Закон о посебном режиму извршења казне затвора

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Seal of the Republika Srpska.svg


ЗАКОН О ПОСЕБНОМ РЕЖИМУ

ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА


Члан 1.

Овим законом уређује се поступак распоређивања осуђених лица која се налазе на издржавању казне затвора у Одјељење са посебним режимом (у даљем тексту: Одјељење), организација одјељења, положај осуђених лица и дисциплинска и материјална одговорност осуђених лица.

Члан 2.

(1) У Одјељење се распоређују осуђена лица мушког пола која за вријеме извршења казне затвора битно угрожавају безбједност у установи, нарушавају ред и дисциплину, као и лица за која се утврди да су све раније предузете мјере поступања према њима остале безуспјешне.

(2) Сврха распореда у Одјељење је спречавање свих облика понашања осуђених лица која за циљ имају нарушавање формалног система и организације рада казнено-поправних установа, кроз примјену посебних метода и облика рада.

(3) Распоред у Одјељење не третира се као дисциплинска казна.

Члан 3.

(1) Одјељење оснива министар правде (у даљем тексту: министар) као посебно затворено одјељење унутар казнено-поправних установа затвореног типа (у даљем тексту: Установа).

(2) Надзор над радом Одјељења врши Министарство правде путем овлашћених службених лица – инспектора за надзор над радом казнено-поправних установа.

(3) Надзор над заштитом и стањем људских права и услова у којима се извршава ова мјера врши Независна комисија из члана 62. Закона о извршењу кривичних санкција Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 12/10).

Члан 4.

(1) Радом Одјељења руководи руководилац Одјељења.

(2) Руководиоца Одјељења и потребан број припадника службе обезбјеђења и службе третмана на рад у Одјељење распоређује руководилац Установе у чијем саставу се налази Одјељење (у даљем тексту: руководилац Установе).

(3) Руководилац Одјељења за свој рад одговара руководиоцу Установе.

(4) Радници Установе распоређени на рад у Одјељење морају бити посебно едуковани за рад са осуђеним лицима високог безбједносног ризика, а њихова обука и стручно усавршавање мора се проводити континуирано.

(5) Руководилац одјељења, уз сагласност руководиоца Установе, прописује распоред дневних активности у Одјељењу.

(6) Приликом прописивања распореда дневних активности посебна пажња се посвећује питањима безбједности и обезбјеђивању услова за задовољавање специфичних потреба осуђених лица високог безбједносног ризика.

Члан 5.

(1) О потреби распореда осуђеног лица у Одјељење одлучује министар на приједлог руководиоца Установе у којој осуђено лице издржава казну затвора.

(2) Уз приједлог за распоред у Одјељење министру се доставља извјештај са подацима о владању и понашању осуђеног лица у току издржавања казне затвора, извјештај о предузетим мјерама поступања према осуђеном лицу и образложење разлога за распоред у Одјељење.

(3) Након разматрања приједлога из става 1. овог члана, министар може донијети наредбу о распореду осуђеног лица у Одјељење.

(4) У ванредним ситуацијама, када је битно нарушена безбједност у установи, министар може и без приједлога руководиоца Установе у којој осуђено лице издржава казну донијети наредбу о распореду осуђеног лица у Одјељење.

(5) Приликом распореда у Одјељење, обавезно се доставља лични лист и здравствени картон осуђеног лица, у које се за вријеме трајања распореда у Одјељење редовно уносе потребни подаци.

Члан 6.

(1) Вријеме трајања распореда у Одјељење не може бити краће од шест мјесеци и може бити више пута продужавано за исти временски период, водећи рачуна о томе да трајање распореда осуђеног лица у Одјељење буде сразмјерно степену ризика који представља осуђено лице.

(2) Током боравка у Одјељењу врши се редовно праћење понашања и владања осуђеног лица, као и процјена степена ризика која представља основ за одређивање безбједносних услова и мјера у Одјељењу.

(3) Након истека сваких шест мјесеци проведених на распореду у Одјељењу врши се преиспитивање оправданости даљег боравка у Одјељењу, уз обавезу да руководилац Установе достави министру приједлог за продужење или обуставу распореда у Одјељење, детаљан извјештај о владању и понашању, мишљење о постигнутим резултатима примјене распореда у Одјељење и процјену степена ризика.

(4) Министар, на основу приједлога руководиоца Установе, извјештаја и мишљења о резултатима примјене распореда у Одјељење, процјењује да ли је постигнута сврха распореда, те наредбом одлучује о продужењу или обустави примјене распореда у Одјељење.

Члан 7.

(1) Просторије за смјештај осуђених лица у Одјељењу могу бити једнокреветне и двокреветне.

(2) Осуђена лица која се распоређују у Одјељење смјештају се, у правилу, у једнокреветне собе.

(3) У изузетним случајевима, када то захтијевају разлози безбједности, здравствени разлози, или када се сматра да би то стимулативно дјеловало на осуђено лице, руководилац Одјељења може одлучити да осуђено лице буде смјештено у двокреветну собу.

(4) У саставу Одјељења је медицинска просторија са интензивним надзором.

(5) Просторије за смјештај осуђених лица морају имати најмање четири квадратна метра простора, морају бити загријане, довољно освијетљене природним и вјештачким свјетлом које омогућава читање без сметњи за вид и располагати несметаним приступом питкој води и санитарним уређајима и опреми.

(6) За вријеме трајања распореда у Одјељење, установа је дужна да обезбиједи осуђеном лицу три оброка дневно, чија укупна калорична вриједност не смије бити мања од 12.500 џула, средства за одржавање личне и колективне хигијене, као и одговарајућу одјећу и обућу.

Члан 8.

(1) Пријем у Одјељење врши се на основу Наредбе о распореду у одјељење са посебним режимом.

(2) Приликом пријема врши се комплетан претрес лица и ствари, упис у пријемну књигу, а осуђено лице се упознаје са организацијом рада у одјељењу, својим правима, обавезама и дужностима и прописима који регулишу наведена питања.

(3) Правилник о кућном реду Одјељења доноси министар.

Члан 9.

(1) Најкасније у року од 24 сата по пријему обавља се љекарски преглед ради утврђивања здравственог стања осуђеног лица и подаци о томе се уносе у његов здравствени картон.

(2) Заводски доктор је обавезан поднијети писмени извјештај руководиоцу Одјељења о здравственом стању осуђеног лица.

(3) Ако се код пријема у одјељење или у току трајања распореда у Одјељење оцјени да постоји опасност да ће осуђени извршити или је већ извршио било који акт самоповређивања, напада на друго осуђено лице или службено лице или било који други облик насиља, руководилац Одјељења може уз прибављено мишљење заводског доктора одлучити да се такво лице смјести у медицинску просторију са интензивним надзором.

(4) Интензиван надзор у медицинској просторији огледа се у организованом надзору радника службе обезбјеђења и здравствене службе, као и надзору путем техничких и електронских уређаја.

(5) За вријеме трајања распореда у Одјељење, установа је дужна да обезбиједи пружање здравствене заштите осуђеним лицима.

Члан 10.

(1) Руководилац Установе може из разлога безбједности министру поднијети приједлог за премјештај у Одјељење друге казнено-поправне установе која у свом саставу има одјељење са посебним режимом.

(2) О приједлогу за премјештај рјешењем одлучује министар.

Члан 11.

(1) Осуђено лице има право контактирања са сродницима у правој линији, а у побочној линији до другог степена сродства, као и са пуномоћником који га заступа у његовим пословима и интересима.

(2) Контакти из става 1. овог члана остварују се путем посјета, писама и телефона, у складу са правилником из члана 8. овог закона.

(3) Осуђено лице има право на пријем новчаних и пакетних пошиљки упућених од стране сродника у правој линији, а у побочној линији до другог степена сродства.

(4) Посјете осуђеним лицима одвијају се под надзором службе обезбјеђења.

(5) Уколико то захтијевају разлози безбједности, руководилац Одјељења може наредити надзор над телефонским разговором, о чему се обавјештава осуђено лице.

(6) Руководилац Одјељења може из разлога безбједности, за вријеме док они трају, ускратити пријем посјета, новчаних и пакетних пошиљки, дописивање и телефонске разговоре, о чему се обавјештава осуђено лице.

(7) Осуђеном лицу се обезбјеђује боравак на свјежем ваздуху у трајању од најмање два часа дневно, при чему се нарочито води рачуна о безбједности.

(8) За вријеме трајања распореда у Одјељење не може се одобравати коришћење погодности ван круга Установе.

(9) За вријеме трајања распореда у Одјељење, осуђеним лицима се може омогућити радно ангажовање у просторима Одјељења, под строго контролисаним условима и посебно водећи рачуна о безбједности.

Члан 12.

(1) Осуђена лица дужна су да се придржавају одредаба овог закона, Правилника о кућном реду и других прописа из области извршења казне затвора и да поступају по законитим наређењима службених лица.

(2) Понашање које је супротно одредбама става 1. овог члана представља дисциплински прекршај, за који осуђено лице може бити дисциплински кажњено.

(3) Дисциплински прекршаји могу бити лакши и тежи.

Члан 13.

Лакши дисциплински прекршаји су:

а) давање на коришћење ствари другом лицу за које нема одобрење,
б) посједовање и узимање лијекова без одобрења,
в) неовлашћено узимање или коришћење туђих ствари,
г) подстицање другог на вршење прекршаја,
д) намјерно прљање просторија установе,
ђ) неовлашћено контактирање са другим лицима и
е) занемаривање личне и колективне хигијене.

Члан 14.

(1) Тежи дисциплински прекршаји су:

а) одбијање извршења наређења службеног лица,
б) подстрекавање на побуну или бјекство,
в) припремање бјекства, покушај бјекства и бјекство,
г) помагање другим осуђеним лицима при припремању бјекства или бјекству,
д) организовање и учешће у побуни,
ђ) насилничко понашање према другим осуђеним лицима,
е) намјерно уништавање туђе имовине и имовине Одјељења,
ж) узимање од других осуђених лица накнаде у новцу или натури,
з) уношење, посједовање, препродаја и уживање алкохола и опојних дрога у Одјељењу,
и) израда, посједовање и уношење у Одјељење недозвољених предмета,
ј) међусобне свађе и туче,
к) израда било каквих предмета намијењених за напад на друго лице,
л) ометање провођења дневног распореда активности,
љ) спречавање приступа у било који простор Одјељења службеним лицима и лицима која имају овлашћење да улазе у Одјељење,
м) међусобна препродаја или трампа било каквих ствари,
н) крађа, коцкање и играње недозвољених игара,
њ) опирање здравственом прегледу и тестирању на заразне болести, алкохол и опојна средства,
о) подстицање других осуђених лица на понашање које представља кривично дјело,
п) некоректно понашање према службеним и другим осуђеним лицима,
р) учестало понављање лакших дисциплинских прекршаја и
с) давање лажних података због којих је настала или је могла настати штета већих размјера.

(2) Тежи дисциплински прекршај је и свако понашање које представља кривично дјело за које се осуђено лице гони по службеној дужности.

Члан 15.

(1) За учињене дисциплинске прекршаје изричу се дисциплинске казне.

(2) Дисциплинске казне су:

а) писмени укор и
б) упућивање у самицу до 20 дана.

(3) Ако осуђено лице за вријеме трајања распореда у Одјељење учини кривично дјело, Установа је дужна да поднесе извјештај надлежном органу.

(4) Према осуђеном лицу примјењује се дисциплинска казна и ако за вријеме трајања распореда у Одјељење учини кривично дјело.

(5) Писмени укор изриче се за лакше дисциплинске прекршаје.

(6) Дисциплинска казна упућивања у самицу може се изрећи само за теже дисциплинске прекршаje.

Члан 16.

(1) Приједлог за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности осуђеног лица руководиоцу Установе подноси руководилац Одјељења.

(2) Руководилац Установе рјешењем одлучује о покретању дисциплинског поступка.

(3) Руководилац Установе именује Дисциплинску комисију (у даљем тексту: Комисија) коју чине радници Устaнове у чијем саставу се налази одјељење, водећи при том рачуна да састав Kомисије у правилу одражава равноправну заступљеност полова.

(4) Комисија се састоји од три члана, од којих је један предсједник.

Члан 17.

(1) Комисија је обавезна да спроведе дисциплински поступак без одлагања.

(2) У дисциплинском поступку обавезно се саслушавају осуђено лице и свједоци, може се извршити суочење, као и прибавити мишљење службе обезбјеђења и службе третмана.

(3) Током дисциплинског поступка води се записник.

Члан 18.

(1) Комисија након проведеног дисциплинског поступка рјешењем доноси одлуку о изрицању дисциплинске казне или о ослобађању од дисциплинске одговорности.

(2) Против рјешења Комисије може се уложити жалба руководиоцу Установе у року од три дана од дана пријема рјешења.

(3) Жалба не задржава извршење рјешења.

(4) Рјешење руководиоца Установе по жалби је коначно и против њега се не може покренути управни спор.

Члан 19.

(1) Осуђено лице којем је изречена дисциплинска казна упућивање у самицу не може се упутити на извршење дисциплинске казне прије него што се прибави писмено мишљење доктора о здравственом стању осуђеног лица.

(2) Осуђена лица која почине теже дисциплинске прекршаје, као и у случајевима када постоји опасност од насилних радњи према лицима и стварима, опасност од убиства и самоповређивања или угрожавања безбједности у Одјељењу, које се не могу отклонити на други начин, могу се издвојити од осталих осуђеника у посебну просторију без опасних ствари и прије покретања, односно окончања дисциплинског поступка, о чему одлучује руководилац Одјељења.

(3) Вријеме издвајања траје док постоје разлози због којих је лице издвојено, а не може трајати дуже од 72 часа.

(4) Вријеме проведено у просторији без опасних ствари урачунава се у дисциплинску казну упућивања у самицу.

Члан 20.

Извршење дисциплинске казне самице може се одложити само у случају из члана 19. став 1. овог закона, за вријеме које одреди доктор Установе.

Члан 21.

(1) У току извршења дисциплинске казне упућивања у самицу, осуђеном лицу се обезбјеђују потребни хигијенски и здравствени услови, по потреби књиге, уџбеници и новине.

(2) За вријеме извршења дисциплинске казне упућивања у самицу, осуђеном лицу сe обезбјеђује боравак на свјежем ваздуху ван затворених просторија у трајању до два часа дневно.

(3) Осуђеног при извршењу дисциплинске казне упућивања у самицу дужни су да посјете васпитач и здравствени радник сваког дана, а једном у седам дана руководилац Одјељења и доктор.

Члан 22.

Руководилац Установе рјешењем обавезно обуставља извршење дисциплинске казне упућивања у самицу, ако по писменом мишљењу доктора даљи борaвак у самици угрожава здравље осуђеног лица.

Члан 23.

(1) Осуђено лице је одговорно за штету коју је намјерно или грубом непажњом проузроковао и исту је дужан надокнадити.

(2) О накнади штете рјешењем одлучује руководилац Установе.

(3) Против рјешења о накнади штете може се изјавити жалба министру у року од осам дана од дана пријема рјешења.

(4) Уколико осуђено лице одбије да плати штету, Установа може своја потраживања остварити тужбом код надлежног суда.

Члан 24.

На сва остала питања која се односе на извршење кривичних санкција, а нису прописана овим законом, примјењују се одредбе Закона о извршењу кривичних санкција Републике Српске.

Члан 25.

Министар ће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донијети Правилник о кућном реду Одјељења из члана 8. став 3. овог закона.

Члан 26.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-387/10
Датум: 16. март 2010. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 30/10