Закон о правосудном испиту у Републици Српској (2008)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Овај пропис је престао да важи!


Seal of the Republika Srpska.svg


ЗАКОН О ПРАВОСУДНОМ ИСПИТУ

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ


Члан 1.

Овим законом уређује се полагање правосудног испита, услови за полагање правосудног испита, састав Комисије за полагање правосудног испита, састав Испитне комисије, трошкови Испитне комисије, накнаде члановима Испитне комисије, изједначавање других испита са правосудним испитом и друга питања од значаја за полагање правосудног испита у Републици Српској.

Члан 2.

На правосудном испиту (у даљем тексту: испит) се провјерава теоретско знање и практична способност кандидата за самосталну примјену прописа и обављање правних послова за које је законом или другим прописом, као услов предвиђен правосудни испит.

Члан 3.

(1) Испит могу полагати дипломирани правници који су радили једну годину на правним пословима у суду, тужилаштву, правобранилаштву, адвокатској канцеларији или код нотара.

(2) Испит могу полагати дипломирани правници који су радили најмање двије године на правним пословима у органима управе, предузећима, установама и другим правним лицима.

(3) Под условима из става 1. и 2. овог члана, испит могу полагати и дипломирани правници приправници – волонтери.

Члан 4.

(1) Испит се полаже писмено и усмено.

(2) Писмени дио испита полаже се из кривично-правне и грађанско-правне области.

(3) Усмени дио испита полаже се из:

а) кривично-правне области (кривично право, кривично процесно право, прекршајно право и пенологија),
б) грађанско-правне области (грађанско право, стварно право, грађанско-процесно право, облигационо право, насљедно право и породично право),
в) привредно-правне области (трговинско, односно привредно право, банкарски послови и уговори),
г) управно-правне области (управни поступак, управни спор, систем државне управе и локалне самоуправе),
д) радно-правне области (радно право, пензијско инвалидско осигурање, здравствено осигурање и права бораца),
ђ) уставно-правне области (уставно право и правосудно организационо право).

Члан 5.

(1) Испит се полаже по Програму правосудног испита, а који садржи градиво, правне изворе и литературу за сваку правну област и предмет из члана 4. став 3. овог закона.

(2) Програм из става 1. овог члана доноси министар правде (у даљем тексту: министар).

(3) Програм правосудног испита објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Члан 6.

(1) Испит се полаже пред Комисијом за полагање правосудног испита (у даљем тексту: Комисија), коју рјешењем именује министар.

(2) Комисија се састоји од предсједника, замјеника предсједника и 22 члана (у даљем тексту: испитивачи).

(3) Комисија се именује на период од четири године.

Члан 7.

Предсједника, замјеника предсједника и чланове Комисије, министар именује из реда дипломираних правника са положеним правосудним испитом, који су радом у правосудним органима или адвокатури или државним органима управе и другим институцијама стекли висок углед правног стручњака, као и из реда научних радника из подручја правних наука из предмета утврђених у члану 4. овог закона, који имају најмање 15 година радног искуства.

Члан 8.

Приликом именовања Комисије, водиће се рачуна о заступљености чланова Комисије из свих области права из које се полаже испит.

Члан 9.

(1) Рјешењем о именовању Комисије именује се и секретар Комисије из реда дипломираних правника, запослених у Министарству правде.

(2) Административне послове Комисије обављају радници Министарства правде одређени од стране министра.

Члан 10.

(1) За свако полагање испита састав Испитне комисије одређује министар са листе Комисије из члана 6. овог Закона.

(2) Испитна комисија се састоји од пет чланова, укључујући предсједника Испитне комисије.

Члан 11.

Комисија из члана 6. овог закона о свом раду подноси извјештај министру, најмање једном у шест мјесеци, а на захтјев министра и у краћем року.

Члан 12.

(1) Пријава за полагање испита подноси се Министарству правде.

(2) Уз пријаву кандидат подноси и доказе да испуњава услове из члана 3. овог закона.

(3) Министар рјешењем утврђује да ли кандидат испуњава услове за полагање испита.

Члан 13.

(1) Кандидату, којем је одобрено полагање испита, одређује се вријеме и мјесто полагања испита.

(2) Кандидат се обавјештава о времену и мјесту полагања испита најмање петнаест дана прије испита.

(3) Уз рјешење о одобравању полагања испита кандидат се обавјештава и о новчаној накнади коју уплаћује за рад Испитне комисије.

Члан 14.

(1) Прије почетка писменог задатка секретар Комисије утврђује идентитет кандидата.

(2) Испит почиње израдом писменог задатка из кривично-правне и грађанско-правне области, с тим да писмени задатак из ове двије области не може бити у истом дану.

Члан 15.

(1) Писменом дијелу испита могу присуствовати предсједник и чланови Комисије, као и службеници Министарства правде који надгледају полагање испита.

(2) За вријеме писања писменог задатка, кандидати могу користити само текстове прописа и рачунар.

(3) За вријеме писменог задатка кандидат не може користити фиксни и мобилни телефон, нити друга електронска средства.

Члан 16.

(1) Одлуку о оцјени успјеха кандидата на писменом дијелу испита доноси Испитна комисија већином гласова, на приједлог испитивача одговарајуће области.

(2) Писмени рад оцјењује се оцјеном „положио“ или „није положио“.

Члан 17.

Кандидат који не положи писмени дио испита из кривично-правне области и грађанско-правне области не може приступити полагању усменог дијела испита и сматра се да испит није положио.

Члан 18.

(1) Кандидат који положи писмени дио испита из кривично-правне области и из грађанско-правне области или из једне од њих, може приступити усменом дијелу испита.

(2) Кандидат који је приступио полагању усменог дијела испита, а није положио писмени дио испита из једне области, на усменом дијелу испита не може полагати испит из те области.

Члан 19.

(1) Усмени дио испита полаже се пред Испитном комисијом у саставу утврђеном у члану 10. овог закона.

(2) Усмени дио испита се полаже након завршетка писменог дијела испита.

(3) Усмени дио испита ће се одржати у вријеме и мјесту које одреди предсједник Комисије, о чему ће обавијестити кандидата који је испунио услове да полаже усмени дио испита.

Члан 20.

Усмени дио испита је јаван.

Члан 21.

(1) Коначни успјех на испиту оцјењује се према резултату који је кандидат показао на писменом и усменом испиту оцјеном „положио“ или „није положио“.

(2) О успјеху кандидата Испитна комисија одлучује већином гласова.

(3) Оцјена о успјешности испита саопштава се кандидату по завршеном испиту.

Члан 22.

(1) Кандидат који из једног или два предмета добије оцјену „не задовољава“, има право да из тих предмета полаже поправни испит.

(2) Рок за полагање поправног испита из једног предмета, не може бити краћи од једног ни дужи од три мјесеца, а рок за полагање поправног испита из два предмета, не може бити краћи од два ни дужи од четири мјесеца.

Члан 23.

Кандидату, који је положио испит, Министарство издаје увјерење о положеном испиту.

Члан 24.

Кандидат, који није положио испит, може испит поново полагати по истеку рока од шест мјесеци, рачунајући од дана претходног полагања.

Члан 25.

(1) Ако кандидат не приступи полагању испита или прије почетка полагања изјави да одустаје од испита, сматраће се да испит није полагао. У оваквом случају кандидат подноси нову пријаву за полагање испита.

(2) У случају из претходног става кандидат подноси нову пријаву за полагање испита.

Члан 26.

(1) Започети испит може се одгодити ако је кандидат због болести или из других оправданих разлога спријечен да настави полагање испита.

(2) О одгађању испита одлучује Испитна комисија.

(3) Рјешење о наставку започетог испита доноси министар, на захтјев кандидата.

(4) Захтјев се подноси у року од осам дана по престанку разлога за одгоду полагања испита, али најкасније у року од три мјесеца, рачунајући од дана када је одлука о одгађању донесена.

(5) Ако кандидат не поднесе захтјев за наставак испита у року из става 4. овог члана или ако му захтјев буде одбијен, сматраће се да испит није положио.

(6) Против рјешења министра кандидат не може изјавити жалбу, али може покренути управни спор код надлежног суда.

(7) У наставку испита кандидат не полаже онај дио испита који је полагао до одгађања испита.

Члан 27.

(1) Предсједнику и члановима Испитне комисије, секретару и административним радницима, припада накнада за рад у Комисији.

(2) Министар ће донијети подзаконски акт којим ће регулисати накнаду за рад Испитне комисије.

Члан 28.

Трошкове Испитне комисије сноси кандидат, уколико орган или правно лице у којем је кандидат провео потребну праксу не одлучи да их сноси.

Члан 29.

(1) Доктори правних наука из предмета утврђених у члану 4. овог закона којима је у смислу овог закона Министарство издало рјешење, изједначени су у правима са дипломираним правником који је положио испит до дана ступања на снагу овог закона.

(2) Магистри правних наука из правних области утврђених у члану 4. овог закона ослобођени су полагања испита из те области.

Члан 30.

(1) Са испитом, у смислу овог закона, изједначавају се правосудни испити положени по прописима који су на снази на територији Босне и Херцеговине, као и правосудни испити положени у бившој СФРЈ до 06. априла 1992.године.

(2) О признавању правосудног испита положеног по прописима других земаља одлучује се по начелу реципроцитета, у складу са Правилником о признавању исправа о положеном правосудном испиту.

Члан 31.

Министар ће у року од два мјесеца од дана ступања на снагу овог закона донијети Правилнник о полагању правосудног испита којим ће се ближе прописати поступак и начин полагања испита, облик и садржај увјерења о положеном испиту и вођење евиденције лица која су положила испит.

Члан 32.

(1) Кандидат који је започео полагање испита до дана ступања на снагу овог закона, полагаће испит у складу са одредбама закона који је био у примјени у вријеме почетка полагања испита.

(2) Под започетим испитом сматра се испит за који је кандидат добио рјешење да му је одобрено полагање испита по важећем закону.

Члан 33.

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о правосудном испиту („Службени гласник Републике Српске“, бр. 17/93 и 85/03).

Члан 34.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-184/08
Датум: 31. јануар 2008. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 17/08