, док се налазе на аеродрому користити преносне радио станице за остваривање радио везе са службом прихвата и отпреме путника, пртљага и робе на том аеродрому.

Радио станица на домаћем и страном броду и другом пловилу не сме се употребљавати док се брод, односно пловило налази у луци, односно пристаништу који су на територији Републике Србије, осим радио станице која служи за радиокомуникацију са службом лучке пилотаже и за маневрисање у луци, односно пристаништу, као и преносне радио станице за остваривање радиокомуникација у луци, односно пристаништу, при искрцавању и укрцавању путника, истовару робе и другим бродским манипулацијама.

Радио станице на страним локомотивама могу се употребљавати на пругама које се налазе на територији Републике Србије до пограничне железничке станице, у складу са међународним уговорима који обавезују Републику Србију.


Рок важења дозволе за радио станицу

Члан 74.

Дозвола за радио станицу важи, по правилу, 10 година, осим дозволе за радио станицу на ваздухоплову, односно броду чије важење је везано за пловидбеност ваздухоплова, односно брода.

Изузетно од одредбе става 1 овог члана, на захтев корисника, може се издати дозвола за радио станицу са ограниченим роком важења.

Дозвола за радио станицу која се, на захтев регулаторног тела надлежног за радиодифузију, издаје емитерима радио и телевизијских програма, издаје се са роком важења који регулаторно тело надлежно за радиодифузију утврди у дозволи за емитовање програма.

Период на који је издата дозвола за радио станицу може се продужити на захтев имаоца дозволе, при чему је ималац дозволе дужан да захтев поднесе Агенцији најкасније 60 дана пре истека рока на који је дозвола издата, ако посебним прописима није предвиђен другачији рок.

Ако прихвати захтев из става 4 овог члана, Агенција, под истим условима под којима је издата дозвола чији се рок важења продужава, издаје нову дозволу за радио станицу у којој утврђује нови рок важења дозволе.


Престанак важења дозволе за радио станицу

Члан 75.

Дозвола за радио станицу престаје да важи:

1) истеком рока на који је дозвола издата;
2) истеком рока за почетак рада радио станице, ако радио станица у том року није почела са радом;
3) престанком постојања корисника радио станице, ако је дозвола за радио станицу издата правном лицу;
4) смрћу власника радио станице, ако је дозвола за радио станицу издата физичком лицу;
5) престанком потребе за одређеном врстом радиокомуникација;
6) трајном забраном коришћења радио станице;
7) отуђењем или расходовањем радио станице;
8) одузимањем дозволе, у складу са овим законом.

Ако корисник дозволе за радио станицу промени име, назив, односно фирму дужан је да прибави нову дозволу за радио станицу.


Измена услова утврђених у дозволи за радио станицу

Члан 76.

Услови утврђени у дозволи за радио станицу могу се изменити ако се у току рада те радио станице за то укаже потреба.

Измену услова из става 1 овог члана врши Агенција, на захтев корисника радио станице, издавањем нове дозволе за радио станицу, када престаје да важи претходно издата дозвола.

Ако у току рада радио станице дође до промене у Плану намене, плановима расподеле, односно у прописима о условима за коришћење радио станице, корисник радио станице је дужан да, на захтев Агенције, о свом трошку, прилагоди рад те радио станице насталим променама.


Одузимање дозволе за радио станицу

Члан 77.

Дозвола за радио станицу се може одузети ако:

1) нису испуњени услови садржани у овом закону или у дозволи за радио станицу;
2) се утврди да су у захтеву за издавање дозволе за радио станицу наведени неистинити или нетачни подаци;
3) престану права стечена лиценцом;
4) истекне, буде одузета одлуком регулаторног тела надлежног за радиодифузију или на други начин престане да важи дозвола за емитовање радио и телевизијског програма, у складу са посебним законом којим се уређује област радиодифузије;
5) није плаћена накнада за коришћење радио фреквенције;
6) се промени намена радио фреквенцијског опсега или ако се појаве јавне потребе које имају приоритет и које се не могу задовољити на неки други начин;
7) радио станица причињава штетне сметње другим телекомуникационим уређајима;
8) се радом радио станице угрожава или нарушава животна средина, посебно ако рад радио станице проузрокује зрачења изнад прописаних стандарда.


Ближи прописи за издавање дозволе за радио станицу

Члан 78.

У циљу издавања дозволе за радио станицу, Агенција ближе прописује:

1) поступак за издавање дозволе за радио станицу, податке и документацију потребне за прибављање дозволе за радио станицу;
2) обрасце дозвола за радио станицу;
3) начин идентификације и коришћење секвенци сигнала као и протокола (процедура) у радиокомуникацијама;
4) услове за признавање дозволе за радио станицу издате у другим државама на основу узајамности или међународних уговора и прихваћених стандарда;
5) врсте радио станица, односно радио фреквенција за које се не издају дозволе, као и услове које треба испунити у тим случајевима;
6) услове под којима се могу користити поједине врсте радио станица у различитим радио службама, односно различитим радио фреквенцијским опсезима;
7) величину заштитне зоне у близини одређених радио станица;
8) услове за слободне правце за улаз и излаз радио релејних веза (радио коридори) у градовима и насељима градског карактера;
9) врсте радио станица које се могу постављати у градовима и насељима градског карактера;
10) услове за израду пројектне и техничке документације.


Евиденција података у области радиокомуникација

Члан 79.

Поред базе података о регистрима које води у складу са чланом 22 овог закона, Агенција за потребе планирања радио фреквенција, контролу радиоемисија и контролу радио станица, формира и одржава базу података који се односе на:

1) координацију коришћења радио фреквенција са суседним и другим земљама;
2) пријављивање и регистровање додела радио фреквенција код Међународног савеза за телекомуникације;
3) контролу радио емисија и контролу радио станица;
4) кориснике радио станица;
5) рељеф територије Републике Србије, државне заједнице Србија и Црна Гора и одговарајућих пограничних подручја суседних земаља (топографске карактеристике и електричне карактеристике терена);
6) друге податке који су од значаја за планирање радио фреквенција, контролу радио емисија и контролу радио станица.


Сарадња са међународним организацијама

Члан 80.

Агенција остварује сарадњу са међународним организацијама и администрацијама других земаља које се баве пословима управљања радио фреквенцијским спектром и стара се о извршавању међународних споразума у овој области.

Сарадњу са међународним организацијама и операторима других земаља могу остваривати телекомуникациони оператори, у складу са међународним споразумима.

Агенција координира и усаглашава ставове заинтересованих телекомуникационих оператора у погледу међународне сарадње у области радиокомуникација, у сарадњи са надлежним органима, а ради остваривања интереса у овој области.


Документи и подаци који се објављују

Члан 81.

Поред докумената и података из члана 20 овог закона, Агенција у области радиокомуникација објављује, на начин утврђен статутом:

1) План намене радио фреквенцијских опсега и планове расподеле радио фреквенција;
2) предвиђене измене намене радио фреквенцијских опсега у наредне две године;
3) листу служби које раде у радио фреквенцијским опсезима, чија је намена различита од Плана намене радио фреквенцијских опсега;
4) предвиђене радио фреквенцијске опсеге за нове службе.


Сарадња Агенције са регулаторним телом надлежним за радиодифузију

Члан 82.

При одређивању услова и начина коришћења радио фреквенција за намене из члана 2 овог закона, Агенција остварује сарадњу са регулаторним телом које је, у складу са посебним законом, надлежно за радиодифузију, на следећи начин:

1) разматра захтеве регулаторног тела надлежног за радиодифузију, који се односе на потребе јавне и комерцијалне радиодифузије;
2) пре достављања предлога плана расподеле надлежном Министарству, прибавља мишљење регулаторног тела надлежног за радиодифузију;
3) на предлог регулаторног тела надлежног за радиодифузију испитује могућност ревизије усвојених планова.

Регулаторно тело које је, у складу са посебним законом, надлежно за радиодифузију и за издавање дозвола за емитовање, односно дистрибуцију радио и телевизијских програма, јавни конкурс за издавање дозвола за емитовање програма расписује и дозволе за емитовање програма издаје на основу плана расподеле радио фреквенција, са основним техничким параметрима (локација предајника, ефективна изражена снага, сервисна зона, итд.), који је утврђен у складу са чланом 63 овог закона.

Дозвола за радио станицу, коју издаје Агенција, је саставни део дозволе за емитовање програма коју издаје регулаторно тело из става 2 овог члана, при чему се дозвола за емитовање, односно дистрибуцију радио и телевизијског програма може издати само уз истовремено издавање и дозволе за радио станицу.

Агенција издаје дозволу за радио станицу на основу захтева регулаторног тела из става 2 овог члана и доставља је том телу ради спровођења поступка за издавање дозволе за емитовање програма. Агенција је дужна да изда дозволу за радио станицу ако су испуњени услови прописани овим законом и ако је захтев регулаторног тела надлежног за радиодифузију у складу са планом расподеле радио фреквенција.

Ако Агенција утврди да је регулаторно тело надлежно за радиодифузију издало дозволу за емитовање, односно дистрибуцију радио и телевизијског програма супротно ставу 2 овог члана, захтеваће од регулаторног тела које је такву дозволу издало да је, најкасније у року од 15 дана, усагласи са планом расподеле и утврђеним техничким параметрима. У случају да регулаторно тело надлежно за радиодифузију не поступи у предвиђеном року по захтеву Агенције, Агенција ће одузети издату дозволу за радио станицу и изрећи меру у складу са чланом 28 овог закона.

Ради остваривања целовите евиденције издатих дозвола, регулаторно тело надлежно за радиодифузију доставља Агенцији примерак издате дозволе за емитовање, односно дистрибуцију радио и телевизијског програма.


Радиокомуникације органа одбране, унутрашњих послова и спољних послова

Члан 83.

Радиокомуникације органа одбране, унутрашњих послова и иностраних послова ближе се уређују посебним прописима, у складу са овим законом.

Органи одбране, унутрашњих послова и иностраних послова у обавези су да се, приликом изградње и коришћења својих радиокомуникација на територији Републике Србије, придржавају одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона, који се односе на намену фреквенцијских опсега и врсте емисија, као и на предузимање мера за спречавање штетних сметњи и за пружање помоћи у случају опасности.

VI НУМЕРАЦИЈА[уреди]

План нумерације

Члан 84.

Агенција доноси План нумерације за телекомуникационе мреже и управља овим планом.

При доношењу Плана нумерације и управљању овим планом, Агенција је дужна да се придржава одлука и прописа надлежних органа државне заједнице Србија и Црна Гора и међународних организација који обавезују Републику Србију и Републику Црну Гору, као и одлука и прописа надлежних органа државне заједнице Србија и Црна Гора који се односе на расположивост нумерација за коришћење на територији Републике Србије.

Агенција додељује јавним телекомуникационим операторима бројеве из Плана нумерације на недискриминаторској основи.

Јавни телекомуникациони оператор плаћа годишњу накнаду за коришћење додељених бројева, чију висину утврђује Агенција, на основу следећих критеријума:

1) врсте јавне телекомуникационе услуге за коју ће се користити додељени број;
2) броја становника на подручју на коме ће се користити додељени број, а према званичним подацима органа надлежног за послове статистике;
3) посебне намене за коју се користи додељени број, односно додељена нумерација (интерна нумерација, адресирање у телекомуникационим мрежама, комерцијална експлоатација додељеног броја и др.);
4) специфичних техничких услова, односно параметара од значаја за употребу додељеног броја.

Јавни телекомуникациони оператор може додељени број уступити на коришћење трећем лицу, које уступљени број намерава да користи у комерцијалне сврхе, а не за сопствене потребе, само на основу уговора сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.


Садржај Плана нумерације

Члан 85.

План нумерације представља скуп правила и принципа који се односе на доделу, коришћење и администрирање нумерација националних телекомуникационих мрежа и услуга.

План нумерације обухвата и интерну нумерацију и адресирање у телекомуникационим мрежама, рационално коришћење бројева, могућност избора и претходног избора телекомуникационог оператора и право корисника на преношење бројева.

План нумерације садржи и:

1) додељивање бројева са приоритетима;
2) додељивање бројева на које се примењују посебне тарифе;
3) додељивање бројева који се користе за преуређивање Плана нумерације, уколико је потребно;
4) динамику (рокове) промене додељених бројева или увођења нових бројева.

VII СТАНДАРДИ И УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИХ МРЕЖА И ОБЈЕКАТА И ПОСТАВЉАЊЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИХ СРЕДСТАВА[уреди]

Стандарди, технички преглед и техничка дозвола (сертификат)

Члан 86.

Агенција, у складу са овим законом, доноси општи акт којим прописује стандарде за телекомуникационе мреже, системе и средства.

Стандарди се могу односити и на пројектовање, постављање, одржавање и коришћење телекомуникационих мрежа, система и средстава.

Агенција прописује стандарде на основу међународних стандарда и техничких прописа у области телекомуникација, првенствено на основу стандарда и техничких прописа који се примењују у Европској Унији.

Телекомуникационе мреже, системи и средства морају се градити, пројектовати, производити, употребљавати и одржавати у складу са прописаним стандардима и нормативима.

Агенција врши контролу усклађености са прописаним стандардима и нормативима и издаје одговарајуће техничке дозволе - сертификате.

Ако није другачије предвиђено овим законом, односно стандардима које је прописала Агенција, за телекомуникационе мреже, системе и средства непосредно важе одговарајући стандарди и технички прописи који се примењују у Европској Унији.

Телекомуникациона средства намењена продаји, односно уградњи на територији Републике Србије, која су одобрена, односно за која је на други прописан начин утврђено да задовољавају одговарајуће стандарде који важе у Европској Унији, сматрају се усаглашеним са домаћим стандардима.

Телекомуникационе мреже, системи и средства могу се пустити у рад и користити после прегледа и одобравања њиховог коришћења од стране Агенције, уколико су испуњени сви прописани технички услови и услови из дозволе (технички преглед).

Подаци о извршеном техничком прегледу телекомуникационе мреже, система, односно средства уносе се у посебан образац чију форму и садржину утврђује Агенција и чији се један примерак уручује приликом извршеног техничког прегледа.

Телекомуникациони системи и средства се могу ставити у промет само ако поседују одговарајућу техничку дозволу (сертификат).

За издате сертификате, односно за извршен технички преглед плаћају се трошкови издавања сертификата, односно вршења техничког прегледа, у складу са ценовником трошкова који доноси Агенција.


Изградња и постављање телекомуникационих мрежа, система и средстава

Члан 87.

Телекомуникационе мреже, системи и средства морају бити пројектовани, изграђени, односно произведени, коришћени и одржавани тако да њихов рад не изазива недозвољене сметње раду других телекомуникационих мрежа, система и средстава.

Телекомуникационе мреже, системи и средства могу се пустити у рад тек пошто Агенција изврши технички преглед, којим се проверавају параметри предвиђени у пројектној и/или техничкој документацији на основу које су добијене одговарајуће дозволе. Агенција ближе прописује поступак техничког прегледа.

Када за то постоје технички или други оправдани разлози, Агенција може да наложи да два или више телекомуникациона оператора заједнички користе инфраструктурне објекте, односно да телекомуникационом оператору - власнику објекта наложи да омогући другом телекомуникационом оператору сукоришћење, уз правичну накнаду.

Јавни телекомуникациони оператор има право да захтева право пролаза преко туђег земљишта или право коришћења туђег земљишта (службености), када је то неопходно ради постављања јавних телекомуникационих мрежа или система и инсталирање телекомуникационих средстава.

Ако јавни телекомуникациони оператор и власник непокретности не постигну споразум о праву пролаза или праву друге службености за инсталирање или заштиту телекомуникационих мрежа, система и средстава, право коришћења или пролаза регулише се по општим правилима.

При изградњи или инсталирању телекомуникационих мрежа, система или средстава, телекомуникациони оператор је дужан да предузме неопходне мере да обезбеди заштиту туђе имовине, безбедност и заштиту здравља људи, као и да осигура безбедан проток саобраћаја и заштиту животне средине, посебно у односу на зрачења која се према важећим стандардима сматрају штетним.


Радови у близини телекомуникационих објеката

Члан 88.

У близини телекомуникационих објеката и других телекомуникационих средстава забрањено је изводити радове или подизати објекте који би могли да оштете или ометају њихово функционисање.

Ако је извођење одређених радова или подизање објекта неопходно, инвеститор, односно извођач радова је дужан да претходно прибави сагласност телекомуникационог оператора ради предузимања потребних мера за заштиту и обезбеђивање несметаног функционисања телекомуникација.

Трошкове предузимања мера и трошкове прибављања сагласности из става 2 овог члана сноси инвеститор, односно извођач радова.


Радио коридори и заштитна зона

Члан 89.

У градовима и насељима градског карактера урбанистичким плановима се морају утврдити слободни правци за улаз и излаз радио релејних веза (радио коридори).

У близини одређених радио станица и антенских постројења на правцима простирања усмерених радио таласа од једне до друге радио станице мора да постоји заштитна зона у којој је забрањено градити друге радио станице или објекте и постројења која могу ометати простирање радио таласа или могу проузроковати сметње.


Електроенергетска постројења

Члан 90.

Електроенергетска постројења за пренос, дистрибуцију и коришћење електричне енергије, која се налазе у близини телекомуникационе мреже, морају бити грађена, коришћена и одржавана тако да њихов рад не проузрокује сметње у функционисању те телекомуникационе мреже и да не доводе у опасност живот и здравље људи који изводе радове на тој телекомуникационој мрежи или је користе.


Електромагнетске сметње

Члан 91.

Електрична и друга постројења, уређаји и апарати не смеју да стварају електромагнетске сметње у раду телекомуникационе мреже и морају да имају сертификат о усаглашености са мерама за сузбијање електромагнетских сметњи у раду телекомуникационих мрежа и у пријему сигнала.

VIII ЗАШТИТА КОРИСНИКА[уреди]

Права корисника телекомуникација

Члан 92.

Поред права на несметано коришћење и квалитетну јавну телекомуникациону услугу, као и права на приватност и безбедност информација, корисници јавних телекомуникационих услуга или јавних телекомуникационих мрежа имају право да:

1) приступају информацијама о телефонским бројевима, информацијама о службама за хитне интервенције и другим услугама универзалног сервиса, које су предвиђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона;
2) од јавних телекомуникационих оператора добију, на захтев, без плаћања посебне накнаде, рачун са специфицираним позивима и трошковима, за одговарајући обрачунски период;
3) од стране јавног телекомуникационог оператора унапред буду обавештени о свим последицама неблаговременог плаћања рачуна, укључујући прекид пружања услуге;
4) од стране јавног телекомуникационог оператора буду обавештени о својим правима и о обавезама јавног телекомуникационог оператора, у случају прекида пружања услуге или смањења квалитета пружених услуга;
5) јавном телекомуникационом оператору, у року од осам дана од дана пријема рачуна, уложе приговор на рачун, о коме је јавни телекомуникациони оператор дужан да одлучи у року од 15 дана од дана пријема приговора и да о својој одлуци кориснику достави обавештење у писаној форми;
6) Агенцији поднесу приговор на непрописно поступање телекомуникационог оператора, укључујући и приговор на висину испостављеног рачуна, пошто искористе сва правна средства код телекомуникационог оператора.

Коришћење права на заштиту из става 1 овог члана не спречава корисника телекомуникационе услуге да заштиту својих права оствари и на начин предвиђен другим прописима.

Јавни телекомуникациони оператор и корисник међусобна права и обавезе регулишу уговором, а услови пружања јавне телекомуникационе услуге морају бити унапред познати и доступни јавности.

Јавни телекомуникациони оператор не може одређивати обавезе кориснику приликом модернизације телекомуникационе мреже.


Привремени прекид пружања јавне телекомуникационе услуге

Члан 93.

Јавни телекомуникациони оператор може кориснику привремено прекинути пружање услуге ако:

1) наступе техничке сметње у јавној телекомуникационој мрежи - до отклањања сметњи;
2) се утврде техничке сметње или недостаци на уређајима или инсталацијама корисника - до отклањања сметњи, односно недостатака;
3) се изводе радови на реконструкцији или проширењу јавне телекомуникационе мреже на коју је корисник прикључен - до завршетка радова;
4) корисник или друго лице, употребом његовог корисничког броја или другог вида идентификације корисника приликом коришћења јавне телекомуникационе услуге, узнемирава или вређа друге кориснике истог или другог јавног телекомуникационог оператора;
5) корисник није измирио своје новчане обавезе за коришћене услуге у року од 15 дана од дана доспелости тих обавеза - до дана измирења доспелих обавеза, с тим што ће јавни телекомуникациони оператор и за време привременог прекида пружања јавне телекомуникационе услуге омогућити кориснику пружање оних услуга које не представљају трошак корисника, у мери у којој је то технички могуће.

У случају из става 1 тачка 5) овог члана јавни телекомуникациони оператор може трајно прекинути пружање јавне телекомуникационе услуге ако корисник ни у року од 60 дана од дана привременог прекида не измири своја доспела потраживања.

IX МЕЂУНАРОДНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ[уреди]

Повезивање домаћих телекомуникационих мрежа са телекомуникационим мрежама других држава

Члан 94.

Домаће телекомуникационе мреже могу бити повезане са телекомуникационим мрежама других држава, на основу међународних споразума и под условима прописаним законом.

Јавном телекомуникационом оператору који поседује одговарајућу дозволу за обављање ове врсте телекомуникационе делатности и који испуњава услове које Агенција пропише у складу са чланом 38 овог закона, а који обухватају и услове који су од значаја за безбедност земље, Агенција издаје одобрење за повезивање домаће телекомуникационе мреже са телекомуникационом мрежом друге земље.

На питања споразума о повезивању између домаћег и страног телекомуникационог оператора, накнаде за интерконекцију и обрачунске тарифе не примењују се одредбе овог закона којима се уређује интерконекција.

Јавни телекомуникациони оператор који је добио одобрење за повезивање са телекомуникационом мрежом оператора друге земље, има право да закључи са овим оператором уговор о изградњи мреже за интерконекцију и о размени саобраћаја, као и да врши обрачун и наплату међународног телекомуникационог саобраћаја (међународни обрачун). На питања изградње мреже за интерконекцију примењују се одредбе чл. 86 и 87 овог закона.


Сарадња са међународним организацијама у области телекомуникација

Члан 95.

Агенција прати и обавештава надлежне државне органе, телекомуникационе операторе и јавност о развоју у области прописа и правила која су усвојиле међународне организације које се баве питањима из области телекомуникација (EU, ITU, CEPT, WTO и др.) и предузима мере да ови прописи и правила буду усвојени и уграђени у домаћи правни систем.

Министарство, у сарадњи са надлежним органима, координира и усаглашава активности које се односе на међународну сарадњу у области телекомуникација.

X КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 96.

Новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ јавни телекомуникациони оператор који је правно лице, ако:

1) не предузме одговарајуће мере ради обезбеђења поверљивости и безбедности услуга које пружа, у складу са чланом 54;
2) гради, поседује и експлоатише јавну телекомуникациону мрежу и/или пружа јавну телекомуникациону услугу без претходно издате дозволе Агенције, ако је таква дозвола потребна у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега (члан 32);
3) поседује јавну телекомуникациону мрежу, односно пружа јавну телекомуникациону услугу која није обухваћена добијеном дозволом (члан 34);
4) делатност у области телекомуникација не обавља преко засебног повезаног правног лица (члан 34 ст. 3 и 4);
5) добијену лиценцу или одобрење пренесе на треће лице без претходне сагласности Агенције (члан 36 став 9 и члан 38 став 6);
6) за услуге које подлежу специјалном тарифном режиму примени тарифе супротно тарифама које је утврдила Агенција (члан 44);
7) не омогући интерконекцију другом телекомуникационом оператору у складу са одредбама овог закона (члан 46);
8) не поступи по налогу Агенције који се односи на посебне услове интерконекције (члан 48);
9) не извршава обавезе везане за пружање универзалног сервиса (члан 50);
10) не извршава обавезе везане за омогућавање закупа линија (чл. 52 и 53).

За привредни преступ из става 1 овог члана, новчаном казном од најмање 100.000 динара, казниће се и одговорно лице јавног телекомуникационог оператора.

Члан 97.

Новчаном казном од најмање 60.000 динара казниће се за прекршај јавни телекомуникациони оператор који је правно лице, ако:

1) не омогући контролору телекомуникација приступ објекту или му не пружи тражене информације и документацију или му не омогући да изврши одговарајућа испитивања и мерења или на његов захтев сам не изврши тражена испитивања и мерења или се не одазове позиву ради вршења посебних мерења у контролно-мерном центру (члан 29);
2) јавно износи информације о садржају, чињеницама и условима преноса порука, изнад минимума који је неопходан за нуђење услуге на тржишту (члан 54);
3) податке о саобраћају који се односе на појединачне кориснике чува и обрађује супротно одредби члана 54 став 2;
4) не установи и не води евиденције, у складу са чланом 56;
5) не поднесе годишњи финансијски извештај или обрачун, у року из члана 57;
6) телекомуникациону мрежу, систем или средство пусти у рад и користи пре обављеног техничког прегледа (члан 86);
7) телекомуникациону мрежу, систем или средство пројектује, изгради, користи или одржава тако да њихов рад проузрокује сметње у раду других телекомуникационих мрежа, система или средстава (члан 87);
8) не поступи по налогу Агенције који се односи на заједничко коришћење инфраструктурног објекта или не омогући сукоришћење таквог објекта (члан 87);
9) не предузме неопходне мере за заштиту туђе имовине, безбедности или здравља људи или не осигура безбедан проток саобраћаја или не обезбеди заштиту човекове околине, посебно у односу на штетна зрачења (члан 87);
10) корисницима својих телекомуникационих услуга или телекомуникационих мрежа не обезбеди приступ информацијама о телефонским бројевима или информацијама о службама за хитне интервенције или приступ другим услугама универзалног сервиса који је обавезан да пружа, или ако кориснику, на његов захтев и без посебног плаћања накнаде, за захтевани обрачунски период не изда рачун са специфицираним позивима и трошковима, или ако кориснике не обавести унапред о последицама неблаговременог плаћања рачуна, или ако кориснике не обавести о њиховим правима и својим обавезама у случају прекида пружања услуге или смањења квалитета пружене услуге, или ако кориснику наметне обавезе приликом модернизације мреже (члан 92);
11) прекине пружање услуга кориснику супротно одредби члана 93 или не настави са пружањем услуга кориснику по престанку околности које су биле разлог за привремени прекид пружања услуга;
12) изврши повезивање своје телекомуникационе мреже са телекомуникационом мрежом друге државе без одобрења Агенције (члан 94).

За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице јавног телекомуникационог оператора, новчаном казном од најмање 6.000 динара.

За прекршај из тачке 1) става 1 овог члана казниће се новчаним казнама предвиђеним у ст. 1 и 2 овог члана и друго правно лице, односно одговорно лице у правном лицу.

За прекршај из става 1 овог члана, новчаном казном од најмање 6.000 динара, казниће се и јавни телекомуникациони оператор који је предузетник.

За прекршај из тачке 1) става 1 овог члана, новчаном казном од најмање 15.000 динара казниће се и предузетник, а новчаном казном од најмање 6.000 динара друго физичко лице.

Члан 98.

Новчаном казном од најмање 60.000 динара казниће се за прекршај јавни телекомуникациони оператор који је правно лице или друго правно лице, ако:

1) користи радио станицу без претходно прибављене дозволе (члан 65 став 1);
2) као увозник увезе радио станицу без сагласности Агенције (члан 65 став 3);
3) привремено или трајно пренесе или уступи трећем лицу дозволу за радио станицу (члан 65 став 6);
4) пусти у рад радио станицу без обављеног техничког прегледа (члан 71 став 2);
5) не придржава се прописаних услова за рад радио станице или ако не обезбеди да се радом његове радио станице не стварају штетне сметње у раду других радио станица или ако не обезбеди да се радом његове радио станице не угрожава или нарушава животна средина, ако не обезбеди заштиту људи од штетног зрачења или ако не предузме мере за благовремено отклањање неправилности у раду своје радио станице (члан 72);
6) користи радио станицу по престанку важења дозволе (члан 75);
7) на захтев Агенције не прилагоди рад своје радио станице насталим променама (члан 76 став 3).

За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице јавног телекомуникационог оператора, односно одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од најмање 6.000 динара.

За прекршај из става 1 овог члана казниће се и јавни телекомуникациони оператор који је предузетник или други предузетник, новчаном казном од најмање 60.000 динара.

За прекршај из става 1 тач. 1), 3), 4), 5), 6) и 7) овог члана казниће се и физичко лице ималац радио станице, новчаном казном од најмање 10.000 динара.

Члан 99.

Новчаном казном од најмање 30.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) у близини телекомуникационог објекта или другог телекомуникационог средства изводи радове или подиже објекте који би могли да оштете или ометају њихово функционисање или ако обавља радове у близини ових објеката или средстава без претходне сагласности телекомуникационог оператора (члан 88);
2) у заштитној зони гради радио станицу или други објекат или постројење који могу ометати простирање радио таласа или који могу проузроковати сметње (члан 89);
3) гради, користи или одржава електроенергетска постројења за пренос, дистрибуцију или коришћење електричне енергије у близини телекомуникационе мреже, тако да њихов рад проузрокује сметње у функционисању те телекомуникационе мреже или доводи у опасност живот или здравље људи који изводе радове на тој телекомуникационој мрежи или који је користе (члан 90);
4) производи, ставља у промет или користи електрична или друга постројења, уређаје или апарате који стварају електромагнетске сметње у раду телекомуникационе мреже или који немају сертификат о усаглашености са мерама за сузбијање електромагнетских сметњи у раду телекомуникационих мрежа и у пријему сигнала (члан 91).

За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од најмање 3.000 динара.

За прекршај из става 1 овог члана казниће се и предузетник, новчаном казном од најмање 30.000 динара.

За прекршај из става 1 овог члана казниће се и физичко лице које није предузетник, новчаном казном од најмање 3.000 динара.

XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 100.

Влада ће поднети предлог за избор председника и чланова Управног одбора Агенције у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Скупштина ће изабрати председника и чланове Управног одбора Агенције у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 101.

Влада ће у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона обезбедити просторне, техничке, финансијске и друге материјалне услове за почетак рада Агенције.

У року из става 1 овог члана Влада ће, у складу са чланом 19 став 3 овог закона, утврдити финансијски план за прву годину рада Агенције.

Влада ће у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона донети Стратегију развоја телекомуникација у Републици.

Члан 102.

Управни одбор Агенције ће се конституисати у року од 15 дана од дана избора председника и чланова.

Управни одбор Агенције ће на конститутивној седници донети Статут, Пословник о раду Управног одбора Агенције и опште акте о систематизацији послова и задатака и о унутрашњој организацији Агенције.

Агенција ће у року од 60 дана од дана ступања на снагу општих аката из става 2 овог члана извршити пријем и распоређивање потребног броја запослених.

Члан 103.

Остале опште акте за чије је доношење, у складу са овим законом, овлашћена, Агенција ће донети у року од шест месеци од дана конституисања Управног одбора.

До доношења општих аката из става 1 овог члана примењиваће се важећи прописи који нису у супротности са овим законом.

У року из става 1 овог члана Агенција ће донети и друге опште акте којима се, у складу са овим законом и важећим прописима, уређује функционисање и рад Агенције.

Агенција ће у року из става 1 овог члана формирати базе података, односно установити евиденције и регистре и прописати обрасце, у складу са овим законом.

Члан 104.

Влада ће донети План намене радио фреквенцијских опсега у року од 30 дана од дана почетка примене овог закона.

Министарство надлежно за послове телекомуникација ће донети планове расподеле радио фреквенција у року од 30 дана од дана доношења Плана намене из става 1 овог члана.

Члан 105.

Министарство надлежно за послове телекомуникација ће у року од три месеца од дана почетка примене овог закона утврдити почетне групе (врсте) услуга које спадају у универзални сервис.

Члан 106.

Постојеће дозволе (лиценце) издате јавним телекомуникационим операторима или друга права која су они стекли по раније важећим прописима за делатности за које се по овом закону захтева дозвола, остају на снази, али је ималац права дужан да вршење свог права усклади са одредбама овог закона, најкасније у року од годину дана од дана почетка његове примене.

Ималац лиценце или каквог другог права дужан је да у року из става 1 овог члана затражи од Агенције издавање нове лиценце (замена лиценце) или одобрења, који ће бити издати сагласно овом закону.

Ималац лиценце или другог одговарајућег права има право да му нова лиценца буде издата без јавног надметања и без плаћања једнократне накнаде која се у складу са овим законом наплаћује приликом издавања одговарајуће лиценце, ако је накнаду платио у складу са прописима важећим у време стицања лиценце, односно другог одговарајућег права.

Периодичне накнаде и друге новчане обавезе предвиђене овим законом, ималац лиценце или другог одговарајућег права, по издавању нове лиценце наставља да измирује у складу са одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона.

Ако ималац лиценце или другог одговарајућег права не поступи сагласно одредбама ст. 1 до 3 овог члана, односно ако своју активност не усклади са законом, примениће се правила о измени или одузимању лиценце, предвиђена овим законом.

Одредбе ст. 1 до 5 овог члана сходно се примењују и на друге јавне телекомуникационе операторе који у време ступања на снагу овог закона обављају делатност за коју се по овом закону захтева одговарајућа дозвола, а право на обављање делатности су стекли по раније важећим прописима.

Одредбе ст. 1 до 3 и става 5 овог члана не примењују се на имаоце дозволе за радио станицу који обављају делатност емитовања, односно дистрибуције радио и/или телевизијског програма, чији се положај уређује посебним законом.

Члан 107.

Јавни телекомуникациони оператори и друга правна или физичка лица која у време ступања на снагу овог закона пружају јавне телекомуникационе услуге обавезна су да ускладе своје пословање и обављање делатности у области телекомуникација са одредбама овог закона у року од једне године од дана почетка његове примене.

Одредба става 1 овог члана примењује се и на лица која отпочну са пружањем јавне телекомуникационе услуге у периоду од ступања на снагу овог закона до почетка његове примене.

Правна и физичка лица која у време ступања на снагу овог закона пружају јавну телекомуникациону услугу која је у режиму одобрења (опште лиценце), а за чије пружање по до сада важећим прописима није била потребна дозвола, обавезна су да Агенцији поднесу пријаву за регистрацију у року од 30 дана од дана почетка примене овог закона.

Одредба става 3 овог члана примењује се и на лица која отпочну са пружањем јавне телекомуникационе услуге у периоду од ступања на снагу овог закона до почетка његове примене.

Јавни телекомуникациони оператори који обављају делатност у време ступања на снагу овог закона обавезни су да евиденције предвиђене у члану 56 овог закона уведу у року од једне године од дана почетка примене овог закона, односно од дана објављивања упутстава о евиденцији.

Члан 108.

Агенција неће издавати дозволе за јавне телекомуникационе услуге за које су, пре ступања на снагу овог закона, већ додељена ексклузивна (искључива) права, док траје период ексклузивитета.

Члан 109.

Предузеће за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. (у даљем тексту: Телеком Србија), оператор јавне фиксне телекомуникационе мреже који у време ступања на снагу овог закона има ексклузивно (искључиво) право да, најкасније до 9. јуна 2005. године, корисницима у Републици Србији пружа све постојеће и будуће врсте фиксних телекомуникационих услуга (што укључује локалне, националне, међуградске и међународне фиксне телекомуникационе услуге, услуге телефоније PSTN (public switched telephone network), остале фиксне услуге говорне поште, услуге преноса података, телематске услуге, услуге са додатном вредношћу, ISDN услуге (integrated sevices digital network), услуге интелигентних мрежа, фиксне сателитске услуге, фиксне услуге на основу DECT стандарда (digital enhanced cordless telephone) и закуп линија, да на територији Републике Србије гради, поседује и експлоатише било коју и све врсте постојећих и будућих фиксних телекомуникационих инфраструктура и мрежа (укључујући жичне и бежичне фиксне објекте), да обезбеђује услуге телефонских именика (укључујући телефонске именике „Беле странице“ и „Жуте странице“) и да, преко телефона или у електронском облику, даје обавештења о претплатничким бројевима који се односе на фиксне телекомуникационе услуге на којима има ексклузивно право, задржава ово право до истека наведеног рока, осим ако дође до измене уговора на основу кога је право стечено.

Измена уговора из става 1 овог члана која се односи на стечена ексклузивна (искључива) права производиће правно дејство само ако се том изменом стечена права из става 1 овог члана сужавају по обиму или врсти или ако се скраћује рок њиховог трајања.

Ексклузивно (искључиво) право из става 1 овог члана не обухвата услуге Интернета, мултимедијалне услуге, као ни било које радио-телевизијске и друге радиодифузне услуге кабловске телевизије, које се могу пружати слободно и под равноправним условима, у складу са одредбама овог закона.

У периоду трајања ексклузивног права ниједно физичко или правно лице, осим Телеком-а Србија, не може да пружа ниједну од телекомуникационих услуга наведених у ставу 1 овог члана, нити да организује, промовише или учествује у пружању услуга повратних позива (цалл back позива).

Пре истека рока из става 1 овог члана, свако физичко или правно лице може да поднесе пријаву за добијање дозволе за изградњу, поседовање и експлоатацију јавне фиксне телекомуникационе мреже, или за пружање услуга јавне фиксне телекомуникационе мреже, али му не може бити издата дозвола која ће производити правна дејства пре истека рока ексклузивитета.

Изузетно, на основу дозволе издате у складу са ставом 5 овог члана, ималац дозволе може да гради јавну фиксну телекомуникациону мрежу за коју је дозвола издата, али нема право да отпочне са њеном експлоатацијом, нити да другоме омогући њену експлоатацију, за пружање било које услуге која је обухваћена ексклузивним (искључивим) правом Телеком-а Србија, пре него што издата дозвола почне да производи правно дејство.

Члан 110.

У циљу усклађивања области телекомуникација са међународним стандардима, правилима и директивама и у циљу стварања услова за успостављање пуне слободне конкуренције после истека периода ексклузивитета, Телеком Србија је обавезан, док ексклузивитет траје, да:

1) дозволи, односно омогући другим јавним телекомуникационим операторима да преко његове мреже пружају услуге са додатном вредношћу;
2) прогресивно усклађује своје тарифе са трошковима за сваку услугу појединачно, при чему усклађивање треба да се оконча у што краћем року, а најкасније до 9. јуна 2005. године;
3) у што краћем року утврди програм циљева унапређења квалитета, какав је предвиђен међународним правилима, а нарочито правилима Европске Уније;
4) у складу са одредбама овог закона, уводи накнаде за интерконекцију и закуп линија, засноване на трошковном принципу и да не прави разлику између телекомуникационих оператора;
5) у року од једне године од дана почетка примене овог закона у обрачунима пословања исказује обрачуне за све своје активности, одвојено од обрачуна за интерконекцију и друге услуге, односно погодности које даје другим телекомуникационим операторима;
6) сваких шест месеци подноси Агенцији извештај о трошковима пружања универзалног сервиса, све до истека периода у коме има ексклузивно право на пружање услуга јавне фиксне телекомуникационе мреже;
7) најмање једном годишње, подноси Агенцији извештај који се односи на нове везе у јавној фиксној телекомуникационој мрежи.

Члан 111.

Телеком Србија ће се, у смислу овог закона, сматрати јавним телекомуникационим оператором са значајним тржишним уделом најмање до истека ексклузивних (искључивих) права која има на дан ступања на снагу овог закона.

У складу са одредбом става 1 овог члана на Телеком Србија се примењују одредбе овог закона које се односе на јавног телекомуникационог оператора са значајним тржишним уделом, осим ако другачије није предвиђено овим законом.

Члан 112.

Телеком Србија на основу овог закона, а у складу са његовим одредбама, има обавезу да обезбеђује универзални сервис у периоду не краћем од периода трајања његових ексклузивних (искључивих) права.

За време док траје период ексклузивних (искључивих) права, Телеком Србија нема право да за обезбеђивање универзалног сервиса захтева надокнаду трошкова из фонда за надокнаду трошкова универзалног сервиса.

Агенција може Телеком-у Србија издати лиценцу за обављање делатности јавне фиксне телекомуникационе мреже и услуга у року из члана 106 овог закона и ако у време издавања те лиценце још није испунио све обавезе које се односе на пружање универзалног сервиса, ако је до неиспуњења обавеза дошло из објективних разлога, као што су техничка немогућност, односно значајан обим инвестиција за чију је реализацију потребан дужи временски период. У том случају, Агенција ће у лиценци коју издаје, као посебан услов, утврдити примерен рок у коме је Телеком Србија дужан да испуни све прописане обавезе. Ако Телеком Србија не поступи у складу са овако прописаним условом, примениће се одредбе овог закона које се односе на мировање права и обавеза из дозволе и на одузимање дозволе.

Члан 113.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о системима веза („Службени гласник РС“, бр. 38/91, 41/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 20/97), осим одредби којима се уређује оснивање и делатност јавног предузећа за обављање ПТТ саобраћаја (чл. 8, 9 и 10), организовање Предузећа ПТТ као холдинг предузећа (члан 11а ст. 1, 3, 4 и 5), именовање органа управе зависног предузећа (члан 11в), однос матичног и зависног предузећа (члан 11д), средства за оснивање и рад Предузећа ПТТ (чл. 13 и 14 ст. 1, 2 и 5), статус запослених у матичном и зависном предузећу (члан 14б), спровођење стечајног поступка над Предузећем ПТТ (члан 17), статут Предузећа ПТТ (члан 18), органи управе Предузећа ПТТ (чл. 19, 20, 21 и 22), обавеза Предузећа ПТТ у случају штрајка (члан 23) и обавеза Предузећа ПТТ у случају проглашавања ванредног стања (члан 24).

Члан 114.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Одредбе овог закона којима се уређује оснивање Агенције примењују се даном ступања Закона на снагу, а остале одредбе Закона примењују се даном истека три месеца од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“ акта о избору председника и чланова Управног одбора Агенције.


Службени гласник РС, број 44/2003

Извор[уреди]