Закон о рехабилитацији (2006)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Овај пропис је престао да важи!


Coat of arms of Serbia (2004-2010).svg


ЗАКОН О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ


Члан 1.

Овим законом уређује се рехабилитација лица која су без судске или административне одлуке или судском или административном одлуком лишена, из политичких или идеолошких разлога, живота, слободе или неких других права од 6. априла 1941. године до дана ступања на снагу овог закона, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије.

Члан 2.

Захтев за рехабилитацију може поднети свако заинтересовано физичко или правно лице.

Право на подношење захтева за рехабилитацију не застарева.

Члан 3.

Захтев за рехабилитацију подноси се oкружном суду према пребивалишту, односно седишту подносиоца захтева или месту где је извршен прогон или неправда.

Захтев садржи личне податке лица чија се рехабилитација захтева и доказе о оправданости захтева.

Уколико подносилац захтева није у могућности да поднесе доказе о оправданости захтева, тада се уз захтев подноси опис прогона или насиља са подацима који могу послужити за ближу идентификацију жртве и догађаја.

Поступак рехабилитације као и прибављање доказа из става 2. овог члана је ослобођено свих такси и трошкова.

Члан 4.

О захтеву одлучује веће од три судије, у јавном поступку.

Пре одлучивања о захтеву, суд прибавља потребна документа и податке од надлежних државних органа и организација, који су дужни да их на захтев суда доставе у року од 60 дана.

Образложеним решењем суд усваја или одбија захтев за рехабилитацију.

Члан 5.

Решењем којим усваја захтев за рехабилитацију суд утврђује да је одлука која је била донета против рехабилитованог лица ништава од тренутка њеног доношења и да су ништаве све њене правне последице, укључујући и казну конфискације имовине.

Рехабилитовано лице сматра се неосуђиваним.

Кад судска или административна одлука није била ни доношена, суд у решењу којим се усваја захтев за рехабилитацију утврђује да је рехабилитовано лице било жртва прогона и насиља из политичких или идеолошких разлога.

Члан 6.

На решење о одбијању захтева за рехабилитацију може се изјавити жалба Врховном суду Србије, у року од 30 дана од дана пријема решења.

Врховни суд Србије одлучује о жалби у већу од пет судија.

Члан 7.

Министарство надлежно за правосуђе по службеној дужности објављује имена и податке о рехабилитованим лицима у „Службеном гласнику Републике Србије“, сваког месеца.

Члан 8.

Право на накнаду штете и право на повраћај конфисковане имовине рехабилитованог лица уредиће се посебним законом.

Члан 9.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Србије”, број 33/06