Закон о премјеру и катастру Републике Српске

ЗАКОН О ПРЕМЈЕРУ И КАТАСТРУ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се управни и стручни послови који се односе на премјер Републике Српске, катастар непокретности, катастар водова, основне геодетске радове, адресни регистар, топографско-картографску дјелатност, Геоинформациони систем Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске, инфраструктуру геопросторних података Републике Српске и геодетски радови у инжињерско-техничким областима.

Члан 2.

Поједини изрази употријебљени у овом закону имају сљедеће значење:

а) „бонитирање земљишта” је класификација плодног земљишта на основу његових природних особина, без обзира на начин његовог коришћења,
б) „географска имена” су имена насељених мјеста и физичко-географских објеката (планина, ријека, језера и других сличних објеката),
в) „геодетска биљега” је биљега за подземно, односно надземно обиљежавање тачака референтне мреже и граница катастарске општине,
г) „геодетска метрологија” је израз који се односи на физичке величине дужине, угла, времена и убрзања силе земљине теже, њихове јединице, средства, методе, начин и резултате мјерења, грешке мјерења и друго,
д) „геодетска организација” је привредно друштво, друго правно лице и радња који су регистровани код надлежног органа за извођење геодетских радова и испуњавају услове прописане овим законом,
ђ) „геодетски инструменти” су мјерила којима се обављају геодетски радови прописани овим законом и користе се за мјерење дужине, угла, времена и убрзања силе земљине теже,
е) „геоподаци (геопросторни подаци)” су подаци са директном или индиректном везом са одређеном локацијом или географском области,
ж) „даљинска детекција” је метод прикупљања информација путем система који нису у директном физичком контакту са испитиваном појавом или објектом,
з) „дигитални модел терена” је тродимензионални приказ математички дефинисаног модела рељефа Републике Српске,
и) „дигитални ортофото” је дигитална слика територије Републике Српске у ортогоналној пројекцији, добијена из дигиталног аерофотограметријског снимка, сателитског снимка или снимка добијеног осталим методама снимања из даљинске детекције,
ј) „референтни систем Републике Српске” је координатни систем који чини скуп нумеричких вриједности константи, неопходних да се дефинишу положаји и друга својства тачака у простору Републике Српске,
к) „катастарски план” је дводимензионални приказ парцела и објеката у равни пројекције Републике Српске,
л) „катастарски план водова” је приказ водова у равни пројекције Републике Српске са уписаним котама,
љ) „катастарско класирање земљишта” је утврђивање катастарске културе и класе за парцеле пољопривредног и шумског земљишта у оквиру једне катастарске општине у односу на катастарски срез,
м) „лист водова” је основни документ о водовима и стварним правима на њима,
н) „непокретности“, употреба овог израза подразумијева: земљишта (пољопривредно, градјевинско, шумско и остала слична земљишта), објекти (пословни, стамбени, стамбено-пословни, економски, инфраструктурни и други слични објекти), посебни дијелови објеката (станови, пословне просторије, гараже, гаражна мјеста и подруми), други надземни објекти (путни, објекти електропривреде, жељезнички објекти, објекти ваздухопловног саобраћаја, индустријски објекти, објекти телекомуникација, објекти за спорт и физичку културу и други слични објекти), подземни објекти (гараже, резервоари, пјешачки пролази, тунели, склоништа, метрои и други слични објекти),
њ) „ималац права“ је правно или физичко лице које има право својине или право располагања на стварима у државној својини или уже стварно или облигационо право на одређеној непокретности,
о) „правни континуитет“ је извођење права на непокретности правног сљедбеника из права правног претходника,
п) „clausula intabulandi“ је изричита изјава, односно сагласност правног претходника о дозволи уписа која није условљена нити ограничена,
(Изузетно изјава може бити дата и у посебној исправи, сачињена у складу са законом којим је то регулисано),
р) „лист непокретности” је основни документ о непокретностима и стварним правима на њима,
с) „ИГПРС – инфраструктура геопросторних података Републике Српске” представља стратегију, технологију, правила, стандарде и људске ресурсе који су потребни за прикупљање, обраду, чување, приступ, размјену и оптимално коришћење геопросторних података Републике Српске,
т) „основни топографски модел” представља апстракцију простора Републике Српске и чине га дефинисани топографски објекти са припадајућим описом својстава и међусобних односа (атрибути и релације), обухватом прикупљања, правилима креирања и начином приказа, а израђује се на основама и принципима географског информационог система,
ћ) „РЕФРС” чине материјализоване тачке референтне мреже на територији Републике Српске,
у) „СРПОС” представља мрежу перманентних станица глобалног позиционог система за територију Републике Српске,
ф) „техничка документација” је скуп пројеката који се израђују ради утврђивања концепције геодетских радова, разраде услова и начина извођења радова,
х) „топографски објекти” су природни и изграђени објекти на земљиној површини, класификовани у одговарајуће теме, просторно геометријски одређени у државном референтном систему и описани атрибутима,
ц) „веб сервиси” су програмске компоненте које омогућавају изградњу проширивих, слабо повезаних и платформски независних апликација, који подржавају међуоперативност различитих система и омогућавају апликацијама да размјењују поруке коришћењем стандардних протокола и
ч) „Геоинформациони систем Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске” је централни и основни сегмент геоинформационог система Републике Српске (инфраструктуре геопросторних података Републике Српске).

Члан 3.

Премјер Републике Српске су стручни послови у областима:

а) катастарског премјера,
б) премјера у поступку уређења земљишне територије комасацијом (у даљем тексту: комасациони премјер),
в) премјера водова и
г) топографског премјера.

Члан 4.

(1) Катастар непокретности је основни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима.

(2) Непокретности које се, у смислу овог закона, уписују у катастар непокретности су:

а) земљиште (катастарске парцеле пољопривредног, шумског, грађевинског и другог земљишта),
б) надземни и подземни грађевински објекти (у даљем тексту: објекти) и
в) посебни дијелови објеката који чине грађевинску цјелину (стан, пословни простор, гаража и други објекти).

(3) Објекти у смислу овог закона су: зграде свих врста, привредни објекти, објекти културе, спорта и рекреације, склоништа и други грађевински објекти.

Члан 5.

(1) Послови премјера Републике Српске, оснивања и обнове катастра непокретности, праћења и обезбјеђивања ажурности катастра непокретности, основних геодетских радова, Централног адресног регистра, регистра просторних јединица, оснивања катастра водова, топографско-картографске дјелатности, Геоинформационог система Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске (у даљем тексту: ГИС Управе) и инфраструктуре геопросторних података Републике Српске (у даљем тексту: ИГПРС) из надлежности Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (у даљем тексту: Управа), обављају се на основу средњорочног програма и годишњег плана радова.

(2) Средњорочни програм радова доноси Народна скупштина Републике Српске на приједлог Владе Републике Српске (у даљем тексту: Влада), а годишњи план радова доноси Влада на приједлог Управе.

(3) Програмом и планом из става 1. овог члана утврђују се врста и обим радова, као и извори и обим средстава за њихову реализацију.

(4) Реализација програма и плана радова финансира се у складу са посебним законом.

(5) Средњорочни програм радова и годишњи план радова објављују се у „Службеном гласнику Републике Српске”.

Члан 6.

Премјер Републике Српске, катастар непокретности, катастар водова, основни геодетски радови, Централни адресни регистар, регистар просторних јединица, топографско-картографска дјелатност, ГИС Управе и ИГПРС су од општег интереса за Републику Српску.

Члан 7.

За рјешавање појединих питања уписа стварних права која нису уређена овим законом примјењују се одредбе закона којим се уређују својина и друга стварна права, а за рјешавање питања поступка која нису уређена овим законом примјењују се одредбе закона којим се уређује парнични, ванпарнички поступак, општи управни поступак и управни спор.

II УПРАВНИ И СТРУЧНИ ПОСЛОВИ

Члан 8.

(1) За стручне послове (у даљем тексту: геодетски радови) и управне послове из члана 1. овог закона надлежна је Управа.

(2) Геодетске радове из става 1. овог члана може обављати и геодетска организација, на начин и под условима прописаним овим законом.

(3) Геодетске радове, израду топографских карата, као и вођење посебних евиденција о непокретностима, који се обављају, израђују и служе за потребе цивилне заштите и министарства надлежног за унутрашње послове врши Управа, у складу са посебним прописима.

2. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове

Члан 9.

(1) Послове из свог дјелокруга Управа обавља у сједишту и ван сједишта.

(2) Сједиште Управе је у Бањој Луци.

Члан 10.

Поред послова одређених Законом о републичкој управи, дјелокруг Управе су и геодетски радови и послови републичке управе који се односе на:

а) основне геодетске радове,
б) катастарски и комасациони премјер,
в) оснивање, обнову и одржавање катастра непокретности,
г) премјер водова, оснивање и одржавање катастра водова,
д) стручни надзор над геодетским радовима,
ђ) издавање и одузимање лиценце за рад геодетске организације,
е) издавање и одузимање геодетске лиценце,
ж) издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије Републике Српске за потребе премјера Републике Српске,
з) Централни адресни регистар,
и) успоставу и одржавање регистра просторних јединица,
ј) катастарско класирање и бонитирање земљишта,
к) даљинску детекцију, топографски премјер и топографско-картографску дјелатност,
л) издавање картографских и других публикација и давање сагласности за издавање картографских публикација,
љ) вођење евиденције о географским именима,
м) оснивање, одржавање и располагање геодетским информационим системом,
н) вођење архива документације основних геодетских радова, катастарског и комасационог премјера, премјера Републике Српске, катастра непокретности, катастра водова, топографско-картографске дјелатности и друге документације,
њ) учешће у оснивању и одржавању ИГПРС,
о) стручни надзор над радом геодетске организације,
п) овјеру геодетских подлога у инжињерско-техничким областима и
р) пружање услуга из дјелокруга Управе у оквиру међународне сарадње.

Члан 11.

У управним пословима премјера Републике Српске, оснивања и обнове катастра непокретности, оснивања катастра водова, као и њиховог одржавања, рјешава:

а) у првом степену – подручна јединица Управе,
б) у другом степену – Управа,
в) надлежни суд у управном спору и
г) у случају спора – надлежни суд.

3. Геодетска организација

Члан 12.

Геодетски радови које обавља геодетска организација су:

а) израда техничке документације и техничка контрола над извођењем геодетских радова за које је предвиђена израда главног пројекта,
б) извођење геодетских радова за које је предвиђена израда главног пројекта и
в) извођење геодетских радова у одржавању катастра непокретности и одржавању катастра водова.

Члан 13.

(1) Геодетска организација може изводити геодетске радове из члана 12. овог закона на цјелокупној територији Републике Српске, ако јој је издата лиценца за рад.

(2) Лиценцу из става 1. овог члана, за поједине врсте геодетских радова, Управа издаје рјешењем у року од 15 дана од дана подношења захтјева.

(3) Лиценца се издаје геодетској организацији ако:

а) је регистрована код надлежног органа Републике Српске за извођење геодетских радова,
б) има овим законом прописани број запослених радника геодетске струке са одговарајућим геодетским лиценцама, који су у геодетској организацији запослени са пуним радним временом и
в) има радне просторије и посједује одговарајуће мјерне инструменте и опрему.

(4) Јавном предузећу и другом правном лицу може се издати лиценца за рад само за радове из члана 12. тачка в) овог закона који су у функцији обављања дјелатности за коју је основано.

(5) Научнообразовној геодетској установи може се издати лиценца за рад само за радове из члана 12. тачка а) овог закона.

(6) Геодетска организација регистрована у иностранству може у Републици Српској изводити само геодетске радове из члана 12. тачка б) овог закона, ако је на међународном тендеру изабрана за извођача радова и испуњава услове прописане одредбама овог закона.

Члан 14.

(1) Геодетска лиценца првог реда омогућава обављање послова одговорног пројектанта, руковођења и техничке контроле над извођењем геодетских радова за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта, извођења тих радова, као и израде пројекта геодетског обиљежавања у области урбанистичког планирања.

(2) Геодетска лиценца другог реда омогућава обављање геодетских радова у поступку одржавања катастра непокретности и катастра водова, реализације пројекта геодетског обиљежавања у области урбанистичког планирања и израду геодетских подлога у инжињерско-техничким областима за које се не израђује главни пројекат.

(3) Лице са геодетском лиценцом првог реда може обављати и послове за које је овим законом предвиђена геодетска лиценца другог реда.

(4) Геодетску лиценцу првог и другог реда Управа издаје рјешењем у року од 15 дана од дана подношења захтјева.

(5) Лицу коме је издата геодетска лиценца издаје се печат.

(6) Лице са геодетском лиценцом може користити печат ако је са пуним радним временом запослено у геодетској организацији.

(7) Лице геодетске струке без геодетске лиценце запослено у геодетској организацији учествује у обављању послова за које геодетска организација има лиценцу за рад.

Члан 15.

(1) Геодетску лиценцу првог реда стиче лице геодетске струке са завршним студијама у трајању од најмање четири године, положеним стручним испитом за рад у органима државне управе и радним искуством на геодетским пословима у трајању од најмање три године.

(2) Геодетску лиценцу другог реда стиче лице геодетске струке са завршеним студијама у трајању од најмање четири године, положеним стручним испитом за рад у органима државне управе и радним искуством на геодетским пословима у трајању од најмање једне године.

(3) Геодетску лиценцу другог реда стиче и лице геодетске струке са завршеним студијама у трајању од најмање двије године, положеним стручним испитом за рад у органима државне управе и радним искуством на геодетским пословима у трајању од најмање двије године.

Члан 16.

(1) Лицу геодетске струке и лицу пољопривредне струке из члана 17. став 4. овог закона, запосленом у геодетској организацији, Управа издаје легитимацију за идентификацију (у даљем тексту: легитимација).

(2) Лице коме је издата легитимација користи је приликом:

а) обављања геодетских радова на терену и
б) представљања овлашћеном лицу које врши надзор у складу са законом.

(3) Запослено лице у геодетској организацији којем је престао радни однос у тој организацији дужно је Управи вратити легитимацију.

Члан 17.

(1) За израду техничке документације за извођење геодетских радова и техничку контролу над извођењем геодетских радова, за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта, као и израду пројекта геодетског обиљежавања у области урбанистичког планирања, геодетска организација мора имати најмање два запослена лица са пуним радним временом која посједују геодетску лиценцу првог реда.

(2) За извођење геодетских радова за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта, геодетска организација мора имати најмање пет запослених лица геодетске струке са пуним радним временом, од којих најмање два посједују геодетску лиценцу првог реда.

(3) За извођење геодетских радова у поступку одржавања катастра непокретности и катастра водова, реализације пројекта геодетског обиљежавања у области урбанистичког планирања и израду геодетских подлога у инжињерско-техничким областима за које се не израђује главни пројекат, геодетска организација мора имати најмање два запослена лица геодетске струке са пуним радним временом, од којих најмање један посједује геодетску лиценцу другог реда.

(4) За извођење радова катастарског класирања, бонитирања и комасационе процјене земљишта, геодетска организација мора имати најмање једног запосленог радника пољопривредне струке са пуним радним временом, са завршеним студијама пољопривредне струке у трајању од најмање двије године, са положеним стручним испитом за рад у органима државне управе, одговарајућом лиценцом издатом од стране надлежног органа и радним искуством у пољопривредној струци од најмање три године.

(5) За снимање територије Републике Српске из ваздушног простора за потребе премјера Републике Српске, геодетска организација мора испуњавати услове из става 2. овог члана и посједовати овлашћење Управе за снимање из ваздушног простора, које се издаје рјешењем.

Члан 18.

(1) Геодетска организација којој је издата лиценца за рад дужна је да:

а) изводи геодетске радове на основу података преузетих из ГИС Управе,
б) изводи геодетске радове у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима,
в) прије почетка извођења радова пријави Управи радове предвиђене овим законом,
г) отклони неправилности утврђене у поступку прегледа и пријема радова и у поступку вршења стручног надзора,
д) пријави Управи промјену сједишта, назива и сваку другу промјену која је од значаја за њен рад, у року од 15 дана од дана настанка промјене,
ђ) достави Управи елаборат геодетских радова и записник о извршеном увиђају, у року утврђеном овим законом, односно у уговореном року,
е) истакне распоред радног времена и времена предвиђеног за рад са странкама, који су усаглашени са законом и да се придржава радног времена,
ж) накнаду за пружање услуга наплаћује у складу са важећим прописом,
з) обезбиједи одговарајући документ о исправности геодетског инструмента којим изводи геодетске радове и
и) лицу које врши стручни надзор над радом геодетске организације и Управи када врши преглед и пријем радова, стави на увид техничку и другу документацију и омогући несметано вршење надзора и прегледа радова.

(2) Поред дужности из става 1. овог члана, геодетска организација којој је издата лиценца за извођење геодетских радова у одржавању катастра непокретности и одржавању катастра водова дужна је да:

а) води евиденцију примљених захтјева странака,
б) у поступку одржавања катастра непокретности прихвати захтјев странке за обављање геодетских радова на територији јединице локалне самоуправе гдје има сједиште, односно не смије да одбије захтјев без оправданог разлога,
в) обавијести Управу о спријечености за извођење радова која траје дуже од једног мјесеца, у року од три дана од дана настанка разлога спријечености за извођење радова и
г) о свом трошку, поново изврши на терену радње на чије предузимање је овлашћен, у случају кад се у поступку по правном лијеку од стране органа који одлучује о том лијеку утврди да је због грешке при предузимању наведених радњи од стране геодетске организације чињенично стање непотпуно или погрешно утврђено.

(3) У случају промјене из става 1. тачка д) овог члана или промјене за коју је Управа сазнала на други начин, а која утиче на испуњавање услова за рад геодетске организације, односно на извођење одређене врсте геодетских радова, Управа доноси рјешење о промјени.

(4) Оправданим разлогом, у смислу става 2. тачка б) овог члана, сматра се болест или друга спријеченост за рад запосленог у геодетској оранизацији и одсуствовање са посла запосленог лица у геодетској организацији у складу са законом.

(5) За штету коју запослено лице у геодетској организацији проузрокује трећем лицу приликом обављања геодетских радова одговара геодетска организација, у складу са законом.

Члан 19.

(1) За геодетске радове које изводи геодетска организација одговорно је лице са геодетском лиценцом.

(2) Лице са геодетском лиценцом дужно је да:

а) геодетске радове изводи у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима и
б) овјери својим печатом елаборат о извршеним геодетским радовима и записник о извршеном увиђају.

(3) Ако лице са геодетском лиценцом не изводи геодетске радове у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима или овјери својим печатом елаборат о извршеним геодетским радовима и записник о извршеном увиђају о непостојећим промјенама или са неистинитим подацима, Управа ће том лицу рјешењем одузети геодетску лиценцу, печат и легитимацију на период од једне до три године.

(4) Против рјешења из става 3. овог члана не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор пред надлежним судом.

(5) Изузетно од става 1. овог члана, за извођење радова катастарског класирања, бонитирања и комасационе процјене земљишта одговорно је лице из члана 17. став 4. овог закона.

Члан 20.

(1) Лиценца за рад престаје да важи на захтјев геодетске организације и одузимањем.

(2) О престанку важења лиценце из става 1. овог члана одлучује Управа рјешењем.

(3) Управа ће одузети лиценцу геодетској организацији, ако геодетска организација:

а) буде брисана из регистра надлежног органа,
б) не испуњава прописане услове за рад у складу са овим законом,
в) без оправданог разлога не обавља геодетске радове на одржавању катастра непокретности и катастра водова дуже од 60 дана на територији јединице локалне самоуправе гдје има сједиште,
г) не отклони недостатке или неправилности, чије отклањање је наложено у вршењу стручног надзора и
д) послије забране извођења радова, настави са радом.

(4) Свим запосленим лицима у геодетској организацији којој је лиценца престала да важи или је одузета престају да важе легитимације даном престанка важења лиценце, односно даном коначности рјешења о одузимању лиценце.

Члан 21.

Против рјешења о лиценцама донесеним у складу са одредбама овог закона не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор пред надлежним судом.

Члан 22.

(1) О лиценцама издатим за рад геодетских организација и геодетским лиценцама Управа води регистар који је јаван.

(2) Регистар из става 1. овог члана објављује се и на интернет страници Управе.

III ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА (ПРОЈЕКТОВАЊЕ), ИЗВОЂЕЊЕ И СТРУЧНИ НАДЗОР НАД ИЗВОЂЕЊЕМ ГЕОДЕТСКИХ РАДОВА

Члан 23.

Техничка документација обухвата идејни пројекат и главни пројекат.

Члан 24.

(1) Идејни пројекат је пројекат којим се одређује локација геодетских радова, техничко-технолошка концепција извођења радова, обим, динамика и оријентациона вриједност радова.

(2) Идејни пројекат израђује Управа или геодетска организација по захтјеву инвеститора, на основу пројектног задатка, у областима за које се израђује главни пројекат.

Члан 25.

(1) Главни пројекат се израђује за потребе извођења геодетских радова, нарочито у сљедећим областима:

а) основних геодетских радова,
б) катастарског премјера, оснивања и обнове катастра непокретности,
в) премјера водова и оснивања катастра водова,
г) топографског премјера и топографско-картографске дјелатности,
д) комасационог премјера и уређења земљишне територије комасацијом и
ђ) израде геодетских подлога за потребе разних врста пројеката у инжињерско-техничким областима.

(2) Главни пројекат израђује Управа или геодетска организација на основу пројектног задатка, који обезбјеђује и овјерава инвеститор.

(3) Изузетно, за послове из става 1. тачка ђ) овог члана геодетске подлоге за радове мањег обима и сложености израђују се на основу пројектног задатка, који обезбјеђује и овјерава инвеститор.

Члан 26.

Главни пројекат за извођење геодетских радова садржи:

а) опште податке о предмету пројекта и пратећој документацији,
б) пројектни задатак за израду главног пројекта,
в) основе за израду пројекта,
г) технички извјештај о извршеним претходним радовима,
д) пројектно рјешење геодетских радова,
ђ) организацију радова,
е) предмјер и предрачун радова и
ж) графичке прилоге и табеле.

Члан 27.

(1) Идејни пројекат подлијеже стручној контроли ревизионе комисије коју образује Управа.

(2) Главни пројекат подлијеже техничкој контроли.

(3) Техничку контролу главног пројекта за извођење геодетских радова из члана 25. овог закона врши Управа или геодетска организација коју одреди инвеститор и која испуњава услове из члана 17. став 1. овог закона.

(4) Техничку контролу главног пројекта не може вршити геодетска организација која је израдила или учествовала у изради главног пројекта.

(5) Трошкове стручне и техничке контроле сноси инвеститор.

Члан 28.

(1) Геодетске радове за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта изводи Управа или геодетска организација.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, премјер водова и израду геодетских подлога за потребе разних врста пројеката у инжињерско-техничким областима изводи геодетска организација.

(3) Извођач радова дужан је да:

а) радове изводи према техничкој документацији и у складу са прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета који важе за поједине врсте радова,
б) води дневник радова,
в) обавијести стручни надзор о евентуалним недостацима уоченим у техничкој документацији и о другим околностима које су од утицаја на извођење радова и примјену техничке документације и
г) отклони неправилности утврђене у поступку вршења стручног надзора.

Члан 29.

(1) Стручни надзор је надзор над извођењем радова за које је овим законом предвиђена израда главног пројекта и обухвата:

а) контролу да ли се извођење радова врши према техничкој документацији,
б) контролу и провјеру квалитета извођења свих врста радова и
в) примјену прописа, стандарда и техничких норматива.

(2) Стручни надзор над извођењем геодетских радова у основним геодетским радовима, катастарском премјеру, оснивању и обнови катастра непокретности, премјера водова и оснивања катастра водова и топографском премјеру и топографско-картографској дјелатности врши Управа.

(3) Стручни надзор над радовима у области уређења земљишне територије комасацијом врши Управа.

IV ОСНОВНИ ГЕОДЕТСКИ РАДОВИ

Члан 30.

Основни геодетски радови су радови који обухватају геодетски датум, пројекцију и референтне мреже Републике Српске којима се реализује основни геодетски референтни систем сталних геодетских тачака.

Члан 31.

(1) У референтном систему Републике Српске врши се хоризонтално и вертикално позиционирање парцела, објеката, водова, терена, топографских објеката и објектних цјелина, као и одређивање земљиног спољашњег гравитационог поља и геодинамичка истраживања.

(2) У оквиру референтног система Републике Српске одређују се:

а) просторни (тродимензионални) референтни систем,
б) хоризонтални (дводимензионални) референтни систем,
в) вертикални (једнодимензионални) референтни систем,
г) гравиметријски референтни систем и
д) астрономски референтни систем.

(3) Параметре геодетских датума референтних геодетских система прописује Влада на приједлог Управе.

Члан 32.

Пројекцију Републике Српске прописује Влада на приједлог Управе.

Члан 33.

(1) Просторни референтни, хоризонтални референтни, вертикални референтни систем, референтни систем гравиметријских одређивања и астрономски референтни систем материјализују се одговарајућим: референтним оквирима Републике Српске, односно скупом материјализованих тачака и тродимензионалним, односно дводимензионалним праволинијским или криволинијским координатама, односно њиховим висинама, вриједностима апсолутног убрзања силе земљине теже, односно скупом екстратерестричких објеката и њихових екваторских координата које се односе на одређену временску епоху.

(2) Просторни и хоризонтални референтни системи из става 1. овог члана дефинисани су референтном мрежом Републике Српске – РЕФРС и мрежом перманентних станица Републике Српске – СРПОС.

Члан 34.

Подаци добијени у основним геодетским радовима воде се у бази података основних геодетских радова, а садржај базе података основних геодетских радова прописује Управа.

V ПРЕМЈЕР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1. Катастарски премјер

Члан 35.

(1) Катастарски премјер је геодетско мјерење и прикупљање података о непокретностима и имаоцима права на непокретностима.

(2) Геодетско мјерење врши се геодетским методама за хоризонтално и вертикално позиционирање непокретности у референтном систему Републике Српске.

(3) Подаци добијени геодетским мјерењем и прикупљањем података из става 1. овог члана чине елаборат премјера.

(4) Катастарски премјер врши се у циљу оснивања или обнове катастра непокретности.

Члан 36.

Катастарске територијалне јединице су: катастарска парцела, катастарска општина и катастарски срез.

Члан 37.

(1) Катастарска парцела (у даљем тексту: парцела) је основна катастарска територијална јединица и представља дио земљишта у катастарској општини одређен границом (међом) и означен јединственим бројем, на коме постоји право својине.

(2) Граница парцеле се дефинише граничним тачкама које су одређене координатама прописане класе тачности и означене међним биљегама на терену.

Члан 38.

(1) Катастарска општина је територијална јединица која обухвата подручје једног насељеног мјеста, за коју се законом утврђује назив и која представља основну јединицу за коју се врши катастарски премјер и оснива, обнавља и одржава катастар непокретности.

(2) О формирању и промјени границе катастарске општине одлучује Управа, по претходно прибављеном мишљењу јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази та катастарска општина, односно сусједних јединица локалне самоуправе, када промјена границе катастарске општине мијења границу јединице локалне самоуправе.

(3) У случају спора о границама катастарских општина одлучује Влада на приједлог Управе уз прибављено мишљење јединице локалне самоуправе.

(4) У случају кад се промјеном границе катастарске општине истовремено мијења и граница јединице локалне самоуправе, промјена границе катастарске општине врши се у складу са законом.

(5) Одлука о промјени границе катастарске општине објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске”.

(6) Обиљежавање граница катастарске општине врши се постављањем геодетских биљега.

(7) Граница катастарске општине која се поклапа са ентитетском линијом неће се обиљежавати постављањем геодетских биљега док се не утврди ентитетска линија у складу са Дејтонским мировним споразумом.

Члан 39.

(1) Катастарски срез је територијална јединица за катастарско класирање земљишта.

(2) Катастарски срез оснива, укида, мијења и његов назив утврђује Управа.

(3) Одлука о оснивању, укидању, промјени границе и назива катастарског среза објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске”.

Члан 40.

(1) Катастарски премјер врши се у катастарској општини или њеном дијелу, и садржи:

а) постављање допунских геодетских референтних тачака за хоризонтално и вертикално позиционирање непокретности и одређивање њихових координата,
б) идентификацију и обиљежавање границе катастарске општине,
в) обиљежавање граница катастарске парцеле,
г) геодетско мјерење и прикупљање података о непокретностима,
д) прикупљање података о имаоцу права на непокретности и
ђ) катастарско класирање земљишта.

(2) У поступку катастарског премјера може се вршити и бонитирање земљишта.

(3) Прије почетка катастарског премјера Управа је дужна да:

а) у најмање једном медију доступном на читавој територији Републике Српске, Босне и Херцеговине и на интернет страници Управе обавијести јавност о вршењу катастарског премјера и објави позив имаоцима права да учествују у поступку катастарског премјера и
б) јавним оглашавањем позове све имаоце права на земљишту уписане у пописни катастар, катастар земљишта, земљишну књигу, катастар непокретности, односно имаоце права који нису уписани ни у једну евиденцију да изврше обиљежавање граничних тачака парцела.

Члан 41.

(1) Ималац права на непокретности дужан је лицима која раде на пословима премјера и катастра непокретности дозволити приступ непокретности, постављање геодетске биљеге и прикупљање података о непокретности.

(2) Геодетске биљеге не смију се уништавати, оштећивати, нити неовлашћено помјерати или измијештати.

Члан 42.

(1) Геодетске референтне тачке за хоризонтално и вертикално позиционирање непокретности су тачке мреже перманентних станица и референтне мреже.

(2) У поступку катастарског премјера може се вршити допуна референтне мреже.

Члан 43.

У поступку катастарског премјера врши се идентификација и обиљежавање границе катастарске општине.

Члан 44.

(1) Ималац права на подручју на коме се врши катастарски премјер дужан је да прије почетка премјера, на прописан начин и о свом трошку, обиљежи међним биљегама граничне тачке парцеле.

(2) Ако ималац права на парцели не обиљежи граничне тачке парцеле или је граница спорна, обиљежавање се врши о трошку имаоца права на парцели, на основу података земљишне књиге, катастра земљишта, односно катастра непокретности или расположивих исправа.

(3) У поступку обиљежавања парцеле сачињава се записник.

Члан 45.

(1) Геодетско мјерење границе катастарске општине и непокретности врши се у складу са прописаним класама тачности.

(2) У поступку катастарског премјера прикупљају се, односно преузимају подаци о:

а) просторним јединицама,
б) парцелама,
в) објектима и
г) посебним дијеловима објекта.

(3) Подаци о објекту и посебном дијелу објекта прикупљају се према расположивој документацији или преузимају из постојећих евиденција и техничке документације.

Члан 46.

У поступку катастарског премјера прикупљају се подаци о имаоцу права на непокретности у складу са расположивом документацијом (постојећи катастар земљишта, земишна књига или катастар непокретности).

Члан 47.

(1) Катастарско класирање земљишта врши се на основу природних и економских услова производње постојеће културе на земљишту и служи за утврђивање катастарског прихода.

(2) Парцеле пољопривредног и шумског земљишта сврставају се у сљедеће катастарске културе: њива, врт, воћњак, виноград, ливада, пашњак, шума, трстик и мочвара.

(3) Територијална јединица за бонитирање земљишта је територија Републике Српске.

2. Комасациони премјер

Члан 48.

(1) Комасациони премјер су геодетски радови који се изводе у поступку уређења земљишне територије комасацијом.

(2) Геодетски радови из става 1. овог члана изводе се у складу са одредбама овог закона које се односе на катастарски премјер и закона којим се уређује пољопривредно земљиште.

(3) Подаци комасационог премјера чине елаборат премјера и користе се за оснивање, односно обнову катастра непокретности.

3. Премјер водова

Члан 49.

(1) Премјер водова, надземних и подземних, јесте геодетско мјерење и прикупљање података о водовима и стварним правима на њима.

(2) Водови, у смислу овог закона, јесу: водовод, канализација, дренажа, топловод, нафтовод, гасовод, електроводови, телекомуникације и други водови, са припадајућим уређајима и постројењима.

(3) У припадајуће уређаје и постројења спадају уређаји који су изграђени на водовима и који омогућавају функционисање и цјелисходно коришћење водова.

(4) Премјер водова је обавезан и финансирају га имаоци права на водовима, локална самоуправа или друга заинтересована правна и физичка лица.

(5) Подаци прикупљени у поступку премјера чине елаборат премјера водова и служе за оснивање катастра водова.

4. Топографски премјер

Члан 50.

(1) Топографски премјер је геодетско мјерење топографских објеката и терена прописаном класом тачности, прикупљање података о њиховим квалитативним и квантитативним особинама и података о географским и другим називима.

(2) Елаборат топографског премјера је скуп докумената и података насталих у поступку пројектовања и реализације топографског премјера.

(3) На основу елабората топографског премјера и података из других извора формира се основни топографски модел и израђује основна карта Републике Српске и остале карте, дигитални ортофото и дигитални модел терена простора Републике Српске.

5. Метролошко обезбјеђење геодетских радова и стандардизација

Члан 51.

(1) У циљу метролошког обезбјеђења геодетских радова, сагласно закону којим је уређена област метрологије, а на основу примарних еталона јединица дужине, угла, времена и убрзања силе земљине теже, успостављају се секундарни и радни еталони.

(2) Прије употребе геодетских инструмената у премјеру Републике Српске и одржавању катастра непокретности и водова, обавезно се утврђују њихова метролошка својства.

(3) Геодетски инструменти подлијежу првом прегледу мјерила, периодичним и ванредним прегледима мјерила, у складу са прописима којима се уређује метрологија, што се доказује потврдом овлашћене лабораторије или испитивањем на посебним тест полигонима Управе.

Члан 52.

Ради обезбјеђења јединствене техничко-технолошке основе за типизацију и унификацију геодетских радова, користе се стандарди Републике Српске и усвојени међународни геодетски стандарди, којима се постиже потребан ниво квалитета геодетских радова.

VI КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ

1. Начела катастра непокретности

Члан 53.

Основна начела катастра непокретности су: начело уписа, јавности, начело поуздања, начело легалитета, начело формалности, начело обавезности и начело одређености.

Члан 54.

(1) Уписом у катастар непокретности стичу се, преносе, ограничавају и престају права на непокретностима, осим ако законом није другачије одређено.

(2) У случају да се на основу одлуке суда, одлуке другог државног органа, насљеђивањем или на основу закона стекло неко право без уписа у катастар непокретности, стицалац може да захтијева упис тога права у катастар непокретности, ако уз захтјев за упис приложи исправу подобну за упис.

Члан 55.

Свако има право да изврши увид у податке које садржи катастар непокретности, да му се изда лист непокретности или потврда да је одређена непокретност или право уписано у катастар непокретности.

Члан 56.

Сматра се да су подаци о непокретностима истинити и да потпуно одражавају чињенично и правно стање непокретности. Стицалац који је у доброј вјери поступио с повјерењем у податке о непокретностима правно је заштићен ако није знао нити је, с обзиром на околности, имао довољно разлога посумњати у оно што је уписано.

Члан 57.

Орган Управе испитује по службеној дужности да ли су испуњени законом прописани услови за упис.

Члан 58.

(1) Упис права у катастар непокретности врши се према временском редослиједу подношења захтјева за упис.

(2) Правно дејство уписа према трећим лицима почиње од тренутка подношења захтјева за упис органу Управе.

(3) Орган Управе уписује број захтјева и вријеме подношења захтјева у лист непокретности одмах након пријема захтјева за упис.

(4) Уступањем првенственог реда захтјева за укњижбу или предбиљежбу могу се замијенити мјеста која првенствено имају ти захтјеви.

Члан 59.

У поступку уписа у катастар непокретности орган Управе одлучује о упису на основу исправа подобних за упис и уписаног стања у катастар непокретности.

Члан 60.

Садржај сваког уписа у катастар непокретности мора бити потпуно одређен у погледу непокретности на коју се упис односи, врсте уписа, права и других чињеница које се уписују, као и у погледу субјекта уписа, редослиједа првенства уписа и исправа на основу којих је упис извршен.

Члан 61.

Катастар непокретности, у смислу овог закона, јесте збирна документација података о катастру, земљишта, зграда и других објеката са евидентираним правима на непокретностима.

Члан 62.

(1) Својина и друга стварна права на непокретностима стичу се, преносе и ограничавају уписом у катастар непокретности (конститутивност уписа), а престају брисањем уписа.

(2) У случајевима одређеним законом, својина и друга стварна права на непокретностима могу се стећи и прије уписа у катастар непокретности, а уписом производе правно дејство према трећим лицима (декларативност уписа).

(3) У катастар непокретности могу се уписати и одређена облигациона права која се од тренутка уписа могу супротставити трећим лицима.

Члан 63.

(1) Ималац права на непокретности обавезан је да поднесе захтјев за упис непокретности и права својине у катастар непокретности.

(2) Упис непокретности и права својине врши се у катастру непокретности и по службеној дужности, у складу са законом.

Члан 64.

Упис у катастар непокретности врши се на основу овог закона и других прописа.

2. Састав и садржај катастра непокретности

Члан 65.

Катастар непокретности састоји се од:

а) елабората премјера,
б) збирке исправа и
в) базе података катастра непокретности.

Члан 66.

(1) Елаборат премјера је скуп докумената и података насталих у поступку пројектовања и реализације катастарског, комасационог премјера или постојећег премјера, на основу којих се оснива или обнавља катастар непокретности.

(2) Елаборат премјера чува се трајно.

Члан 67.

(1) Збирка исправа је скуп исправа на основу којих је извршен упис или брисање уписа права на непокретностима.

(2) Збирка исправа чува се трајно.

Члан 68.

(1) База података катастра непокретности (у даљем тексту: БПКН) је скуп геопросторних и других података о непокретностима и стварним правима на њима и садржи податке о:

а) парцелама,
б) објектима,
в) посебним дијеловима објеката и
г) имаоцима стварних права на непокретностима.

(2) У бази података катастра непокретности воде се подаци Централног адресног регистра и регистра просторних јединица.

(3) Садржај, начин израде, одржавања, чувања, дистрибуције, размјене и заштите садржаја БПКН као дијела ГИС Управе, прописује директор Управе.

Члан 69.

(1) Из базе података катастра непокретности издаје се катастарски план у дигиталном или аналогном облику, за једну или више парцела.

(2) Катастарски план из става 1. овог члана издаје се у прописаном формату, облику и размјери.

Члан 70.

(1) Из базе података катастра непокретности издаје се лист непокретности у прописаном облику и садржају, за:

а) непокретност и
б) имаоца права.

(2) Лист непокретности из става 1. тачка а) овог члана садржи податке који се односе на једну непокретност.

(3) Лист непокретности из става 1. тачка б) садржи податке који се односе на све непокретности које припадају истом имаоцу права.

3. Оснивање катастра непокретности

Члан 71.

(1) Катастар непокретности оснива се у катастарским општинама у којима је на снази пописни катастар, катастар земљишта успостављен на основу премјера у стереографској пројекцији, катастар земљишта и катастар непокретности са утврђеним корисником успостављени на основу премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији (у даљем тексту: катастарска евиденција) и земљишна књига.

(2) Катастар непокретности оснива се за цијелу катастарску општину.

(3) Изузетно од става 2. овог члана, катастар непокретности може да се оснује за дио катастарске општине, а најмање за једну парцелу, на основу одлуке Управе.

(4) Катастар непокретности оснива се према подацима:

а) катастарске евиденције, земљишне књиге, књиге уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова и књиге уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража (у даљем тескту: књига уложених уговора) и
б) катастарског или комасационог премјера.

(5) Катастар непокретности оснива се у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима.

(6) Поступак из става 5. овог члана проводи комисија за излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима (у даљем тексту: комисија за излагање).

(7) На основу података из става 4. овог члана формира се база података катастра непокретности.

Члан 72.

(1) Оснивање катастра непокретности према подацима катастарског премјера може се вршити:

а) ако није извршен премјер и ако је постојећи премјер у стереографској пројекцији,
б) ради унапређења тачности или ажурности постојећег премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији.

(2) Одлуку о катастарском премјеру и оснивању катастра непокретности доноси Управа.

4. Оснивање катастра непокретности према подацима катастарске евиденције, књиге уложених уговора и земљишне књиге

Члан 73.

(1) У катастар непокретности уписују се подаци о непокретностима према подацима катастарске евиденције, земљишних књига и других исправа којима се доказује право на непокретностима (уговори, судске одлуке, као и одлуке других надлежних органа) и на бази књига уложених уговора.

(2) Технички подаци о непокретностима уписују се у катастар непокретности искључиво према подацима премјера извршеног у Гаус-Кригеровој пројекцији.

(3) На основу података из ст. 1. и 2. овог члана формира се база података катастра непокретности са привременим уписима.

Члан 74.

(1) Од дана почетка оснивања катастра непокретности неће се проводити промјене у катастарској евиденцији, земљишној књизи и књигама уложених уговора, а неријешени и нови захтјеви за упис промјена достављају се Управи и рјешавају се у поступку оснивања катастра непокретности.

(2) У поступку оснивања катастра непокретности имаоци права на непокретностима, физичка и правна лица, републички и други органи и организације дужни су да, на захтјев Управе, доставе податке о непокретностима које имају у својим евиденцијама.

5. Излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима

Члан 75.

(1) Подаци премјера и катастарског класирања земљишта о површинама, културама, класама, зградама и посебним дијеловима зграда, другим објектима, прикупљени подаци о правима на непокретностима, као и о посједницима непокретности, излажу се на јавни увид путем пописног листа.

(2) Излагање на јавни увид података о непокретностима и утврђивање права на непокретностима (у даљем тексту: излагање података) врши се по катастарским општинама и, по правилу, најприје се излажу подаци о непокретностима у својини Републике Српске, јединице локалне самоуправе и других носилаца права својине јавног права.

Члан 76.

(1) Излагање података у циљу оснивања катастра непокретности према подацима катастра земљишта и катастра непокретности, земљишне књиге и књиге уложених уговора обавља комисија за излагање, коју формира Управа за једну или више катастарских општина.

(2) Комисија се састоји од: предсједника, његовог замјеника, два члана и њихових замјеника.

(3) Предсједник комисије и његов замјеник именује се из реда дипломираних правника, један члан и његов замјеник из реда дипломираних инжињера геодезије, геодетских инжињера или геометара са најмање три године радног искуства на пословима премјера, израде и одржавања катастра земљишта, односно катастра непокретности, сви са положеним стручним испитом за рад у органима државне управе, а други члан и његов замјеник из реда грађана са подручја катастарске општине у којој се излажу подаци о непокретностима и утврђују права на непокретностима на приједлог јединице локалне самоуправе.

(4) Изузетно, за другог члана комисије може се именовати државни службеник геодетске струке са средњом стручном спремом, положеним стручним испитом за рад у органима државне управе и најмање пет година радног искуства у геодетској струци.

Члан 77.

(1) Прије излагања података, комисија је дужна да прибави копије катастарских планова и елаборат новог премјера, као и податке о лицима за које се, по прикупљеним подацима, претпоставља да су носиоци права на непокретностима у катастарској општини за коју се излажу подаци.

(2) Комисија је обавезна да користи:

а) податке из земљишне књиге,
б) старе катастарске планове и катастарске операте,
в) одлуке судова и органа управе, којима је одлучено о правима на непокретностима, а које нису раније проведене у земљишним књигама,
г) непроведене одлуке аграрних и других комисија које се односе на непокретности,
д) податке о правима утврђеним у поступку комасације и
ђ) друге исправе и доказе који могу послужити као основ за упис права у катастру непокретности.

(3) Судови, органи управе и други органи и предузећа дужни су без одлагања доставити комисији, на њен захтјев, податке и исправе које ће послужити за упис права на непокретностима.

Члан 78.

(1) Комисија у поступку излагања, а у сврху оснивања катастра непокретности, објављује то оснивање у јавном огласу у катастарској општини у којој се оснива катастар непокретности и на интернет страници Управе, најкасније 30 дана прије почетка излагања података и утврђивање права на непокретностима, а у сврху оснивања катастра непокретности.

(2) Јавни оглас из става 1. овог члана садржи:

а) назив јединице локалне самоуправе и катастарске општине,
б) опис граница подручја катастарске општине или њеног дијела за коју се врши оснивање катастра непокретности,
в) јавни позив лицима која сматрају да имају правни интерес да учествују у поступку оснивања катастра непокретности и
г) датум почетка и завршетка (рок) оснивања катастра непокретности.

Члан 79.

(1) Комисија сваком правном или физичком лицу, за која су прикупљени подаци и адресе и за чије се непокретности врши излагање, најкасније осам дана прије дана излагања података, упућује позив да у означено вријеме дође у радну просторију комисије и да донесе све исправе које служе као доказ о правима на непокретностима.

(2) Уз позив се прилаже пописни лист или копија посједовног листа.

Члан 80.

(1) Лицу чије је пребивалиште, односно боравиште неопзнато, комисија ће поставити привременог заступника.

(2) Привремени заступник може се поставити и лицу које је појединачно позвано ради учешћа у поступку излагања података али се није одазвало позиву, нити је свој изостанак оправдало.

Члан 81.

У поступку излагања података комисија странкама ставља на увид:

а) катастарско-књижне цјелине непокретности (земљишта и зграде),
б) податке о власнику, носиоцу права располагања и права коришћења, као и ограничења која се односе на носиоце права у погледу располагања непокретностима,
в) податке о земљишним и кућним служностима, стварним теретима и хипотекама којима су непокретности оптерећене и
г) податке о посједнику непокретности.

Члан 82.

(1) У поступку излагања података саставља се записник у који се уноси ток поступка.

(2) Записник потписују странке, други учесници у поступку и чланови комисије.

Члан 83.

(1) У поступку излагања података странке могу стављати примједбе на податке утврђене премјером и катастарским класирањем земљишта.

(2) Комисија је дужна да размотри стављене примједбе и, ако утврди да су основани – врши одговарајуће промјене података утврђених премјером и катастарским класирањем земљишта, а за примједбе које није усвојила – износи разлоге у рјешењу које доноси у овом поступку.

(3) Ако се примједба односи на податке о култури и класи, комисија ће затражити мишљење пољопривредног стручњака, а за примједбе које се односе на зграде – затражиће мишљење грађевинског стручњака.

Члан 84.

(1) Утврђивање права на непокретностима врши се на основу:

а) стања уписаног права у земљишној књизи ако се установи да тај упис одговара стварном стању,
б) правоснажних одлука надлежних органа и судова, закључених уговора и других исправа које су основ за упис права на непокретностима и
в) података из катастарског операта који одговара стварном стању.

(2) Сматра се да не одговара стварном стању и неће се уписати у катастар непокретности хипотека чији је упис у земљишној књизи старији од 30 година, рачунајући уназад од дана излагања података.

(3)Ако не постоје докази о праву на непокретностима из става 1. т. а) до в) овог члана, упис права на непокретностима може се одредити на основу других проведених доказа (саслушање свједока, посљедње стање посједа, изјаве странака и других сличних доказа).

Члан 85.

(1) Уколико се у поступку излагања установи да је спорно право својине или друго право на непокретностима, комисија странку са мање вјероватним правом упучује да у року од 30 дана од дана излагања, код надлежног суда покрене спор, и да комисији у даљем року од осам дана поднесе доказ о покретању спора. У примједби пописног листа означиће се постојање спора.

(2) Ако странка из става 1. овог члана у одређеном року не поднесе комисији доказ да је код надлежног суда покренула спор, брише се примједба о постојању спора.

(3) У пописном листу врши се упис основног права у корист лица чије је право вјероватније.

(4) Ако је странка већ покренула спор код редовног суда, у циљу утврђивања права на непокретности, комисија прекида поступак до правоснажног окончања поступка пред редовним судом.

Члан 86.

(1) На основу чињеница утврђених у поступку излагања података, комисија доноси рјешење које садржи податке о непокретностима, означење права на непокретности и носилаца тих права, ограничење везано за располагање непокретностима, налог за упис података о непокретностима и носиоцима права на непокретностима.

(2) Пописни лист са подацима о непокретностима и правима на непокретностима саставни је дио рјешења из става 1. овог члана.

Члан 87.

(1) Против рјешења комисије из члана 86. овог закона може се изјавити жалба Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове у року од 15 дана од дана пријема рјешења.

(2) Жалбом се може побијати рјешење само у погледу утврђених података премјера и катастарског класирања земљишта.

(3) У погледу утврђивања права на непокретностима може се у року од 30 дана од дана пријема рјешења покренути спор код надлежног суда.

(4) У случају из става 3. овог члана прекида се поступак до правоснажног окончања поступка пред надлежним судом.

(5) Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове дужна је донијети рјешење по жалби прије ступања на снагу катастра непокретности.

Члан 88.

(1) Рјешење из члана 91. овог закона у погледу одређивања уписа права на непокретности комисија може измијенити у року од 90 дана од дана достављања рјешења уз пристанак странке у чију корист је одређен упис права на непокретностима и странке која тражи измјену рјешења.

(2) У случају из става 1. овог члана измјена рјешења неће се дозволити ако би довела до уписа права која су настала након доношења рјешења о одређивању уписа права на непокретностима.

Члан 89.

(1) Трећа лица која сматрају да су извршеним уписом права на непокретностима у катастру непокретности повријеђена њихова права, могу тужбом код надлежног суда оспоравати извршени упис у року од три године од дана ступања на снагу катастра непокретности.

(2) Право из става 1. овог члана припада лицу које је пропустило рок од 30 дана из члана 85. став 1. овог закона.

6. Упис у катастар непокретности

Члан 90.

Врсте уписа у катастар непокретности су:

а) упис непокретности,
б) упис стварних права,
в) упис одређених облигационих права, у складу са чланом 62. став 3. овог закона,
г) предбиљежба и
д) забиљежба.

Члан 91.

(1) Упис непокретности је упис података о парцели, објекту и посебном дијелу објекта.

(2) Подаци о парцели уписују се на основу елабората премјера, односно елабората геодетских радова и исправе за упис када је то одређено законом.

(3) Подаци о објекту уписују се на основу елабората премјера, односно елабората геодетских радова.

(4) Подаци о посебним дијеловима објекта уписују се на основу техничке документације на основу које је издата грађевинска или употребна дозвола или на основу:

а) земљишне књиге и књиге уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова у друштвеној својини и књиге уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних простора и гаража,
б) акта надлежног органа и
в) елабората геодетских радова.

(5) Ако за објекат, односно посебни дио објекта није издато одобрење за грађење и употребна дозвола, ако је објекат изграђен прекорачењем овлашћења из одобрења за грађење или ако је објекат привремен, уписује се и одговарајућа забиљежба о томе.

Члан 92.

Упис стварних права је упис којим се стичу, преносе, ограничавају или престају право својине и друга стварна права на непокретностима.

Члан 93.

(1) На непокретностима се уписују права:

а) својине,
б) заложно право,
в) стварне служности,
г) плодоуживање,
д) реални терети,
ђ) право грађења,
е) концесије и
ж) право закупа закључено на период не краћи од пет година.

(2) Право својине уписује се у корист имаоца права на цијелој непокретности.

(3) Право сусвојине уписује се у корист ималаца права по одређеним удјелима у односу на цјелину непокретности.

(4) Право заједничке својине на непокретности уписује се на име свих ималаца права својине, када удио у исправи за упис није одређен.

Члан 94.

Права на непокретностима из члана 93. овог закона успостављају се на начин и у поступку регулисаним овим законом.

Члан 95.

(1) Предбиљежба је упис којим се условно стичу, преносе, ограничавају или престају стварна права на непокретностима.

(2) Предбиљежба се врши на основу исправе за упис која не испуњава услове за коначан упис стварних права, и то:

а) ако приватна исправа, односно исправа о правном послу не садржи изјаву о дозволи уписа, а та изјава није дата ни у посебној исправи,
б) ако је изјава о дозволи уписа условна или орочена, а услов и рок нису испуњени,
в) ако јавна исправа није постала правоснажна и
г) ако надлежни орган у јавној исправи одреди упис предбиљежбе.

(3) Предбиљежба се уписује и на основу исправе за упис у којој је непокретност на коју се предбиљежба односи одредива, али није потпуно и тачно одређена.

(4) Предбиљежба се уписује на рок до 90 дана или на рок према исправи из става 2. тачка г) овог члана.

Члан 96.

(1) Предбиљежба се оправдава отклањањем сметњи за упис стварних права које су постојале у тренутку уписа предбиљежбе, односно накнадним достављањем доказа о испуњењу услова или рока за упис стварних права.

(2) Оправдањем предбиљежба постаје упис стварних права, са дејством од тренутка уписа предбиљежбе.

(3) Предбиљежба се брише рјешењем по службеној дужности или по захтјеву странке, ако не буде оправдана у року.

Члан 97.

(1) По упису предбиљежбе дозвољени су уписи како против предбиљежног имаоца права тако и против уписаног имаоца права оптерећеног предбиљежбом, с тим што су ови уписи условљени оправдањем, односно брисањем предбиљежбе.

(2) Оправдањем предбиљежбе оснажују се и постају безусловни сви уписи против предбиљежног имаоца права, док се сви уписи против уписаног имаоца права оптерећеног предбиљежбом бришу по службеној дужности.

(3) Брисањем предбиљежбе, сви уписи против предбиљежног имаоца права бришу се по службеној дужности, а оснажују се и безусловни постају сви уписи извршени против уписаног имаоца права оптерећеног предбиљежбом.

Члан 98.

(1) Забиљежба је упис којим се у катастар непокретности уписују чињенице које су од значаја за заснивање, измјену, престанак или пренос стварних права на непокретностима, које се односе на личност имаоца права, на саму непокретност или на правне односе поводом непокретности.

(2) Од уписа забиљежбе која је од значаја за заснивање, измјену, престанак или пренос стварних права на непокретностима, сва располагања имаоца права и уписи у катастру непокретности који су противни сврси уписане забиљежбе, условни су и зависе од исхода рјешавања стварних права на непокретности због којих је забиљежба уписана.

Члан 99.

Забиљежбом се врши упис чињеница које се односе на:

а) лична стања имаоца права,
б) првенствени ред за будући упис,
в) покретање спора за утврђивање права на непокретности,
г) покретање управног спора против другостепеног рјешења у оснивању и одржавању катастра непокретности и катастра водова,
д) покретање поступка експропријације непокретности,
ђ) забрану отуђења и оптерећења непокретности,
е) забрану уписа стварних права на непокретности,
ж) поступак извршења,
з) побијање дужникових правних радњи,
и) заштиту природних добара и
ј) остале забиљежбе прописане законом.

7. Општи услови за упис стварних права, предбиљежбе и забиљежбе

Члан 100.

(1) Општи услови за упис стварних права, предбиљежбе и забиљежбе у катастар непокретности су постојање:

а) уписане непокретности,
б) уписаног претходника и
в) исправе за упис.

(2) Општи услови увијек морају бити испуњени, осим ако је законом другачије одређен услов и основ уписа.

Члан 101.

У тренутку подношења захтјева за упис, непокретност мора бити уписана у катастру непокретности или може бити уписана истовремено са уписом стварног права.

Члан 102.

(1) Уписи у катастар непокретности дозвољени су само против лица које је у тренутку подношења захтјева за упис већ уписано у катастар непокретности као ималац права у погледу којег се упис захтијева или је предбиљежено као ималац тог права (уписани претходник).

(2) Упис се дозвољава и против лица које није уписани претходник ако се уз захтјев приложе исправе којима се доказује правни континуитет између лица против којег се тражи упис и уписаног претходника.

(3) Приликом уписа стварних права на новоизграђеном објекту не захтијева се постојање уписаног претходника.

Члан 103.

(1) Упис у катастар непокретности врши се на основу приватне или јавне исправе, која је по садржају и форми подобна за упис.

(2) Исправа је подобна за упис ако садржи:

а) мјесто и датум састављања и овјере, односно датум доношења исправе,
б) означење непокретности на коју се исправа односи према подацима катастра непокретности (катастарска општина, број и површина парцеле, број и површина објекта, број и површина посебног дијела објекта),
в) личне податке за лице у чију корист се захтијева упис у катастар непокретности (за физичка лица – презиме, име и име једног родитеља, пребивалиште или боравиште и јединствени матични број грађанина, а за правна лица – назив, сједиште и идентификациони број) и
г) личне податке за лице које је уписано као правни претходник.

(3) Изузетно од става 2. т. б) и в) овог члана, за упис забиљежбе која се односи на личност имаоца права исправа за упис не мора садржавати податке о означењу непокретности, а за упис забиљежбе која се односи на саму непокретност исправа не мора садржавати податке о уписаном претходнику.

(4) Упис у катастар непокретности врши се на основу ваљане исправе која је по садржини и форми сачињена у складу са законом и као таква подобна је за упис и која садржи изјаву о дозволи уписа (clausula intabulandi), која није условљена нити орочена.

Члан 104.

Поред услова из члана 103. овог закона, да би била подобна за упис, исправа мора бити нотарски обрађена

Члан 105.

(1) Исправа на основу које се врши упис је одлука суда, судско поравнање, одлука надлежног органа или поравнање закључено пред надлежним органом и нотарска исправа.

(2) Исправа иностраног органа сматра се подобном за упис ако је призната у Републици Српској у складу са законом.

8. Упис стварних права према подацима катастра земљишта и катастра непокретности са утврђеним корисником успостављених на основу премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији, земљишне књиге и књиге уложених уговора

Члан 106.

(1) Ради утврђивања и уписа ималаца стварних права на парцелама и објектима чији посебни дијелови нису уписани у књигу уложених уговора или земљишну књигу као етажна својина, основаће се катастар непокретности у поступку излагања.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, имаоци стварних права уписани у земљишној књизи на објекту чији су посебни дијелови уписани као етажна својина и земљишту за редовну употребу објекта као заједничка својина уписују се у катастар непокретности.

(3) За објекте чији посебни дијелови су уписани у књигу уложених уговора или земљишну књигу као етажна својина, као ималац стварних права уписује се лице према стању посљедњег уписа у књигу уложених уговора или земљишну књигу.

(4) За земљиште за редовну употребу објекта, односно за редовну употребу посебних дијелова објекта из става 3. овог члана, основаће се катастар непокретности у поступку излагања.

9. Забрана уписа у катастар непокретности

Члан 107.

(1) Упис у катастар непокретности није дозвољен ако је законом, одлуком суда или другог надлежног органа одређена забрана уписа на непокретност.

(2) Упис у катастар непокретности није дозвољен и у случају ако би се таквим уписом извршила повреда принудних прописа.

Члан 108.

Упис непокретности и стварних права на непокретностима према подацима непроведене комасације врши се на основу рјешења о расподјели комасационе масе.

10. Оснивање катастра непокретности према подацима катастарског премјера

Члан 109.

(1) Ако у поступку излагања нису оспорени подаци о парцели и стварним правима на парцели који су привремено уписани у базу података катастра непокретности, ти подаци утврђују се као коначни рјешењем комисије за излагање.

(2) Ако у поступку излагања нису оспорени подаци о објекту и посебном дијелу објекта који су привремено уписани у базу података катастра непокретности, ти подаци утврђују се као коначни рјешењем комисије за излагање.

(3) Терети и ограничења утврђују се у поступку излагања и уписују у базу података катастра непокретности.

(4) Ако се уредно позвано лице не одазове позиву, сматраће се да је сагласно са подацима привремено уписаним у базу података катастра непокретности, и ти подаци утврђују се као коначни.

Члан 110.

(1) За имаоца права својине на објекту утврђује се једно од сљедећих лица:

а) градитељ који има право својине, односно градитељи који имају право сусвојине или заједничке својине на парцели,
б) градитељ који је ималац другог одговарајућег стварног права на парцели, ако је за објекат издато одобрење за грађење или је објекат изграђен у вријеме када одобрење за грађење није било услов за градњу и
в) градитељ коме је издато одобрење за грађење и употребна дозвола.

(2) Изузетно од става 1. тачка а) овог члана, као ималац права својине на објекту уписује се сувласник или заједничар на парцели, који је од свих осталих сувласника или заједничара стекао право које га овлашћује да на парцели изгради објекат.

Члан 111.

За имаоца права својине на посебном дијелу објекта утврђује се једно од сљедећих лица:

а) лице које је ималац права својине на објекту,
б) лице које има исправу за упис права својине ако своје право изводи од имаоца права својине на објекту и
в) лице које је уписано у књигу уложених уговора.

Члан 112.

(1) Ако имаоци права нису сагласни са привремено уписаним подацима о непокретностима, провјеравају се и отклањају евентуалне грешке у прикупљању података о непокретностима, исправљају подаци привремено уписани у базу података катастра непокретности и коначно утврђују подаци.

(2) Рјешење из става 1. овог члана доноси комисија за излагање.

(3) Ако имаоци права нису сагласни са привремено уписаним подацима о стварним правима на непокретностима, ти подаци се упоређују са подацима из катастарске евиденције, књиге уложених уговора, земљишне књиге и утврђивање стварних права врши рјешењем комисија за излагање.

Члан 113.

На поступак оснивања катастра непокретности према подацима катастарског премјера примјењују се одредбе овог Закона којима је регулисано излагање на јавни увид података и права на непокретностима и утврђивање права на непокретностима.

Члан 114.

(1) Поступак излагања катастра непокретности сматра се завршеним истеком рока за оснивање катастра непокретности одређеног у јавном огласу.

(2) Ако поступак излагања није завршен у одређеном року, одредиће се нови рок завршетка оснивања катастра непокретности и објавити јавним огласом.

Члан 115.

(1) Кад Управа утврди да је катастар непокретности основан у складу са овим законом, потврђује га рјешењем.

(2) Катастар непокретности ступа на снагу осмог дана од дана објављивања рјешења из става 1. овог члана у „Службеном гласнику Републике Српске“.

(3) ЈУ Службени гласник Републике Српске дужна је у року од 15 дана од пријема рјешења из става 2. овог члана објавити то рјешење у „Службеном гласнику Републике Српске“.

11. Обнова катастра непокретности

Члан 116.

(1) Обнова катастра непокретности је поновно оснивање катастра непокретности према подацима катастарског или комасационог премјера у катастарској општини или дијелу катастарске општине у којој постоји катастар непокретности.

(2) Обнова катастра непокретности врши се у поступку излагања на јавни увид података о непокретностима и правима на њима од стране комисије за излагање, примјеном одредаба овог закона о оснивању катастра непокретности према подацима катастарског премјера, у погледу надлежности, поступка излагања и утврђивања података о непокретностима, стварним правима на њима и потврђивања катастра непокретности.

(3) У поступку обнове катастра непокретности преузимају се терети и ограничења који су већ уписани у базу података катастра непокретности.

Члан 117.

(1) Обнова катастра непокретности врши се:

а) у циљу унапређења тачности постојећег премјера и
б) ако су подаци катастра непокретности уништени или неупотребљиви.

(2) Одлуку о катастарском премјеру и обнови катастра непокретности доноси Управа.

12. Централни адресни регистар и регистар просторних јединица

Члан 118.

(1) Централни адресни регистар је централни регистар просторних података о кућним бројевима, називима улица и тргова у насељеном мјесту.

(2) Централни адресни регистар из става 1. овог члана оснива, води и одржава Управа.

(3) Централни адресни регистар се оснива, води и одржава на основу података адресних регистара јединица локалне самоуправе.

(4) Јединице локалне самоуправе су дужне ставити на располагање податке локалних адресних регистара за потребе оснивања, вођења и ажурирања Централног адресног регистра.

(5) Садржај локалних адресних регистара мора бити у складу са Централним адресним регистром.

(6) Садржај, начин израде, одржавања, чувања, дистрибуције, размјене и заштите података Централног адресног регистра као дијела ГИС Управе прописује Управа.

Члан 119.

(1) Регистар просторних јединица је основни и јавни регистар о границама, називима и матичним бројевима просторних јединица утврђених у складу са законом.

(2) Регистар просторних јединица из става 1. овог члана оснива, води и одржава Управа.

(3) Садржај, начин израде, одржавања, чувања, дистрибуције, размјене и заштите података регистра просторних јединица, као дијела ГИС Управе, прописује Управа.

13. Одржавање катастра непокретности

Члан 120.

Одржавање катастра непокретности је прикупљање, утврђивање и провођење насталих промјена на непокретностима, стварним правима на њима и имаоцима тих права, које су од утицаја на податке катастра непокретности настале послије потврђивања катастра непокретности, у складу са одредбама овог закона.

Члан 121.

(1) Промјене у поступку одржавања, у смислу овог закона, промјене су на непокретностима, стварним правима на њима и имаоцима тих права настале:

а) диобом, спајањем парцела, промјеном граница парцела или реализацијом пројекта парцелације,
б) изградњом, реконструкцијом, доградњом, уклањањем објекта и формирањем посебних дијелова објекта,
в) реконструкцијом и доградњом посебног дијела објекта, диобом или спајањем посебних дијелова објекта,
г) промјеном начина коришћења објекта и посебног дијела објекта,
д) промјеном врсте и начина коришћења земљишта,
ђ) утврђивањем и промјеном кућног броја, као и промјеном назива улице и трга,
е) промјеном граница, назива и матичних бројева просторних јединица,
ж) промјеном која се односи на стицање, пренос, ограничење и престанак стварног права на непокретностима и
з) промјеном личних, статусних и других података о имаоцу права на непокретности.

(2) Изграђеним објектом, у смислу овог закона, сматра се објекат који је стављен под кров или је стављен у функцију за коју је намијењен.

(3) Не сматра се промјеном разлика у површини парцела и објеката настала у поступку превођења постојећег аналогног катастарског плана у дигитални облик, ако је у прописаним границама.

Члан 122.

Прикупљање података о насталим промјенама на непокретностима и извођење радова на терену из члана 121. т. а) до д) овог закона, као и обнављање граница парцеле и идентификацију парцеле, обавља Управа или геодетска организација.

Члан 123.

(1) У поступку одржавања катастра непокретности унапређује се, на прописани начин, квалитет података постојећег премјера за одређену непокретност.

(2) Приликом унапређења квалитета података може се промијенити облик и површина непокретности у прописаним вриједностима.

Члан 124.

(1) Ималац права на непокретности дужан је да у року од 30 дана од настанка промјене поднесе Управи захтјев за провођење промјене.

(2) Уз захтјев из става 1. овог члана ималац права дужан је доставити исправу за упис која је основ за упис промјене, односно исправе на основу којих се могу утврдити настале промјене на непокретностима.

(3) За промјене за које је потребно претходно извести радове на терену и прикупити податке о насталим промјенама, ималац права дужан је уз захтјев из става 1. овог члана доставити изјаву геодетске организације да прихвата извршење радова на терену, ако те радове изводи геодетска организација.

(4) Захтјев и изјава из става 3. овог члана подносе се на обрасцу који прописује Управа.

(5) Трошкове утврђивања и провођења промјена сноси подносилац захтјева.

Члан 125.

(1) Геодетска организација је дужна да, у року од 30 дана од дана преузимања података премјера, достави Управи елаборат геодетских радова и записник о извршеном увиђају.

(2) Ако се радови изводе на основу уговора о извођењу геодетских радова, геодетска организација је дужна да елаборат геодетских радова достави у року утврђеном уговором који се доставља уз пријаву радова.

(3) Управа врши преглед елабората који обухвата контролу и провјеру квалитета изведених геодетских радова и примјену прописа, стандарда и техничких норматива.

(4) Ако елаборат нема недостатака, Управа овјерава и прима елаборат.

(5) Кад се у поступку прегледа елабората утврде недостаци, записником се налаже геодетској организацији да у остављеном року отклони недостатке.

(6) Ако у остављеном року недостаци нису отклоњени, Управа рјешењем одбија провођење промјене.

Члан 126.

(1) У циљу обезбјеђења ажурности катастра непокретности Управа по службеној дужности прати промјене на непокретностима.

(2) Праћење се врши упоређивањем података катастра непокретности са подацима добијеним периодичним снимањем територије Републике Српске из ваздуха или подацима добијеним другим методама и поступцима.

(3) Републички и други органи, предузећа, установе и друге организације дужни су доставити Управи исправе које су од утицаја на податке о непокретностима и просторним јединицама.

Члан 127.

(1) Кад се на непокретности изводе грађевински или други радови који могу оштетити или уништити геодетске биљеге или смањити могућност њиховог коришћења, инвеститор, односно извођач радова дужан је да, најкасније 15 дана прије отпочињања радова, обавијести о томе Управу.

(2) Ако треба да се, усљед извођења радова из става 1. овог члана, постојећа геодетска биљега измјести или уништи или ако се усљед тих радова смањи могућност њеног коришћења, инвеститор сноси све трошкове постављања геодетске биљеге и одређивања координате тачке.

(3) Ималац права на непокретности на чијој се непокретности налазе геодетске биљеге дужан је да о сваком оштећењу, уништењу, помјерању или измјештању биљега обавијести Управу у року од 15 дана од дана сазнања о томе.

14. Поступак уписа промјена на непокретностима и стварним правима на њима

Члан 128.

(1) Упис у катастар непокретности врши се по скраћеном поступку на основу приложених исправа.

(2) У случају да се утврди да се на основу приложених исправа не може одлучити о захтјеву, може се спровести испитни поступак (саслушање странака, увиђај, вјештачење и друго).

Члан 129.

Странке у поступку уписа су:

а) лице у чију корист се одлучује о упису,
б) уписани претходник и
в) свако лице које има правни интерес у поступку уписа.

Члан 130.

(1) Захтјев за упис подноси се у писаном облику.

(2) Захтјев може поднијети странка из члана 129. овог закона.

(3) Упис заједничких права може захтијевати било који од заједничара у корист свих, на основу овјереног овлашћења осталих заједничара.

(4) Ако се ради о упису права дјељивих сразмјерно цјелини, сваки ималац права може захтијевати упис одговарајућег дијела у своју корист, при чему ће се извршити упис и у корист других ималаца права.

Члан 131.

(1) Захтјев за упис права у катастар непокретности мора да садржи:

а) презиме, име и име једног родитеља, адресу и јединствени матични број грађанина, односно назив, сједиште, адресу и матични број подносиоца захтјева,
б) назив катастарске општине и означење непокретности за коју се тражи упис, према подацима катастра непокретности и
в) стварно право или промјену за коју се захтијева упис.

(2) Уз захтјев за упис у катастар непокретности прилажу се исправе за упис у оригиналу, овјереном препису или овјереној копији.

(3) Ако захтјев за упис није уредан или ако уз захтјев нису приложени сви потребни докази, подносиоцу захтјева закључком се налаже да у одређеном року захтјев уреди, односно приложи потребне доказе, уз упозорење да ће, ако не поступи тако, захтјев бити одбачен.

Члан 132.

(1) За одлучивање о основаности уписа мјеродавно је стање катастра непокретности у тренутку када је захтјев за упис примљен.

(2) Управа уписује годину, мјесец, дан, час и минут пријема захтјева за упис и истовремено на непокретности на коју се односи захтјев уписује као забиљежбу вријеме пријема и број захтјева.

(3) Ако је поднесено више захтјева за упис на истој непокретности, прво се узима у поступак захтјев који је први примљен.

(4) По коначном рјешавању ранијег захтјева, узимају се у поступак остали захтјеви, према редослиједу пријема.

Члан 133.

(1) Захтјев се усваја и дозвољава упис ако су испуњени услови прописани овим законом и ако је захтјев у складу са садржајем поднесене исправе.

(2) Ако нису испуњени услови за упис, захтјев се одбија.

(3) Захтјев за упис се одбацује као недозвољен, ако је по истој ствари већ донијета коначна одлука или ако подносилац захтјева не поступи по закључку из члана 131. став 3. овог закона.

(4) О упису се одлучује рјешењем.

Члан 134.

(1) Рјешење о упису у катастар непокретности садржи: врсту уписа, врсту стварног права, означење непокретности, податке о лицу у чију корист се врши упис, податке о уписаном претходнику, податке о висини административне таксе, накнаде за упис и друге сличне податке.

(2) Рјешење о одбијању уписа у катастру непокретности или одбацивању захтјева за упис садржи: податке о захтијеваној врсти уписа, врсти стварног права, опису непокретности и лицу чији се захтјев одбија, односно одбацује, са разлозима за одбијање уписа, односно одбацивање захтјева, податке о висини административне таксе, накнаде за упис која се враћа и друге сличне податке.

(3) Рјешење из ст. 1. и 2. овог члана доставља се странкама у поступку уписа.

Члан 135.

(1) Упис у катастар непокретности врши се даном доношења рјешења којим је упис дозвољен, уз упис по службеној дужности забиљежбе ради чињења видљивим да рјешење о упису није правоснажно.

(2) Упис у катастар непокретности врши се и на основу другостепеног рјешења којим се дозвољава упис или на основу судске одлуке из управног спора, даном пријема другостепеног рјешења, односно судске одлуке.

(3) Под уписом у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана подразумијева се и брисање права на непокретности, као и брисање уписа извршеног првостепеним рјешењем које је поништено.

Члан 136.

(1) Против рјешења донесеног у првом степену може се изјавити жалба Управи у року од осам дана од дана достављања рјешења.

(2) Странка се може одрећи од права на жалбу и повући изјављену жалбу изјавом пред првостепеним органом, а изјава о одрицању од права на жалбу и изјава о повлачењу изјављене жалбе не може се опозвати.

Члан 137.

(1) До правоснажности рјешења донесеног у првом степену неће се одлучивати по новом захтјеву за упис на истој непокретности.

(2) Забиљежба ради чињења видљивим да рјешење о упису није правоснажно брише се по службеној дужности даном правоснажности тог рјешења.

Члан 138.

(1) Ималац права може поднијети захтјев за упис измјене првенственог реда уписа.

(2) Уз захтјев из става 1. овог члана доставља се сагласност свих лица на чија права би утицала измјена првенственог реда.

(3) Ако нема сагласности свих лица на чија права би утицала измјена првенственог реда, захтјев за упис измјене првенственог реда уписа се одбија.

Члан 139.

(1) Орочени уписи и уписи којима је истекла важност бришу се рјешењем на захтјев странке или по службеној дужности.

(2) Брисање забиљежбе ради чињења видљивим да рјешење о упису у катастар непокретности, односно у катастар водова, није правоснажно врши се без доношења рјешења о брисању.

15. Исправљање грешака у одржавању катастра непокретности

Члан 140.

(1) У поступку одржавања катастра непокретности Управа по службеној дужности или на захтјев странке исправља све утврђене грешке, недостатке и пропусте у подацима о непокретностима.

(2) Грешке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима могу се исправити без временског ограничења.

(3) О исправци из ст. 1. и 2. овог члана подручна јединица или подручна канцеларија Управе доноси рјешење, против којег се може изјавити жалба Управи у року од осам дана од дана достављања рјешења.

VII КАТАСТАР ВОДОВА

Члан 141.

(1) Катастар водова је основни регистар о водовима, стварним правима на њима и имаоцима тих права.

(2) У циљу оснивања катастра водова републички и други органи и организације, привредна друштва, предузећа, друга правна лица, као и физичка лица дужни су омогућити коришћење документације о водовима којом располажу.

Члан 142.

Катастар водова састоји се од:

а) елабората премјера водова,
б) збирке исправа и
в) базе података катастра водова.

Члан 143.

(1) Елаборат премјера водова је скуп докумената и података насталих у поступку пројектовања и реализације премјера водова и документације о водовима, којом располажу републички и други органи и организације, привредна друштва, предузећа и друга правна лица, као и физичка лица, на основу којих се оснива катастар водова.

(2) Елаборат премјера водова чува се трајно.

Члан 144.

(1) Збирка исправа је скуп исправа на основу којих су извршени упис или брисање уписа на водовима.

(2) Збирка исправа чува се трајно.

Члан 145.

(1) База података катастра водова је скуп геопросторних и других података о водовима, стварним правима на њима, имаоцима тих права и садржи сљедеће тематске цјелине:

а) водоводна мрежа,
б) канализациона и дренажна мрежа,
в) топловодна мрежа,
г) електроенергетска мрежа,
д) телекомуникациона мрежа,
ђ) нафтоводна мрежа,
е) гасоводна мрежа и
ж) заједнички објекти водова.

(2) Садржај, начин израде, одржавања, чувања, дистрибуције, размјене и заштите података катастра водова, као дијела ГИС Управе, прописује Управа.

Члан 146.

(1) Катастарски план водова је приказ водова у равни пројекције Републике Српске са уписаним котама и издаје се на основу базе података катастра водова и катастра непокретности у дигиталном или аналогном облику.

(2) Катастарски план из става 1. овог члана издаје се у прописаном формату, облику и размјери.

Члан 147.

Лист водова садржи податке о водовима, стварним правима на њима имаоцима тих права и издаје се из базе података катастра водова и катастра непокретности у прописаном облику и садржају.

1. Оснивање и одржавање катастра водова

Члан 148.

(1) Оснивање катастра водова је упис водова и стварних права на њима на основу података елабората премјера и збирке исправа.

(2) Упис у катастар водова врши подручна јединица или подручна канцеларија Управе рјешењем које доставља имаоцу права на воду.

(3) Против рјешења из става 2. овог члана може се изјавити жалба Управи у року од осам дана од дана достављања рјешења.

(4) У погледу уписа стварних права на водовима примјењују се одредбе овог закона које се односе на упис стварних права на објекту у катастру непокретности.

Члан 149.

(1) Одржавање катастра водова је провођење промјена у катастру водова насталих изградњом, реконструкцијом и уклањањем постојећег вода или престанком коришћења постојећег вода, као и провођење промјена које се односе на стицање, пренос, ограничење и престанак стварног права.

(2) Прикупљање података о насталим промјенама на водовима и извођење геодетских радова на терену обавља подручна јединица или подручна канцеларија Управе или геодетска организација.

(3) У поступку провођења промјена у катастру водова може се на прописани начин унаприједити квалитет података постојећег премјера за одређени вод.

Члан 150.

(1) Ималац права на воду и инвеститор дужани су да у року од 15 дана од дана настанка промјене на воду поднесу захтјев за провођење промјене.

(2) Уз захтјев из става 1. овог члана, ималац права дужан је доставити исправу за упис која је основ за упис промјене, односно исправе на основу којих се могу утврдити настале промјене на водовима.

(3) За промјене за које је потребно претходно извести радове на терену и прикупити податке о насталим промјенама ималац права дужан је, уз захтјев из става 1. овог члана, доставити и изјаву геодетске организације да прихвата извршење радова на терену, ако је геодетска организација извођач тих радова.

(4) Подземни водови не смију се затрпати прије него што се изврши геодетско мјерење и прикупљање података о водовима.

(5) Захтјев и изјава из става 3. овог члана подносе се на прописаном обрасцу.

(6) Ималац права на воду дужан је да у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона обезбиједи геодетско снимање водова положених и затрпаних прије ступања на снагу овог закона.

Члан 151.

(1) Геодетска организација је дужна да у року од 30 дана од дана преузимања података премјера достави подручној јединици или подручној канцеларији Управе елаборат геодетских радова.

(2) Ако се радови изводе на основу уговора, геодетска организација је дужна да елаборат геодетских радова достави у року утврђеном уговором који се доставља уз пријаву радова.

(3) Управа врши преглед елабората који обухвата контролу и провјеру квалитета извођења геодетских радова и примјену прописа, стандарда и техничких норматива.

(4) Ако елаборат нема недостатака, подручна јединица или подручна канцеларија Управе овјерава и прима елаборат, о чему издаје потврду геодетској организацији.

(5) У случају да се у поступку прегледа елабората утврде недостаци, записником се налаже геодетској организацији да у остављеном року отклони недостатке.

(6) Ако у остављеном року недостаци нису отклоњени, подручна јединица или подручна канцеларија Управе рјешењем одбија провођење промјене.

(7) Против рјешења из става 6. овог члана може се изјавити жалба Управи у року од осам дана од дана достављања рјешења имаоцу права на воду.

VIII ТОПОГРАФСКО-КАРТОГРАФСКА ДЈЕЛАТНОСТ

Члан 152.

(1) Подаци топографског премјера и подаци из других извора воде се у топографско- картографској бази података, која садржи сљедеће тематске цјелине:

а) објекти,
б) саобраћајна мрежа,
в) хидрографија,
г) начин коришћења земљишта,
д) географска и друга имена,
ђ) дигитални модел терена и
е) дигитални ортофото.

(2) За потребе ажурирања топографско-картографске базе података из става 1. овог члана врши се периодично снимање из ваздуха територије Републике Српске и прикупљање података другим методама и поступцима.

(3) Периодично снимање из ваздуха територије Републике Српске Управа спроводи најмање једном у пет година.

(4) Садржај, начин израде, одржавања, чувања, дистрибуције, размјене и заштите података топографско-картографске базе података, као дијела ГИС Управе, прописује Управа.

Члан 153.

(1) На основу података топографско-картографске базе података Управа израђује основну карту Републике Српске размјере 1 : 5000 и 1 : 10000.

(2) Поред карте из става 1. овог члана, Управа израђује и топографске, тематске и прегледне карте у ситнијим размјерама и ортофото карте као основу за планирање, тематску обраду, графичко приказивање, вођење статистике и за друге потребе.

(3) Карте из ст. 1. и 2. овог члана приказују се у дигиталном и аналогном облику у систему непрекидног низа листова карата за територију Републике Српске, односно за изабрано подручје.

Члан 154.

Дигитални ортофото и дигитални модел терена израђују се за потребе ГИС Управе и ИГПРС, као и за потребе формирања основног топографског модела и израде основне карте Републике Српске и осталих карата.

Члан 155.

(1) Картографске публикације у смислу овог закона су: основна карта Републике Српске; дигитални ортофото; дигитални модел терена; снимци из ваздуха; топографске, прегледне, тематске и друге карте и планови територије Републике Српске или њеног дијела; атласи, албуми и каталози карата свих врста и издања; прегледни листови карата и планова; дигитални подаци и базе података о простору.

(2) Картографске публикације из става 1. овог члана издају се и могу се ставити у промет уз претходно прибављену сагласност Управе.

(3) У поступку издавања сагласности Управа провјерава извор података коришћених за израду картографске публикације, примјену прописа и адекватност приказа подручја.

IX ГЕОИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ РЕПУБЛИЧКЕ УПРАВЕ ЗА ГЕОДЕТСКЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Члан 156.

(1) Управа организује обављање послова који се односе на изградњу, развој, пројектовање и реализацију ГИС Управе, као подсистема интегралног Информационог система Републике Српске и електронске Владе.

(2) Информациони систем из става 1. овог члана чини један од подсистема Информационог система Републике Српске израђених и повезаних на заједничким основама.

(3) ГИС Управе се састоји од подсистема који садрже податке и сервисе података: основних геодетских радова, катастра непокретности и других евиденција о непокретностима, катастра водова, Централног адресног регистра, регистра просторних јединица, топографско-картографских података Републике Српске, надзора над вршењем послова у надлежности Управе, управних функција, управљачких и пословних функција и подршке пословању, ИГПРС, регистра географских имена, геопортала Управе, архива документације, као и других података у складу са чланом 10. овог закона.

(4) Управа доноси прописе којима се ближе уређује начин функционисања ГИС Управе (дефиниције, стандарде, класификације, номенклатуре, кодирање, техничка обрада, исказивање података и слично), као и обезбјеђивање заштите података.

Члан 157.

ГИС Управе обезбјеђује прикупљање, управљање, одржавање, приступ и коришћење подсистема из члана 160. овог закона на принципима:

а) вођења података на једном референтном мјесту и омогућавања приступа и размјене на различитим нивоима у оквиру Управе,
б) вођења као метаподатака информација о подацима и сервисима које описују и омогућавају њихово проналажење,
в) дефинисања података и сервиса, поштујући стандарде Републике Српске и међународне стандарде,
г) омогућавања корисницима изван Управе приступ јасно приказаним подацима преко веб сервиса,
д) омогућавања издавања докумената у електронском или другом облику,
ђ) обезбјеђења услуга електронског пословног промета за коришћење података и сервиса који захтијевају новчану накнаду и
е) обезбјеђивања мјера заштите информационог система у свим фазама функционисања.

X ИНФРАСТРУКТУРА ГЕОПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Члан 158.

(1) ИГПРС односи се на дигиталне геоподатке и одговарајуће сервисе геоподатака за територију Републике Српске који су у надлежности:

а) органа и организација републичке управе,
б) органа локалне самоуправе,
в) јавних предузећа,
г) правних лица којима је повјерено управљање геоподацима и
д) правних лица која користе податке и сервисе обухваћене ИГПРС и која пружају услуге јавних сервиса на основу тих геоподатака.

(2) Органи, јавна предузећа и правна лица из става 1. овог члана су субјекти ИГПРС.

Члан 159.

(1) Оснивање ИГПРС обухвата:

а) формирање метаподатака за скупове и сервисе геоподатака,
б) формирање скупова геоподатака и базе геоподатака,
в) формирање сервиса геоподатака и
г) технологију умрежавања.

(2) Одржавање ИГПРС подразумијева ажурирање података из става 1. т. а) и б) овог члана и обезбјеђивање функционисања сервиса и технологија из става 1. т. в) и г) овог члана.

(3) Оснивање и одржавање геоподатака ИГПРС у надлежности је субјеката ИГПРС.

(4) За коришћење геоподатака закључују се споразуми о размјени, приступу и коришћењу геоподатака између субјеката ИГПРС, а за његово функционисање утврђују се механизми координације и надзора над процесима и процедурама оснивања и коришћења геоподатака.

(5) ИГПРС се оснива и одржава у складу са Директивом Европске уније – Infrastructure for Spatial Information in the European Community – INSPIRE и другим стандардима.

Члан 160.

(1) ИГПРС садржи метаподатке, сервисе и скупове геоподатака:

а) ГИС Управе,
б) о заштити животне средине,
в) о просторно-планским документима,
г) о саобраћајним и телекомуникационим мрежама,
д) о минералним сировинама и енергетским изворима,
ђ) о режиму вода,
е) о заштићеним непокретним културним добрима,
ж) о просторима од значаја за развој туризма и туристичким мјестима,
з) о геологији, геофизици, метеорологији, пољопривреди и педологији,
и) о демографији и здрављу и
ј) о индустријским и производним капацитетима.

(2) На основу скупова геоподатака из става 1. овог члана формирају се теме ИГПРС.

Члан 161.

(1) Метаподаци су информације о:

а) скуповима и сервисима геоподатака,
б) усклађености геоподатака са прописаним нормама,
в) условима приступа и коришћења скупова и сервиса геоподатака,
г) квалитету и ажурности скупова геоподатака,
д) органима, организацијама, јавним предузећима или правним лицима одговорним за оснивање, одржавање, приступ, размјену и коришћење скупова и сервиса геоподатака и
ђ) скуповима геоподатака којима је приступ ограничен и разлоге ограничења.

(2) Субјекти ИГПРС дужни су да обезбиједе описе скупова геоподатака и сервиса у облику метаподатака.

Члан 162.

(1) Скупови и сервиси геоподатака обухваћени ИГПРС формирају се тако да су усклађени са нормама и протоколима за размјену геоподатака.

(2) Сервиси геоподатака треба да омогуће проналажење, приступ и преузимање података, као и повезивање са другим сервисима геоподатака.

(3) Коришћење скупова и сервиса геоподатака од стране субјеката и корисника врши се у складу са правима приступа и прописаним накнадама.

Члан 163.

(1) Управа оснива, одржава и управља геопорталом ИГПРС.

(2) Преко геопортала ИГПРС Управа одржава јавни сервис метаподатака и обезбјеђује субјектима и корисницима повезивање са другим сервисима укљученим у ИГПРС, као и проналажење, приступ и коришћење геоподатака ИГПРС.

Члан 164.

Јавни приступ скуповима и сервисима геоподатака може бити ограничен ако би такав приступ неповољно утицао на:

а) повјерљивост поступака јавних институција ако је повјерљивост прописана законом,
б) међународне односе, јавну сигурност и одбрану,
в) вођење судских поступака, способност појединца да има правичан поступак или способност надлежног органа да спроводе истрагу кривичне или прекршајне природе,
г) повјерљивост комерцијалних, индустријских, статистичких и пореских информација, ако је таква повјерљивост прописана законом,
д) права интелектуалне својине,
ђ) повјерљивост личних података или досијеа који се односе на физичко лице, ако то лице није дало пристанак за откривање информација, а такав пристанак је прописан законом и
е) заштиту животне средине на коју се информације односе.

Члан 165.

(1) Органи ИГПРС су Савјет ИГПРС и радне групе ИГПРС.

(2) Савјет ИГПРС чини десет чланова од којих је један предсједник Савјета, а именује их и разрјешава Влада.

(3) У Савјет ИГПРС Влада именује по једног представника:

а) Управе (предсједник),
б) министарства надлежног за просторно уређење, грађевинарство и екологију,
в) министарства надлежног за послове управе и локалне самоуправе,
г) министарства надлежног за науку и технологију,
д) министраства надлежног за саобраћај и везе,
ђ) министарства надлежног за послове унутрашњих послова,
е) министарства надлежног за индустрију и енергетику,
ж) министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде,
з) министарства надлежног за финансије и
и) органа управе надлежног за послове статистике.

(4) Чланови Савјета ИГПРС именују се на рок од пет година.

Члан 166.

Савјет ИГПРС:

а) предлаже Влади субјекте, критеријуме и норме за оснивање и одржавање ИГПРС, средњорочни програм радова, изворе и начин финансирања ИГПРС,
б) одређује одговорног субјекта за одређену тему ИГПРС,
в) усклађује активности субјеката ИГПРС,
г) врши контролу оснивања и функционисања ИГПРС,
д) доноси пословник којим уређује свој рад,
ђ) формира радне групе ИГПРС за обављање одређених стручних послова и
е) извјештава Владу, субјекте ИГПРС и јавност о активностима везаним за оснивање и функционисање ИГПРС.

XI ГЕОДЕТСКИ РАДОВИ У ИНЖИЊЕРСКО-ТЕХНИЧКИМ ОБЛАСТИМА

Члан 167.

Инжињерско-техничке области у смислу овог закона су: просторно планирање, урбанизам, грађевинарство, архитектура, саобраћај, рударство, енергетика, пољопривреда, водопривреда, шумарство, машинство, геологија и друге области.

Члан 168.

(1) Геодетски радови у инжињерско-техничким областима у смислу овог закона су израда техничке документације, извођење и техничка контрола над извођењем геодетских радова у инжињерско-техничким областима за које је предвиђена израда техничке документације.

(2) Техничка документација за извођење геодетских радова израђује се сагласно врсти техничке документације у инжињерско-техничкој области.

(3) Извођење геодетских радова у инжињерско-техничким областима су:

а) израда геодетских подлога за потребе разних врста пројеката у инжињерско-техничким областима,
б) геодетско мјерење у току реализације пројекта,
в) геодетско мјерење изведеног стања и
г) геодетско мјерење у циљу праћења тла, исколчења и праћења објеката у току градње и употребе.

Члан 169.

(1) Геодетске подлоге из члана 168. став 3. тачка а) овог закона су:

а) дигитални топографски планови,
б) дигитални ортофото,
в) дигитални модел терена и
г) дигиталне подлоге захтијеваног садржаја.

(2) Поред геодетских подлога из става 1. овог члана, за потребе разних врста пројеката у инжињерско-техничким областима користе се и изводи из базе података ГИС Управе (катастарски план, катастарски план водова, основна карта Републике Српске, остале карте и други изводи).

Члан 170.

(1) Израду техничке документације и извођење радова из члана 168. став 3. тачка а) овог закона обавља Управа или геодетска организација.

(2) Израду техничке документације, извођење радова на основу техничке документације и технички надзор над извођењем геодетских радова из члана 168. став 3. т. б) до г) овог закона обављају правна лица која су регистрована код надлежног органа за ту врсту радова и имају најмање једног запосленог геодетске струке са одговарајућом лиценцом.

(3) Стручни надзор над извођењем радова из члана 169. став 1. т. од а) до в) овог закона и њихову овјеру врши Управа.

(4) Изводе из базе података катастарско-информационог система издаје и овјерава Управа.

XII ЧУВАЊЕ, УВИД, ИЗДАВАЊЕ И НАКНАДА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА И ПРУЖАЊЕ УСЛУГА

Члан 171.

Оригиналне и периодичне копије база података основних геодетских радова, катастра непокретности, катастра водова, топографско-картографске базе, као и документацију у аналогном облику чува Управа.

Члан 172.

(1) Увид у податке ГИС Управе и документацију у аналогном облику може се извршити непосредно у просторијама Управе или путем интернета.

(2) Из ГИС Управе и документације у аналогном облику издају се подаци, увјерења, потврде, извјештаји и исправе у прописаној форми.

(3) Лист непокретности из члана 70. став 3. овог закона издаје се имаоцу права, лицу које докаже правни интерес и републичком и другом органу за вођење поступка покренутог по службеној дужности из његове надлежности.

(4) Преписи и копије оригиналних података премјера могу се издавати републичким и другим органима и организацијама, јединицама локалне самоуправе, геодетским организацијама и судским вјештацима.

(5) О давању података из става 4. овог члана одлучује Управа.

Члан 173.

(1) За коришћење података и за услуге које пружа Управа плаћа се накнада у складу са посебним законом.

(2) Висину накнаде за коришћење података и пружања услуга из става 1. овог члана утврђује Влада на приједлог Управе.

(3) Под услугама Управе сматрају се теренски и канцеларијски послови из надлежности Управе.

(4) Средства од накнада из става 1. овог члана су намјенска средства Управе и користе се у складу са посебним законом.

Члан 174.

(1) Обвезник накнаде за коришћење података је подносилац захтјева.

(2) Обвезник накнаде за пружање услуга (по захтјеву или по службеној дужности) је подносилац захтјева, односно лице у чију се корист проводи промјена.

XIII СТРУЧНИ НАДЗОР

Члан 175.

(1) Поред послова из члана 29. овог закона, стручни надзор обухвата и надзор над пословима из надлежности Управе и над радом геодетских организација.

(2) Стручни надзор врши Управа путем лица овлашћених за вршење тог надзора.

(3) У вршењу стручног надзора Управа путем лица овлашћених за вршење тог надзора провјерава да ли:

а) се послови из надлежности Управе врше у складу са прописима и важећим стандардима,
б) геодетска организација која изводи геодетске радове, односно израђује техничку документацију, испуњава прописане услове,
в) лице које изводи геодетске радове испуњава прописане услове,
г) су геодетски радови извршени у складу са законом, прописаним стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета,
д) геодетска организација води дневник радова на прописани начин и
ђ) је геодетска организација отклонила утврђене недостатке у одређеном року.

(4) Стручни надзор се обавља у просторијама геодетске организације, на терену у току извођења геодетских радова, у просторијама Управе или инвеститора.

Члан 176.

(1) У вршењу стручног надзора лице овлашћено за вршење тог надзора дужно је да:

а) записником одреди рок за отклањање утврђене неправилности, ако утврди да геодетска организација не испуњава прописане услове за извођење геодетских радова или израду техничке документације,
б) записником утврди да неправилност није отклоњена у остављеном року и предложи Управи доношење рјешења о забрани геодетској организацији даље извођење геодетских радова,
в) записником утврди да лице које изводи геодетске радове не испуњава прописане услове за обављање тих радова и предложи Управи доношење рјешења о забрани том лицу даље извођење геодетских радова,
г) записником наложи предузимање мјера за отклањање уочених недостатака, ако утврди да извршени геодетски радови не одговарају прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета, а ако се ове мјере у утврђеном року не предузму, предложи Управи доношење рјешења о обустави геодетских радова и
д) предузима друге мјере утврђене законом.

(2) За забрану извођења и обуставу геодетских радова из става 1. овог члана Управа доноси рјешење.

(3) Против рјешења Управе не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор пред надлежним судом.

(4) Покретање управног спора против рјешења Управе не одлаже извршење рјешења.

Члан 177.

(1) Ако у поступку вршења стручног надзора лице овлашћено за вршење тог надзора утврди да су се стекли услови за одузимање лиценце геодетској организацији, о томе сачињава записник који садржи и приједлог Управи да донесе рјешење о одузимању лиценце за рад геодетске организације, односно рјешење о одузимању геодетске лиценце одговорном лицу у геодетској организацији, у складу са чл. 19. и 20. овог закона.

(2) Ако у вршењу стручног надзора утврди да је учињен прекршај, лице овлашћено за вршење стручног надзора, у складу са Законом о прекршајима, издаје прекршајни налог, односно подноси надлежном суду захтјев за покретање прекршајног поступка.

Члан 178.

(1) Послове стручног надзора може обављати лице геодетске струке са основним студијама у трајању од најмање четири године, дипломским академским студијама – мастер или специјалистичким академским студијама, положеним стручним испитом за рад у органима државне управе и радним искуством у геодетској струци најмање пет година, рачунајући од завршетка студија.

(2) Стручни надзор над управним пословима може обављати лице правне струке са основним студијама у трајању од најмање четири године, дипломским академским студијама – мастер или специјалистичким академским студијама, положеним стручним испитом за рад у органима државне управе и радним искуством у правној струци најмање пет година, рачунајући од завршетка студија.

XIV ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПОДЗАКОНСКИХ АКАТА

Члан 179.

Директор Управе прописује:

а) садржај и начин рада код израде и контроле техничке документације за извођење геодетских радова и вршење стручног надзора,
б) садржај и начин вођења дневника радова,
в) издавање и одузимање овлашћења за снимање из ваздушног простора територије Републике Српске,
г) добијање и престанак важења лиценце за рад геодетске организације, геодетске лиценце, вођење евиденције о лиценцама, садржај и облик печата, геодетске лиценце и легитимације за идентификацију,
д) техничке нормативе, методе и начин рада код извођења основних геодетских радова,
ђ) техничке нормативе, методе и начин рада који се примјењују у катастарском премјеру,
е) начин и поступак катастарског класирања и бонитирања земљишта,
ж) техничке нормативе, методе и начин рада код оснивања, обнове и одржавања катастра непокретности и других катастарских евиденција о непокретностима,
з) техничке нормативе, методе и начин рада код оснивања и одржавања Централног адресног регистра и регистра просторних јединица,
и) техничке нормативе, методе и начин рада код премјера, оснивања и одржавања катастра водова,
ј) садржај, формирање и одржавање ГИС Управе,
к) начин чувања, увида и издавања података, као и начин, услове и критеријуме коришћења средстава за рад и опремање Управе,
л) техничке нормативе, методе и начин рада код топографског премјера, садржај, облик и размјеру топографско-картографских производа и поступак издавања картографских публикација,
љ) начин израде и садржај геодетских подлога у инжињерско-техничким областима,
м) друге техничке нормативе, методе и начин рада у области премјера Републике Српске и катастра непокретности, односно катастра водова и
н) начин финансирања рада комисија за излагање.

XV КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 180.

(1) Новчаном казном од 2.000 КМ до 20.000 КМ казниће се за прекршај геодетска организација која има својство правног лица ако:

а) не обавља геодетске радове на основу података преузетих из ГИС Управе (члан 18. став 1. тачка а) и
б) не изводи геодетске радове у складу са овим законом, другим прописима, стандардима и техничким нормативима (члан 18. став 1. тачка б).

(2) Новчаном казном од 1.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај из става 1. овог члана геодетска организација – радња која нема својство правног лица.

(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у геодетској организацији новчаном казном од 600 КМ до 3.000 КМ.

Члан 181.

(1) Новчаном казном од 1.000 КМ до 10.000 КМ казниће се за прекршај геодетска организација која има својство правног лица ако:

а) изводи геодетске радове без издате лиценце за рад (члан 13),
б) не пријави почетак извођења радова (члан 18. став 1. тачка в),
в) не отклони у одређеном року утврђене неправилности у поступку прегледа и пријема радова и у поступку вршења надзора (члан 18. став 1. тачка г),
г) не пријави Управи промјену сједишта, назива и сваку другу промену која је од значаја за њен рад, у року од 15 дана од дана настале промјене (члан 18. став 1. тачка д),
д) не достави елаборат о извршеним радовима, односно записник о извршеном увиђају у поступку одржавања катастарског премјера, одржавања премјера водова и оснивања катастра непокретности у утврђеном року (члан 18. став 1. тачка ђ),
ђ) не истакне распоред радног времена и времена предвиђеног за рад са странкама и не придржава га се (члан 18. став 1. тачка е),
е) накнаду за пружање услуга не наплаћује у складу са прописаном (члан 18. став 1. тачка ж),
ж) користи геодетски инструмент за извођење геодетских радова без документа о његовој исправности (члан 18. став 1. тачка з),
з) не води евиденцију примљених захтјева странака (члан 18. став 2. тачка а),
и) одбије захтјев странке без оправданог разлога (члан 18. став 2. тачка б) и
ј) не обавијести Управу о спријечености обављања послова која траје дуже од једног мјесеца, у року од три дана од дана настанка разлога спријечености (члан 18. став 2. тачка в).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у геодетској организацији која има својство правног лица новчаном казном од 500 КМ до 1.000 КМ.

(3) Новчаном казном од 600 КМ до 3.000 КМ казниће се за прекршај из става 1. овог члана геодетска организација – радња која нема својство правног лица.

Члан 182.

(1) Новчаном казном од 1.000 КМ до 5.000 КМ казниће се за прекршај правно лице ако:

а) не дозволи приступ непокретностима лицима која раде на пословима премјера и катастра непокретности (члан 41. став 1),
б) не обиљежи на прописани начин видним и трајним међним биљегама граничне тачке парцеле (члан 44. став 1),
в) не пријави у прописаном року насталу промјену на непокретности (члан 124. став 1),
г) не обавијести у прописаном року Управу о извођењу грађевинских или других радова који могу оштетити или уништити геодетску биљегу или смањити могућност њеног коришћења (члан 127. став 1),
д) не обавијести у прописаном року Управу о сваком оштећењу, уништењу, помјерању или измјештању геодетских биљега (члан 127. став 3),
ђ) не омогући коришћење документације о водовима којом располаже (члан 141. став 2),
е) не пријави у прописаном року насталу промјену на воду (члан 150. став 1) и
ж) подземне водове затрпа прије него што се изврши њихово геодетско мјерење (члан 150. став 4).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 500 КМ до 1.000 КМ.

(3) Геодетска организација – радња казниће се за прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 1.000 КМ до 3.000 КМ.

Члан 183.

Физичко лице – ималац права на непокретности казниће се за прекршај новчаном казном од 200 КМ до 1.000 КМ ако:

а) не дозволи приступ непокретностима лицима која раде на пословима премјера и катастра непокретности (члан 41. став 1),
б) не обиљежи на прописан начин видним и трајним међним биљегама граничне тачке парцеле (члан 44. став 1),
в) не пријави у прописаном року насталу промјену на непокретности (члан 124. став 1),
г) не обавијести у прописаном року Управу о извођењу грађевинских или других радова који могу оштетити или уништити биљегу или смањити могућност њеног коришћења (члан 127. став 1),
д) не обавијести у прописаном року Управу о сваком оштећењу, уништењу, помјерању или измјештању биљега (члан 127. став 3) и
ђ) не омогући коришћење документације о водовима којом располаже (члан 141. став 2).

Члан 184.

Новчаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ казниће се за прекршај физичко лице ако обавља геодетске радове за потребе геодетске организације, а није запослено у геодетској организацији.

XVI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 185.

(1) Поступак израде или образовања катастра непокретности који је започет за дио или за цијелу катастарску општину, а није завршен до дана ступања на снагу овог закона, завршиће се према одредбама Закона о премјеру и катастру непокретности („Службени гласник Републике Српске“, бр. 34/06, 110/08 и 15/10).

(2) Премјер извршен у Гаус-Кригеровој пројекцији који није ступио на снагу и непроведене комасације за које није отпочео поступак израде катастра непокретности на дијелу или цијелој катастарској општини према одредбама Закона о премјеру и катастру непокретности („Службени гласник Републике Српске“, бр. 34/06, 110/08 и 15/10) могу се сматрати катастарским, односно комасационим премјером и користити за оснивање катастра непокретности према одредбама овог закона.

Члан 186.

(1) Уписи података о стварним правима на непокретностима и начину коришћења земљишта, утврђени у поступку оснивања или обнове катастра непокретности, вршиће се независно од тога да ли постоји доказ да су измирене обавезе у погледу накнаде због промјене намјене пољопривредног земљишта.

(2) У случају из става 1. овог члана комисија за излагање обавјештава министарство надлежно за послове пољопривреде.

Члан 187.

У катастарској општини или њеном дијелу за коју је основан катастар непокретности, у складу са одредбама овог закона, даном почетка примјене катастра непокретности престаје да важи: пописни катастар, катастар земљишта успостављен на основу премјера у стереографској пројекцији, катастар земљишта и катастар непокретности са утврђеним корисником успостављени на основу премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији, земљишна књига, књига уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова и књига уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража, ако ове књиге постоје у вријеме оснивања катастра непокретности у тој катастарској општини.

Члан 188.

Усклађивање овлашћења за пројектовање, руковођење и стручни надзор, која је издала Управа по прописима који су били на снази до ступања на снагу овог закона, извршиће Управа и издати одговарајућу лиценцу и печат према одредбама овог закона.

Члан 189.

До дана оснивања катастра непокретности користиће се и одржавати: пописни катастар, катастар земљишта успостављен на основу премјера у стереографској пројекцији, катастар земљишта успостављен на основу премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији у складу са одредбама Закона о одржавању премјера и катастра земљишта („Службени гласник Републике Српске“, бр. 19/96 и 15/10), катастар непокретности са утврђеним корисником успостављени на основу премјера у Гаус-Кригеровој пројекцији у складу са одредбама Закона о премјеру и катастру непокретности („Службени гласник Републике Српске“, бр. 34/06, 110/08 и 15/10), земљишна књига у складу са одредбама Закона о земљишним књигама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 67/03, 46/04, 109/05 и 119/08), књига уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова у складу са одредбама Правилника о вођењу књиге уложених уговора о откупу стамбених зграда и станова („Службени гласник Републике Српске“, бр. 45/01 и 6/02) и књига уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража у складу са одредбама Правилника о успостављању и вођењу књиге уложених уговора о продаји пословних зграда, пословних просторија и гаража („Службени гласник Републике Српске“, број 60/05).

Члан 190.

(1) Најкасније у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона подручне организационе јединице Управе преузеће све земљишне књиге и осталу пратећу документацију од надлежних судова у Републици Српској.

(2) Службена лица у надлежним судовима настављају коришћење и одржавање евиденције у земљишним књигама до истека рока из става 1. овог члана.

(3) Преузимање земљишних књига и остале пратеће документације врши се према мјесној надлежности подручних организационих јединица Управе у односу на одговарајућу катастарску општину за коју се води земљишна књига.

(4) Примопредају земљишних књига и остале пратеће документације обављају шефови подручних организационих јединица Управе и предсједници основних судова, о чему сачињавају посебан записник, који потписују и овјеравају службеним печатима.

(5) У записник из става 4. овог члана уносе се подаци неопходни да се што прецизније одреде све књиге и пратећа документација чија примопредаја је извршена.

Члан 191.

(1) По преузимању земљишних књига, подручне организационе јединице Управе настављају коришћење и одржавање евиденције у земљишним књигама до успостављања катастра непокретности за одговарајућу катастарску општину, односно дио катастарске општине или једну парцелу у складу са чланом 71. став 3. овог закона.

(2) Коришћење и одржавање евиденције у преузетим земљишним књигама врше службена лица подручних организационих јединица Управе примјеном одредаба Закона о земљишним књигама које се односе на коришћење и одржавање евиденције у земљишним књигама.

Члан 192.

По успостављању катастра непокретности за одговарајућу катастарску општину, односно дио катастарске општине или једну парцелу у складу са чланом 76. став 3. овог закона, не могу се вршити промјене нити одржавање евиденције у земљишним књигама за подручје за које је успостављен катастар непокретности. Земљишне књиге, техничка документација, судска рјешења и уговореи на основу којих се успоставља катастар непокретности треба трајно да се чува и адекватно да се архивира због евентуалних спорова предвиђених законом.

Члан 193.

У року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона Управа ће преузети сву опрему и службена лица која су била у радном односу на неодређено вријеме у земљишнокњижним канцеларијама основних судова.

Члан 194.

(1) До дана оснивања ГИС Управе начин прикупљања, обрада и коришћење података о непокретностима и правима на њима, података о водовима, уређењу земљишта, документационим фондовима (геодетске мреже, планови, карте и слично) и других података из области геодетске дјелатности од интереса за Републику Српску, обезбиједиће се у постојећем геодетском информационом систему, а чување, коришћење и издавање геодетско-катастарских података у аналогном облику вршиће се у складу са Уредбом о условима, начину чувања, заштити и коришћењу података геодетског информационог система Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове („Службени гласник Републике Српске”, број 14/09).

(2) Катастарски планови, катастарски планови водова и карте у аналогном облику користиће се до дана формирања база података за то подручје.

Члан 195.

Геодетска организација која је регистрована до дана ступања на снагу овог закона дужна је да усклади своје пословање са условима прописаним овим законом у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона, а у противном Управа поништава рјешење о испуњености услова за рад и брише је из евиденције геодетских организација.

Члан 196.

(1) Чланове Савјета ИГПРС Влада именује најкасније у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Оснивање ИГПРС почеће најкасније у року од шест мјесеци од дана именовања чланова Савјета ИГПРС.

Члан 197.

(1) Подзаконске акте из члана 179. т. в), г), ж), з), ј) и к) овог закона директор Управе донијеће у року од годину дана, а остале подзаконске акте из т. а), б), д), ђ), е), и), л), љ), м) и н) директор Управе донијеће у року од двије године од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Управа ће ускладити Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

(3) До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана примјењиваће се подзаконски акти који су важили на дан ступања на снагу овог закона, ако нису у супротности са овим законом.

Члан 198.

Ступањем на снагу овог закона одредбе Закона о одржавању премјера и катастра земљишта („Службени гласник Републике Српске“, бр. 19/96 и 15/10), Закона о премјеру и катастру непокретности („Службени гласник Републике Српске“, бр. 34/06, 110/08 и 15/10) и Закона о земљишним књигама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске", бр. 67/03, 46/04, 109/05 и 119/08) престају да важе, осим одредаба тих закона које се односе на коришћење и одржавање евиденција из члана 189. овог закона.

Члан 199.

(1) Радници преузети из земљишно-књижних канцеларија при основним судовима у Управу у складу са Законом о катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 60/11), остају у радном односу у Управи.

(2) Опрема и земљишне књиге преузете у складу са Законом из става 1. овог члана остају у надлежности Управе.

Члан 200.

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о катастру Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 60/11).

Члан 201.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 01-1537/11
13. октобра 2011. године
Бања Лука

Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Види још

• Закон о катастру Републике Српске (2011)

Извори

• „Службени гласник Републике Српске“, број 6/12