Закон о привредним друштвима (Република Српска)/II/1
ЗАКОН О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА
I ОРТАЧКО ДРУШТВО
[уреди]1. Појам и оснивање
[уреди]Појам и одговорност
Члан 48.
(1) Ортачко друштво у смислу овог закона јесте привредно друштво које оснивају два или више физичких и/или правних лица у својству ортака друштва ради обављања одређене дјелатности под заједничким пословним именом.
(2) Ортачко друштво одговара за своје обавезе цјелокупном имовином.
(3) Ортаци ортачког друштва одговорни су солидарно за све обавезе друштва цјелокупном својом имовином, ако са повјериоцем није другачије уговорено.
(4) Ако уговор ортака друштва садржи одредбу супротну ставу 3. овог члана, та одредба уговора нема правно дејство према трећим лицима.
Принцип слободе уговарања
Члан 49.
Ортаци ортачког друштва могу своје међусобне односе, као и односе са ортачким друштвом уредити слободно, осим ако је законом друкчије уређено.
Оснивачки акт
Члан 50.
(1) Оснивачки акт ортачког друштва садржи:
а) пуно име и пребивалиште свих физичких лица ортака и пословно име и сједиште правног лица сваког ортака,
б) пословно име и сједиште друштва,
в) дјелатност и
г) означење врсте и вриједности улога ортака.
(2) Оснивачки акт ортачког друштва може да садржи и друге елементе од значаја за друштво и ортаке друштва.
(3) Измјене и допуне оснивачког акта ортачког друштва врше се уз сагласност свих ортака друштва, ако тим актом није друкчије одређено.
Уговор ортака друштва
Члан 51.
(1) Поред оснивачког акта, ортачко друштво може да има и уговор ортака друштва којим се одређује нарочито пословање друштва и управљање.
(2) Уговор ортака ортачког друштва не прилаже се уз пријаву за регистрацију.
(3) Уговор ортака ортачког друштва сачињава се у писаној форми и потписује га сваки ортак.
(4) Уговор ортака ортачког друштва, односно његове измјене и допуне имају правно дејство међу ортацима од дана када га потпишу сви ортаци, ако тим уговором није другачије одређено.
Однос између оснивачког акта и уговора ортака друштва
Члан 52.
У случају неусклађености између оснивачког акта ортачког друштва и уговора ортака ортачког друштва, примјењује се оснивачки акт друштва.
2. Правни односи између ортака и ортака са ортачким друштвом
[уреди]Уређивање оснивачким актом и уговором ортака друштва
Члан 53.
Правни односи између ортака и ортака са ортачким друштвом уређују се оснивачким актом и уговором ортака друштва, ако друштво има такав уговор.
Улог
Члан 54.
(1) Улог ортака у ортачко друштво може бити у новцу, стварима и правима, као и у раду или услугама који су извршени или треба да буду извршени.
(2) Ортаци ортачког друштва улажу улоге једнаке вриједности.
Посљедице закашњења уношења улога
Члан 55.
(1) Ортак ортачког друштва који у имовину друштва не унесе свој улог у складу са оснивачким актом друштва, који новац примљен за друштво или другу имовину не преда у одређеном року друштву или који за себе узме новац или другу имовину друштва без овлашћења, дужан је да друштву плати уговорену камату почев од дана када је био дужан да уплати или унесе улог, односно од дана када је морао да преда новац или другу имовину или када је узео новац или другу имовину.
(2) Одредба става 1. овог члана не искључује право ортачког друштва и на накнаду друге штете.
Повећање и смањење улога
Члан 56.
(1) Ортак ортачког друштва није дужан да повећа улог изнад износа одређеног оснивачким актом нити је дужан да повећа улог одређен оснивачким актом ради покривања губитака друштва.
(2) Ортак ортачког друштва не може смањити свој улог без сагласности свих осталих ортака.
Располагање ортачким удјелом међу ортацима
Члан 57.
Пренос удјела међу ортацима ортачког друштва је слободан.
Одлучивање ортака друштва
Члан 58.
(1) Одлуке ортака о питањима која представљају редовну дјелатност ортачког друштва доносе се већином од укупног броја гласова ортака. Сагласност свих ортака потребна је за одлуке о питањима која су изван редовне дјелатности друштва, као и за одлуке о пријему новог ортака друштва.
(2) Ортаци код којих постоји сукоб интереса у смислу чл. 34. и 35. овог закона, у односу на одлуку која се доноси, не учествују у гласању за доношење такве одлуке.
(3) Ортаци ортачког друштва доносе одлуке на сједници, што важи и за ортаке који су овлашћени за вођење послова.
Вођење послова
Члан 59.
(1) Ортак ортачког друштва има право и обавезу да води послове друштва (у даљем тексту: вођење послова).
(2) Ако је оснивачким актом ортачког друштва или уговором ортака друштва одређено да је вођење послова пренесено на једног или више ортака друштва, остали ортаци друштва немају право на вођење послова.
Вођење послова од стране више ортака
Члан 60.
(1) Ако право на вођење послова имају два или више ортака ортачког друштва, сваки од тих ортака има право да поступа самостално, осим ако се најмање један ортак успротиви том праву.
(2) Ако је оснивачким актом или уговором ортака друштва одређено да ортаци друштва овлашћени за вођење послова могу да поступају само заједно, за сваки посао потребна је сагласност свих ортака друштва овлашћених за вођење послова, осим ако би одгађање доношења те одлуке проузроковало штету друштву.
(3) Ако је оснивачким актом или уговором ортака ортачког друштва одређено да је у случају вођења послова од више ортака, сваки ортак овлашћен за вођење послова дужан да поступа по инструкцијама других ортака овлашћених за вођење послова, сваки ортак дужан је да обавијести остале ортаке овлашћене за вођење послова ради доношења заједничке одлуке о правној радњи или послу.
(4) Ако ортак овлашћен за вођење послова у складу са околностима сматра да инструкције у смислу става 3. овог члана нису примјерене, о томе обавјештава друге ортаке ради заједничког одлучивања, осим ако би одгађање одлуке проузроковало штету друштву, када може поступати самостално, о чему је дужан да без одгађања обавијести остале ортаке.
Обим вођења послова
Члан 61.
(1) Вођење послова обухвата овлашћење за обављање правних послова и других радњи које се редовно врше при обављању дјелатности ортачког друштва.
(2) Правни послови и друге радње које нису обухваћене овлашћењем из става 1. овог члана могу се обављати само уз сагласност свих ортака ортачког друштва.
Пренос права за вођење послова
Члан 62.
(1) Ортак ортачког друштва овлашћен за вођење послова може пренијети право на вођење послова на треће лице, ако су с тим сагласни сви ортаци друштва.
(2) Ортак ортачког друштва који пренесе право за вођење послова на треће лице које није ортак, одговара за избор лица на које је пренио право за вођење послова и за радње лица у извршавању тих послова.
Отказивање вођења послова
Члан 63.
(1) Ортак ортачког друштва може одустати од вођења послова у отказном року који је одређен оснивачким актом или уговором ортака друштва, ако за то постоји оправдан разлог, што цијене остали ортаци.
(2) Ништава је одредба оснивачког акта или уговора ортака друштва којом се ортак унапријед одриче од права на вођење послова.
(3) Ако постоји оправдан разлог за хитно одустајање од вођења послова, ортак може од тог овлашћења да одустане и у краћем отказном року од рока из става 1. овог члана.
(4) Ортак ортачког друштва овлашћен за вођење послова, писаним путем благовремено обавјештава све остале ортаке друштва о намјери да одустане од вођења послова, ради омогућавања континуитета незавршених послова од осталих ортака овлашћених за вођење послова.
(5) Ако се ортак ортачког друштва одрекне овлашћења за вођење послова супротно ст. 1. и 3. овог члана, дужан је да ортачком друштву надокнади тиме проузроковану штету.
Одузимање овлашћења за вођење послова
Члан 64.
Овлашћење за вођење послова може се одлуком надлежног суда одузети по тужби друштва или преосталих ортака друштва, ако се утврди да ортак није способан да води послове друштва или да чини тежу повреду дужности вођења послова.
Право на накнаду трошкова
Члан 65.
(1) Ортак ортачког друштва има право на накнаду свих трошкова које је имао у вођењу послова друштва и који су с обзиром на околности били неопходни.
(2) Трошкови из става 1. овог члана падају на терет ортачког друштва.
Добит и губитак
Члан 66.
(1) На крају пословне године ортаци усвајају финансијски извјештај којим се утврђује добит и губитак ортачког друштва и учешће сваког ортака у добити и губитку.
(2) Добит ортачког друштва расподјељује се ортацима на једнаке дијелове.
(3) Губитак ортачког друштва расподјељује се на ортаке друштва на једнаке дијелове.
(4) Дио добити који припада ортаку ортачког друштва у добити ортачког друштва исплаћује се најкасније у року од три мјесеца од дана усвајања финансијског извештаја.
(5) Ако оснивачки акт ортачког друштва садржи одредбу којом се одређује само удио у добити или само удио у губитку, сматра се да се она односи и на добит и на губитак.
Примјенљивост
Члан 67.
Одредбе чл. 54. до 66. овог закона примјењују се ако оснивачким актом или уговором ортака ортачког друштва није другачије одређено.
3. Правни односи друштва и ортака према трећим лицима
[уреди]Право на заступање
Члан 68.
(1) Овлашћење за заступање ортачког друштва има сваки ортак, ако оснивачким актом друштва није другачије одређено.
(2) Ако су два или више ортака овлашћени да заступају ортачко друштво, сваки од ортака овлашћен је да поступа самостално, ако оснивачким актом није другачије одређено.
(3) Оснивачким актом друштва може се одредити да ортаци друштва могу заступати друштво само заједно.
(4) Ако су ортаци ортачког друштва, у складу са оснивачким актом овлашћени за заједничко заступање, могу да овласте једног или више ортака овлашћених за заједничко заступање да предузимају одређене послове или одређене врсте послова, а изјава воље трећих лица учињена једном од ортака овлашћених да заједно заступају друштво, сматра се да је учињена ортачком друштву.
(5) Оснивачким актом ортачког друштва може се одредити да ортаци друштва могу заступати друштво само заједно са прокуристом када се примјењује одредба става 4. овог члана.
(6) Подаци о ортацима који заступају ортачко друштво, о промјени лица овлашћених за заступање или одређивање нових ортака за заступање ортачког друштва, као и промјене обима овлашћења ортака који заступају ортачко друштво, региструју се у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.
Отказивање овлашћења за заступање
Члан 69.
(1) Ортак ортачког друштва овлашћен за заступање може отказати овлашћење за заступање у отказном року који је одређен оснивачким актом или уговором ортака друштва, ако за то постоји оправдан разлог што цијене остали ортаци.
(2) Ништава је одредба оснивачког акта или уговора ортака друштва којом се ортак унапријед одриче овлашћења за заступање.
(3) Ако постоји оправдан разлог за хитно одустајање од заступања, ортак може од заступања да одустане и у краћем отказном року од рока из става 1. овог члана.
(4) Ортак ортачког друштва овлашћен за заступање писаним путем благовремено обавјештава све остале ортаке друштва о намјери да одустане од заступања ради омогућавања континуитета незавршених послова од осталих ортака овлашћених за заступање.
(5) Ако се ортак ортачког друштва одрекне овлашћења за заступање супротно ст. 1. и 3. овог члана дужан је да ортачком друштву надокнади тиме проузроковану штету.
Одузимање овлашћења за заступање
Члан 70.
Овлашћење за заступање може се одузети одлуком надлежног суда ако оснивачким актом ортачког друштва није друкчије одређено, по тужби друштва или преосталих ортака друштва, ако се утврди да ортак није способан да заступа друштво или да чини тежу повреду дужности заступања.
Приговори и пребој (компензација)
Члан 71.
(1) Ортак ортачког друштва према трећим лицима може поднијети личне приговоре, али и приговоре које може истаћи и друштво према тим лицима.
(2) Потраживања трећег лица од ортака ортачког друштва не могу се пребијати са потраживањима ортака према друштву.
Одговорност новог ортака
Члан 72.
(1) Лице које након оснивања друштва стекне својство ортака одговара за обавезе друштва као и постојећи ортаци, укључујући и обавезе настале прије његовог приступања друштву.
(2) Одредбе уговора ортака друштва које нису у складу са ставом 1. овог члана немају правно дејство према трећим лицима, осим ако се треће лице не сагласи са тим.
4. Ортачки удио
[уреди]Пренос удјела трећим лицима
Члан 73.
(1) Ортак ортачког друштва може пренијети свој удио трећем лицу само уз сагласност осталих ортака.
(2) У случају преноса удјела трећем лицу остали ортаци ортачког друштва имају право пречег стицања тог удјела.
(3) Ако ортаци ортачког друштва не дају сагласност на пренос удјела трећем лицу, а не искористе право пречег стицања, ортак друштва може пренијети свој удио трећем лицу и без те сагласности.
(4) Давање у залог удјела ортака ортачког друштва сматра се преносом удјела у смислу ст. 1. до 3. овог члана.
(5) Пренос удјела на насљеднике и правне сљедбенике не сматра се преносом удјела трећем лицу у смислу ст. 1. до 3. овог члана.
(6) Пренос удјела трећим лицима може се оснивачким актом или уговором ортака друштва другачије одредити.
Одговорност приликом преноса удјела
Члан 74.
(1) У свим случајевима преноса удјела, преносилац удјела и стицалац пренесеног удјела одговарају солидарно према друштву за све обавезе преносиоца удјела према друштву, у тренутку преноса, осим ако се ортаци не споразумију другачије.
(2) Захтјеви од ортачког друштва или у име ортачког друштва из става 1. овог члана застаријевају у року од три године од регистрације преноса удјела.
(3) Одредба става 2. овог члана примјењује се и на друге захтјеве од ортачког друштва или у име њега против лица које је престало да буде ортак.
5. Престанак ортачког друштва и иступање ортака
[уреди]Разлози престанка
Члан 75.
(1) Ортачко друштво престаје:
а) истеком времена на које је основано или испуњењем циља оснивања,
б) одлуком ортака о престанку,
в) необављањем послова непрекидно у периоду од двије године,
г) судском одлуком о престанку и
д) наступањем било којег другог догађаја одређеног оснивачким актом или уговором ортака друштва који има за посљедицу престанак друштва.
(2) Ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није друкчије одређено, својство ортака у ортачком друштву престаје у случају:
а) смрти ортака,
б) отварања стечаја над неким од ортака,
в) отказа неког ортака,
г) доношења одлуке ортака у складу са оснивачким актом, уговором ортака друштва и овим законом и
д) у другим случајевима одређеним оснивачким актом или уговором ортака друштва.
Прећутно продужење
Члан 76.
Ако је ортачко друштво основано на одређено вријеме или за испуњење одређеног циља, а истеком тог времена или испуњењем циља оснивања настави да послује, сматра се да је друштво прећутно добило сагласност свих ортака да је основано на неодређено вријеме.
Отказ и повлачење ортака
Члан 77.
(1) Ортак ортачког друштва може да се повуче добровољно из друштва, подношењем писаног отказа.
(2) Писани отказ из става 1. овог члана подноси се најмање шест мјесеци прије истека пословне године, осим ако је оснивачким актом другачије одређено.
(3) Право ортака из става 1. овог члана не може се ограничити нити искључити.
Судска одлука о престанку друштва
Члан 78.
(1) По тужби неког од ортака ортачког друштва, суд доноси одлуку да друштво престаје када за то постоји оправдан разлог.
(2) Оправдан разлог у смислу става 1. овог члана постоји ако суд нађе да:
а) ортак друштва, са намјером или грубом непажњом повриједи своју дужност која је у смислу овог закона, оснивачког акта или уговора ортака друштва од утицаја на пословање друштва,
б) је испуњење такве дужности фактички немогуће и
в) није могуће да друштво друкчије настави пословање, а да то пословање буде у складу са овим законом, оснивачким актом или уговором ортака друштва.
(3) Ништав је споразум којим се искључује или ограничава право ортака на подношење тужбе из става 1. овог члана.
(4) Тужба из става 1. овог члана подноси се против ортачког друштва и свих других ортака код надлежог суда.
(5) Умјесто одлуке о престанку ортачког друштва у складу са ст. 1. до 4. овог члана, суд може, ако се у том смислу преиначи тужбени захтјев, да искључи ортака друштва у складу са чланом 79. овог закона.
Искључење ортака
Члан 79.
(1) На искључење ортака ортачког друштва примјењују се одредбе овог закона о искључењу члана друштва с ограниченом одговорношћу.
(2) Одлуку о искључењу ортака ортачког друштва доносе преостали ортаци у складу са чланом 58. овог закона.
Посљедице иступања ортака из друштва
Члан 80.
(1) Удио ортака који иступи из ортачког друштва расподјељује се осталим ортацима друштва на једнаке дијелове.
(2) Ортаци који остају у друштву дужни су да исплате ортаку који иступа из ортачког друштва у новцу оно што би он примио на основу обрачуна који би се направио када би у вријеме његовог иступања друштво престало да постоји, не узимајући у обзир текуће незавршене послове.
(3) Ако вриједност имовине ортачког друштва није довољна за то да се покрију обавезе друштва, ортак који иступа из друштва плаћа друштву дио непокривеног износа сразмјерно његовом учешћу у губитку друштва.
(4) Одредбе ст. 1. до 3. овог члана примјењују се ако оснивачким актом или уговором ортака ортачког друштва није другачије одређено.
Учешће ортака који је иступио из друштва у незавршеним пословима
Члан 81.
Ортак ортачког друштва који иступа из друштва, учествује у добити и губитку из послова који у вријеме његовог иступања још нису били завршени са стањем на дан његовог иступања, ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није другачије одређено.
Поступак у случају кад остане један ортак
Члан 82.
(1) Ако из било ког разлога остане један ортак ортачког друштва, тај ортак је дужан да предузме све неопходне мјере да усклади пословање друштва условима прописаним овим законом или да настави пословање као предузетник, најкасније у року од 90 дана од дана када је остао једини ортак друштва.
(2) Ако у року из става 1. овог члана једини ортак ортачког друштва не усклади свој положај са одредбама овог закона, ортачко друштво престаје ликвидацијом.
Настављање друштва са насљедницима
Члан 83.
(1) Ортачко друштво наставља да послује са насљедницима преминулог ортака, ако је тако одређено оснивачким актом и уз сагласност насљедника.
(2) Насљедници могу извршавати своја права у складу са ставом 1. овог члана од дана сазнања за насљеђивање или од дана именовања заступника насљеднику који нема пословну способност, зависно од околности случаја.
Регистрација престанка друштва
Члан 84.
(1) Преостали ортаци овлашћени за заступање ортачког друштва пријављују престанак друштва и иступање ортака из друштва, ради регистрације и објављивања.
(2) У случају престанка судском одлуком, суд по службеној дужности пријављује регистру престанак ортачког друштва.
II КОМАНДИТНО ДРУШТВО
[уреди]1. Појам и оснивање
[уреди]Појам и одговорност
Члан 85.
(1) Командитно друштво, у смислу овог закона, јесте привредно друштво које оснивају два или више физичких и/или правних лица у својству ортака, ради обављања одређене дјелатности, под заједничким пословним именом, од којих најмање једно лице одговара неограничено за његове обавезе (комплементар), а најмање једно лице сноси ризик до висине свог уговореног улога (командитор).
(2) Командитно друштво за своје обавезе одговара цјелокупном имовином.
Примјена одредаба о ортачком друштву
Члан 86.
(1) На командитно друштво примјењују се одредбе овог закона о ортачком друштву, ако овим законом није другачије уређено.
(2) Комплементари имају статус ортака ортачког друштва, ако овим законом није другачије уређено.
Оснивачки акт
Члан 87.
(1) Оснивачки акт командитног друштва садржи нарочито:
а) пуно име и пребивалиште сваког физичког лица и пословно име и сједиште правног лица комплементара и командитора, као и означење својства ортака,
б) пословно име и сједиште друштва,
в) означење врсте и вриједности улога сваког оснивача и
г) дјелатност.
(2) Оснивачки акт командитног друштва може да садржи и друге елементе од значаја за друштво и комплементаре.
Измјена оснивачког акта
Члан 88.
(1) Оснивачки акт командитног друштва мијења се сагласношћу свих комплементара и командитора друштва, ако тим актом није другачије одређено.
(2) Измјене оснивачког акта командитног друштва којима се повећавају обавезе ортака друштва одређене тим актом или којима се одређују нове обавезе ортака друштва, врше се уз сагласност ортака друштва на које се те измјене односе.
Уговор ортака друштва
Члан 89.
(1) Поред оснивачког акта, командитно друштво може имати и уговор ортака друштва којим се одређује пословање друштва и управљање.
(2) Уговор ортака командитног друштва не прилаже се уз пријаву за регистрацију.
(3) Уговор ортака командитног друштва сачињава се у писаној форми и потписују га сви ортаци.
(4) Уговор ортака командитног друштва и промјене уговора имају правно дејство међу ортацима даном потписивања свих ортака, ако тим уговором није другачије одређено.
Однос између оснивачког акта и уговора ортака друштва
Члан 90.
У случају неусклађености између оснивачког акта командитног друштва и уговора ортака друштва, примјењује се оснивачки акт.
2. Правни односи међу ортацима и између ортака и друштва
[уреди]Улог
Члан 91.
(1) Улог командитора у командитно друштво може бити новчани и неновчани, укључујући и извршени рад и услуге у командитном друштву.
(2) Командитор у командитно друштво уноси цијели уговорени улог прије стицања својства командитора.
Пренос удјела
Члан 92.
(1) Комплементар командитног друштва не може пренијети цијели удјел или дио свог удјела без сагласности свих командитора и комплементара.
(2) Командитор командитног друштва може пренијети дио свог удјела или цијели свој удио продајом, поклоном, насљеђем или на други начин.
Добит и губитак
Члан 93.
Командитори и комплементари учествују у диоби добити и сношењу губитка друштва сразмјерно проценту удјела у друштву.
Примјенљивост
Члан 94.
Одредбе чл. 91. до 93. овог закона примјењују се ако оснивачким актом или уговором ортака друштва није другачије одређено.
Вођење послова друштва
Члан 95.
(1) Један или више комлементара воде послове командитног друштва.
(2) Командитор не може вршити вођење послова друштва.
3. Правни односи командитног друштва и ортака према трећим лицима
[уреди]Заступање
Члан 96.
Командитор не може да заступа командитно друштво према трећим лицима.
Случајеви одговорности командитора као комплементара
Члан 97.
(1) Командитор одговара, као и комплементар према трећим лицима ако је његово име уз његову сагласност унесено у пословно име командитног друштва.
(2) Командитор одговара, као и комплементар ако поступа супротно забрани из члана 95. став 2. овог закона.
4. Промјене у чланству и статус друштва
[уреди]Окончање статуса ортака и промјена правне форме
Члан 98.
(1) Командитно друштво не престаје у случају смрти командитора, као ни у случају престанка командитора који није физичко лице.
(2) Ако из командитног друштва иступе сви комплементари а нови комплементари нису примљени у року од 90 дана од дана иступања посљедњег комплементара, командитори могу у даљем року од 90 дана донијети једногласно одлуку о промјени правне форме у друштво с ограниченом одговорношћу или акционарско друштво, у складу са овим законом.
(3) Ако командитори командитног друштва не поступе на начин и у року из става 2. овог члана, командитно друштво престаје ликвидацијом, у складу са овим законом.
(4) Ако из командитног друштва иступе сви командитори, командитно друштво може у складу са ставом 2. овог члана наставити да послује као ортачко друштво или као предузетник.
(5) Промјене из ст. 1. до 4. овог члана региструју се и објављују у складу са законом којим се уређује регистрација пословних субјеката.
Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Српске“, број 127/08