Закон о матичним књигама

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Seal of the Republika Srpska.svg


ЗАКОН О МАТИЧНИМ КЊИГАМА

I – ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 1.

Овим законом уређују се врсте и садржина матичних књига; надлежност за њихово вођење и рјешавање у управном поступку; услови за обављање послова матичара; начин вођења, чувања и обнављања матичних књига; упис у матичне књиге на основу исправа иностраног органа; вршење увида у матичне књиге; врсте извода и издавање извода и увјерења на основу матичних књига; надзор над примјеном прописа о матичним књигама и друга питања у вези с вођењем поступка који претходи упису у матичне књиге.

Члан 2.

(1) Матичне књиге су основне службене евиденције о личном стању грађана.

(2) О личном стању грађана воде се: матична књига рођених, матична књига држављана, матична књига вјенчаних и матична књига умрлих (у даљем тексту: матичне књиге).

(3) У матичне књиге уписују се чињенице рођења, држављанства, брака, смрти и друге законом предвиђене чињенице и промјене у вези с њима.

Члан 3.

(1) Матичне књиге, изводи из матичних књига и увјерења која се издају на основу матичних књига су јавне исправе.

(2) Подаци уписани у матичне књиге и чињенице које се њима доказују сматрају се истинитим док се на законом прописан начин не докаже супротно.

Члан 4.

(1) Матичне књиге воде се за матична подручја.

(2) Матично подручје одређује скупштина јединице локалне самоуправе.

(3) Скупштина јединице локалне самоуправе може одредити да матично подручје чини: дио насељеног мјеста, једно или више насељених мјеста.

II – НАДЛЕЖНОСТ[уреди]

Члан 5.

(1) Вођење матичних књига и рјешавање у првостепеном управном поступку у области матичних књига у надлежности су јединица локалне самоуправе.

(2) Послове из става 1. овог члана врши надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Члан 6.

О жалби против првостепеног рјешења органа из члана 5. став 2. овог закона рјешава Министарство управе и локалне самоуправе (у даљем тексту: Министарство).

Члан 7.

Матичне књиге непосредно води за то посебно овлашћени службеник – матичар.

Члан 8.

Матичар може бити лице које има средњу стручну спрему – IV степен друштвеног смјера, положен стручни испит за рад у органима управе и положен посебан стручни испит за матичара, као услов за добијање овлашћења за обављање послова матичара.

Члан 9.

(1) Посебан стручни испит за матичара полаже се по програму који доноси министар управе и локалне самоуправе (у даљем тексту: министар) и пред Комисијом за полагање посебног стручног испита (у даљем тексту: Комисија).

(2) Комисију из става 1. овог члана именује министар.

(3) Кандидату који положи стручни испит из става 1. овог члана Министарство издаје увјерење о положеном испиту.

Члан 10.

(1) Након положеног посебног стручног испита из члана 9. овог закона начелник/градоначелник издаје овлашћење из члана 7. овог закона.

(2) О издатим овлашћењима за обављање послова матичара јединице локалне самоуправе воде евиденцију.

Члан 11.

(1) Матичар има право и дужност да се стручно усавршава и учествује у свим облицима стручног усавршавања које организује Министарство или јединица локалне самоуправе.

(2) Програм, садржину и облик стручног усавршавања утврђује орган који организује обуку.

III – ВРСТЕ МАТИЧНИХ КЊИГА[уреди]

1. Матична књига рођених[уреди]

Члан 12.

У матичну књигу рођених уписују се:

а) подаци о рођењу, и то: име и презиме, пол дјетета, дан, мјесец, година, час и мјесто рођења дјетета, јединствени матични број грађанина (у даљем тексту: ЈМБГ), држављанство, националност и вјероисповијест,
б) подаци о родитељима дјетета, и то: име и презиме, ако су родитељи у браку и презиме прије закључења брака, ЈМБГ родитеља, држављанство, пребивалиште и адреса стана и
в) признавање и утврђивање очинства и материнства, позакоњење, усвојење и престанак усвојења, старатељство и престанак старатељства, лишење и враћање родитељског права, продужење и престанак продужења родитељског права, закључење, престанак и поништење брака и оглашавање брака непостојећим, промјена имена и презимена дјетета, промјена пола, промјена имена и презимена родитеља, односно усвојиоца, промјена држављанства, смрт и проглашење умрлим.

Члан 13.

(1) Рођење дјетета пријављује се усмено или писано ради уписа у матичну књигу рођених матичару матичног подручја мјеста рођења дјетета.

(2) Рођење дјетета у саобраћајном средству у току превоза пријављује се матичару матичног подручја мјеста гдје се путовање мајке завршило.

Члан 14.

(1) Рођење дјетета мора се пријавити у року од 15 дана од дана рођења.

(2) Ако је дијете мртво рођено ван здравствене установе, рођење се мора пријавити у року од 24 сата од рођења дјетета, а ако то није могуће најкасније наредног дана. Ако тај дан није радни дан, рођење мртвог дјетета мора се пријавити најближој станици полиције.

Члан 15.

(1) Рођење дјетета у здравственој установи дужна је пријавити здравствена установа.

(2) Рођење дјетета ван здравствене установе дужан је да пријави отац дјетета, а ако он није у могућности да то учини или ако је непознат, рођење дјетета дужан је да пријави други члан домаћинства, односно лице у чијем стану је дијете рођено или мајка чим за то буде способна или доктор медицине или бабица, ако су учествовали при порођају, а ако ових лица нема или нису у могућности да рођење дјетета пријаве, рођење је дужно да пријави лице које је сазнало за рођење.

Члан 16.

(1) Лица која су по Закону о личном имену („Службени гласник Републике Српске“, бр. 27/93 и 15/00) овлашћена да одређују лично име дјетета дужна су да ради уписа у матичну књигу рођених пријаве надлежном матичару лично име дјетета најкасније у року од 30 дана од дана рођења дјетета.

(2) По споразуму са родитељима, односно са лицем коме је повјерено старање о дјетету, име дјетета може да пријави матичару и друго лице (пуномоћник). У том случају у матичну књигу рођених уписује се и лично име тог лица.

(3) Ако се лица из става 1. овог члана не споразумију о личном имену дјетета, дужна су да о томе обавијесте надлежног матичара, најкасније у року од 30 дана од дана рођења дјетета. Матичар је дужан у даљем року од 15 дана обавијестити надлежни орган старатељства о чињеници да дјетету није одређено лично име, да се родитељи нису споразумјели о личном имену дјетета или да га о истом нису обавијестили.

(4) Надлежни орган старатељства дужан је у року од 15 дана од дана сазнања за чињенице из става 3. овог члана, а ради заштите права и интереса дјетета, одредити дјетету лично име у складу са прописом из става 1. овог члана.

Члан 17.

Ако се лично име дјетета састоји од више ријечи, лица из члана 16. овог закона приликом пријављивања личног имена дјетета матичару дужна су дати изјаву којим ће се личним именом дијете служити у правном саобраћају.

Члан 18.

(1) Дијете чији су родитељи непознати уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја мјеста гдје је нађено.

(2) Упис се врши на основу рјешења надлежног органа старатељства које се, заједно са записником, доставља надлежном матичару.

(3) Рјешење из става 2. овог члана садржи: име, презиме и пол дјетета, дан, мјесец, годину, сат и мјесто рођења и држављанство дјетета. Као мјесто рођења уписује се мјесто гдје је дијете нађено.

(4) Држављанство дјетета чији су родитељи непознати уписује се у складу са прописима о држављанству Републике Српске.

(5) Ако је дијете чији су родитељи непознати усвојено, подаци о усвојењу уписују се у матичну књигу, на захтјев усвојиоца, на основу рјешења надлежног органа старатељства.

Члан 19.

(1) Чињеница усвојења уписује се у матичну књигу на основу правоснажног рјешења органа старатељства о потпуном или непотпуном усвојењу дјетета.

(2) Код потпуног усвојења дјетета у матичну књигу рођених врши се нови упис, у коме се подаци о усвојиоцима уписују као подаци о родитељима усвојеника. Рјешењем из става 1. овог члана, истовремено, поништава се ранији упис чињенице рођења усвојеника.

Члан 20.

(1) Чињеница рођења за лице које је држављанство Републике Српске стекло прирођењем (натурализацијом), путем међународног споразума и по другом основу у складу са ранијим прописима уписује се у матичну књигу рођених према мјесту пребивалишта лица, а у случају да лице нема пребивалиште у Републици Српској, упис се врши у матичну књигу рођених која се води у граду Бањој Луци.

(2) Чињеница рођења за лице које је држављанство Републике Српске стекло прирођењем (натурализацијом) до 01.01.2000. године уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја гдје је уписана чињеница држављанства.

(3) Упис чињенице рођења за лице које је рођено у иностранству и коме је уписана чињеница држављанства Републике Српске, а није уписана чињеница рођења у матичној књизи рођених Републике Српске, уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја мјеста у коме је уписана чињеница држављанства.

(4) Накнадни упис чињенице држављанства за лице уписано у матичну књигу рођених у Републици Српској врши се у књигу гдје је уписана чињеница рођења.

2. Матична књига држављана[уреди]

Члан 21.

(1) У матичну књигу држављана Републике Српске уписују се држављани БиХ и Федерације БиХ, као и њихова дјеца, који су уписани у матичне књиге рођених у Федерацији БиХ, а који по основу пребивалишта у Републици Српској, у складу са Законом о држављанству БиХ и Законом о држављанству Републике Српске, стичу право на држављанство Републике Српске, односно право на промјену ентитетског држављанства.

(2) У матичну књигу држављана Републике Српске уписују се дјеца рођена у Федерацији БиХ која држављанство стичу по поријеклу родитеља.

(3) Упис чињенице држављанства Републике Српске за лице из става 1. овог члана врши се у мјесту његовог пребивалишта, а орган који је извршио упис о тој чињеници обавјештава надлежни орган Федерације БиХ.

(4) Упис чињенице држављанства Републике Српске за дјецу из става 2. овог члана врши се у мјесту пребивалишта једног од родитеља, а у случају да родитељи немају пребивалиште у Републици Српској упис се врши у матичној књизи држављана, која се води у граду Бањој Луци.

3. Матична књига вјенчаних[уреди]

Члан 22.

Закључење брака уписује се у матичну књигу вјенчаних која се води за матично подручје мјеста у коме је брак закључен.

Члан 23.

У матичну књигу вјенчаних уписују се:

а) подаци о закључењу брака и то: име и презиме супружника; дан, мјесец, година и мјесто закључења брака; дан, мјесец, година и мјесто рођења, ЈМБГ, држављанство, националност, вјероисповијест, пребивалиште и адреса стана супружника; изјава супружника о њиховом презимену,
б) име и презиме родитеља супружника, име и презиме и пребивалиште свједока при закључењу брака, име и презиме службеног лица пред којим је брак закључен, име и презиме матичара и име и презиме тумача ако је при склапању брака био неопходан,
в) промјена имена и презимена супружника,
г) име и презиме и пребивалиште пуномоћника, ако при закључењу брака једног супружника заступа пуномоћник и
д) оглашавање брака непостојећим, поништење брака и престанак брака.

Члан 24.

Пресуду којом се брак разводи, оглашава непостојећим или поништава суд у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде доставља надлежном матичару ради уписа у матичну књигу рођених и матичну књигу вјенчаних.

4. Матична књига умрлих[уреди]

Члан 25.

У матичну књигу умрлих уписују се:

а) подаци о смрти, и то: име и презиме умрлог, његово презиме прије закључења брака, пол, дан, мјесец, година, час и мјесто смрти, дан, мјесец, година и мјесто рођења, ЈМБГ, брачно стање, држављанство, националност, вјероисповијест, пребивалиште и адреса стана,
б) име и презиме супружника умрлог и његово презиме прије закључења брака ако је умрли био у браку, име и презиме родитеља умрлог, име и презиме и пребивалиште лица које је пријавило смрт, односно назив установе, ако је смрт пријавила установа, узрок смрти и мјесто сахране уколико су познати и
в) проглашење несталог лица умрлим и податак о смрти који је доказан у судском или другом законом прописаном поступку.

Члан 26.

(1) Чињеница смрти пријављује се усмено или писано ради уписа у матичну књигу умрлих матичару матичног подручја мјеста гдје је смрт наступила.

(2) Ако се не зна гдје је смрт наступила, чињеница смрти уписаће се у матичну књигу умрлих која се води за матично подручја мјеста гдје је леш нађен.

(3) Чињеница смрти која је наступила у саобраћајном средству у току превоза, као и смрт која је наступила због саобраћајне незгоде на мјесту саобраћајне незгоде, уписује се у матичну књигу која се води за матично подручје мјеста гдје се умрли сахрањује.

(4) Ако се у случају из става 3. овог члана лице које је умрло на територији Републике Српске сахрањује у иностранству или у другом ентитету, односно Брчко Дистрикту, по чијем закону матичар, на чијем матичном подручју је мјесто сахране, није надлежан за упис чињенице смрти, чињеница смрти уписује се у матичном подручју мјеста гдје је смрт наступила.

Члан 27.

(1) Чињеница смрти мора се надлежном матичару пријавити прије сахране, а најкасније у року од осам дана од дана смрти, односно од дана наласка леша умрлог лица.

(2) Сахрана умрлог лица, односно нађеног леша може се извршити и прије пријављивања чињенице смрти матичару, на основу дозволе надлежног органа јединице локалне самоуправе, ако из оправданих разлога није било могуће пријавити чињеницу смрти матичару.

Члан 28.

(1) Чињеницу смрти дужни су да пријаве чланови породице, односно чланови домаћинства са којим је умрли живио. Ако њих нема или су у немогућности да то учине, чињеницу смрти дужна су да пријаве друга лица са којима је умрли живио или други чланови породице који су сазнали за смрт, односно лица у чијем је стану смрт наступила, ако нема ових лица, чињеницу смрти дужно је пријавити лице које је прво за смрт сазнало.

(2) Матичар је дужан, ако на било који начин сазна за чињеницу смрти која није пријављена, да покрене поступак за упис чињенице смрти у матичну књигу умрлих.

(3) Чињеницу смрти лица које је умрло у здравственој установи, касарни, казнено-поправној установи, хотелу, интернату или другој установи или организацији – дужна је да пријави установа или организација у којој је лице умрло.

(4) У случају наласка леша чији идентитет није утврђен, чињеницу смрти дужан је да пријави орган који је саставио записник о наласку леша.

Члан 29.

(1) Чињеница смрти уписује се на основу потврде о смрти коју издаје здравствена установа или доктор медицине.

(2) Без потврде о смрти из става 1. овог члана матичар не смије уписати чињеницу смрти у матичну књигу.

(3) Чињеницу смрти непознатог лица матичар уписује у матичну књигу на основу записника о наласку леша.

Члан 30.

(1) Проглашење несталог лица умрлим и смрт доказана у судском поступку уписује се у матичну књигу умрлих на основу акта надлежног органа.

(2) Надлежни орган дужан је акт из става 1. овог члана доставити у року од 15 дана од дана његовог доношења, односно правоснажности матичару матичног подручја мјеста на коме је било посљедње пребивалиште умрлог.

(3) Изузетно, породица може захтијевати упис у матичну књигу умрлих у мјесту боравишта породице, уз навођење разлога за такав упис.

(4)Ако је посљедње пребивалиште умрлог било непознато или је у иностранству, надлежни орган ће акт из става 1. овог члана доставити матичару матичног подручја у мјесту рођења умрлог, а ако је мјесто рођења умрлог у иностранству, матичару матичног подручја у сједишту органа који је донио акт.

(5) Акт надлежног органа из става 1. садржи сљедеће податке о умрлом: име и презиме умрлог, његово презиме прије закључења брака, ако је био у браку, пол, дан, мјесец, година, час и мјесто смрти, дан, мјесец, година и мјесто рођења, ЈМБГ, брачно стање, држављанство, националност и вјероисповијест, пребивалиште и адреса стана, име и презиме брачног супружника и његово презиме прије закључења брака, ако је умрли био у браку, име и презиме родитеља умрлог.

IV – НАЧИН ВОЂЕЊА, ЧУВАЊА И ОБНАВЉАЊА МАТИЧНИХ КЊИГА[уреди]

Члан 31.

Матичне књиге воде се у два примјерка, у папирном и електронском облику.

Члан 32.

Подаци у матичне књиге уписују се на једном од језика и писама који су у службеној употреби у Републици Српској.

Члан 33.

(1) Матичне књиге закључује матичар по истеку календарске године, а овјерава функционер који руководи тим органом или лице које он овласти, најкасније у року од 30 дана по истеку календарске године.

(2) Изворник матичних књига чува матичар.

(3) Изворник и други примјерак матичне књиге не смију се чувати у истој згради, морају бити обезбијеђени од свих врста оштећења или уништења, као и приступа неовлашћеним лицима.

Члан 34.

(1) Матичне књиге и списи на основу којих се врши упис у матичне књиге чине архивску грађу.

(2) Матичне књиге и списи из става 1. овог члана по истеку 100 година од посљедњег уписа записнички се предају, као архивска грађа, на чување Архиву Републике Српске.

Члан 35.

(1) Други примјерак матичних књига води се у електронском облику (у даљем тексту: други примјерак).

(2) Други примјерак матичне књиге за текућу годину води матичар овлашћен за вођење првог примјерка – изворника матичне књиге.

(3) Матичар, истовремено са уписом података у изворник матичне књиге, исте податке уноси у други примјерак матичне књиге.

Члан 36.

(1) Други примјерак матичних књига чува Министарство.

(2) Други примјерак матичних књига доставља се Министарству у електронском облику, који је идентичан са изворником, за претходну годину најкасније до 15. фебруара текуће године.

(3) Министарство ће податке из става 2. овог члана објединити у Централну базу података, а ближе одредбе о кориштењу података из Централне базе, односно из другог примјерка матичних књига, прописује уредбом Влада Републике Српске.

Члан 37.

(1) Матичар уписује у матичну књигу само оне чињенице и податке који су му пријављени, односно које садржи акт надлежног органа.

(2) У пријави за упис у матичну књигу морају се навести истинити подаци.

Члан 38.

Надлежни орган дужан је одлуку, односно други одговарајући акт о чињеницама и промјенама у вези са чињеницама које се уписују у матичне књиге као накнадни уписи и прибиљешке, доставити надлежном матичару у року од 15 дана од дана када је одлука постала правоснажна, односно од дана када је одговарајући акт сачињен.

Члан 39.

(1) Ако матичну књигу у коју се уписује накнадни упис, води други матичар, матичар који је извршио упис дужан је одмах, а најкасније у року од три дана од дана извршеног уписа доставити извод из матичне књиге о извршеном упису матичару који води матичну књигу у коју се уписује накнадни упис.

(2) Ако матичар који је извршио упис води и матичну књигу у коју се уписује накнадни упис, дужан је накнадни упис унијети одмах, а најкасније сљедећег радног дана.

(3) Ако се матична књига у коју треба унијети накнадни упис води у иностранству, матичар који је извршио упис дужан је доставити у року из става 1. овог члана извод из матичне књиге о извршеном упису надлежном иностраном органу дипломатским путем.

Члан 40.

(1) Матичар је дужан да упис у матичну књигу изврши без одлагања.

(2) Ако матичар сумња да су поједини подаци који се уписују у матичну књигу нетачни, дужан је прије уписа провјерити тачност података.

Члан 41.

(1) Матичар је дужан извршени упис у матичну књигу прочитати лицу које је пријавило чињенице, односно свједоцима и исто потврдити у матичној књизи.

(2) Упис у матичну књигу потписује лице које је пријавило упис чињенице, свједоци и матичар.

(3) Ако лице које је пријавило упис чињенице, односно свједок одбије да потпише упис чињенице који је извршен у матичну књигу, матичар исто потврђује у матичној књизи и сачињава забиљешку.

Члан 42.

Ако су чињенице рођења или смрти пријављене по истеку 30 дана од дана када су се десиле, матичар врши упис ових чињеница у матичне књиге само на основу рјешења надлежног органа на чијем подручју се води матична књига у којој се врши упис.

Члан 43.

Матичар може сам да исправи грешке које је примијетио прије закључења уписа у матичну књигу.

Члан 44.

(1) Исправке у матичним књигама након закључења уписа могу се вршити само на основу правоснажног рјешења надлежног органа.

(2) Управни поступак о исправкама у матичним књигама, у првом степену, води орган из члана 5. овог закона на чијем подручју се води матична књига у којој треба извршити исправку.

Члан 45.

(1) О сваком накнадном упису или исправци у изворнику закључене матичне књиге матичар је дужан да сачини извод о извршеном накнадном упису односно исправци и сачињени извод одмах, а најкасније сљедећег радног дана, достави овлаштеном лицу којe чува други примјерак матичне књиге у папирном облику.

(2) Након успостављања другог примјерка матичне књиге у електронском облику, матичар је дужан сваки накнадни упис или исправку истовремено унијети у изворник закључене матичне књиге и у други примјерак матичне књиге у електронском облику.

Члан 46.

(1) Ако усљед више силе или других сличних разлога поједине чињенице и подаци нису могли бити уписани у матичне књиге, накнадни упис тих чињеница и података у матичне књиге може се извршити само на основу рјешења надлежног органа.

(2) Решење из става 1. овог члана доноси надлежни орган на чијем подручју се води матична књига у коју се упис врши.

Члан 47.

(1) Ако су матичне књиге уништене или нестале, њиховом обнављању приступа се без одлагања.

(2) Обнављање уништених или несталих матичних књига врши надлежни орган.

(3) Ради обнављања матичних књига грађани су дужни да дају податке који су им познати.

V – УПИС У МАТИЧНЕ КЊИГЕ НА ОСНОВУ ИСПРАВА ИНОСТРАНИХ ОРГАНА[уреди]

Члан 48.

(1) Чињеница рођења, закључења брака или смрти држављана Републике Српске у иностранству уписује се у матичне књиге у Републици Српској, и то:

а) рођење – у матичну књигу рођених која се води за насељено мјесто у коме је посљедње заједничко пребивалиште родитеља дјетета, а ако нису имали заједничко пребивалиште у матичну књигу рођених која се води за насељено мјесто у коме је посљедње пребивалиште једног од родитеља,
б) закључење брака – у матичну књигу вјенчаних која се води у општини у којој су супружници имали посљедње заједничко пребивалиште, а ако нису имали заједничко пребивалиште – у матичну књигу вјенчаних у општини у којој је један од супружника имао пребивалиште и
в) смрт – у матичну књигу умрлих која се води за насељено мјесто у коме је било посљедње пребивалиште умрлог.

(2) Ако се у случају из става 1. овог члана посљедње пребивалиште наведених лица не може утврдити или ако им је посљедње пребивалиште било у Федерацији БиХ, упис се врши у одговарајућу матичну књигу по мјесту рођења лица.

(3) Лица која нису рођена на територији Републике Српске уписују се у одговарајућу матичну књигу која се води у граду Бањој Луци.

Члан 49.

(1) Упис чињеница из члана 48. овог закона врши се на основу извода из матичне књиге иностраног органа. Овај извод дужна је поднијети странка, ако међународним уговором није предвиђена обавеза иностраног органа да изводе из матичних књига доставља надлежном органу у Републици Српској.

(2) Изузетно, чињеница рођења уписује се на основу рјешења надлежног органа, ако се извод из матичне књиге рођених коју води инострани орган није могао прибавити на начин предвиђен у ставу 1. овог члана. Надлежни орган из члана 5. овог закона доноси решење по захтјеву странке, а на основу доказа које странка предочи.

(3) Ако у изводу из матичне књиге вјенчаних иностраног органа нема забиљешке о презимену супружника, забиљешка о презимену уписаће се на основу изјаве супружника.

VI – ВРШЕЊЕ УВИДА У МАТИЧНЕ КЊИГЕ[уреди]

Члан 50.

(1) Увид у матичне књиге, као и списе на основу којих је извршен упис у матичне књиге, дозвољава се лицу на које се подаци односе, а другим лицима у складу са Законом о заштити личних података („Службени гласник БиХ“, број 32/01) и Законом о слободи приступа информацијама („Службени гласник Републике Српске“, број 20/01).

(2) Дијете које је навршило 15. година живота и које је способно за расуђивање може извршити увид у матичну књигу рођених, као и списе на основу којих се врши упис у матичну књигу рођених, а који се односе на његово поријекло.

(3) Послије новог уписа чињенице рођења усвојеника из члана 19. става 2. овог закона право увида у матичну књигу рођених за дијете имају само дијете и усвојитељи дјетета, на начин утврђен законом који уређује област породичноправне заштите.

Члан 51.

О одбијању захтјева за увид у матичне књиге, као и списе на основу којих је извршен упис у матичне књиге, надлежни орган јединице локалне самоуправе доноси рјешење, у складу са Законом о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“, број 13/02).

VII – ВРСТЕ ИЗВОДА, ИЗДАВАЊЕ ИЗВОДА И УВЈЕРЕЊА НА ОСНОВУ МАТИЧНИХ КЊИГА И НАДЗОР[уреди]

Члан 52.

На основу матичних књига издају се извод из матичне књиге рођених, извод из матичне књиге вјенчаних и извод из матичне књиге умрлих (у даљем тексту: извод из матичне књиге) и увјерење које садржи поједине податке уписане у матичне књиге или поједине чињенице о личном стању грађана које произлазе из тих података (у даљем тексту: увјерење).

Члан 53.

(1) Извод из матичне књиге садржи посљедње податке који су уписани у матичну књигу од времена издавања извода.

(2) У извод из матичне књиге, односно у увјерење за лице чије се лично име састоји из више ријечи, уписују се као лично име оно име које је у смислу одредбе члана 17. овог закона изабрано као лично име којим се служи у правном саобраћају.

Члан 54.

(1) Извод из матичне књиге или увјерење о појединим подацима издаје се на захтјев лица на које се подаци односе, његовог пуномоћника, члана његове уже породице, усвојитеља или старатеља и других лица из члана 50. став 1 овог закона.

(2) Издавање извода и увјерења матичар ће одбити само ако је очигледно да се ради о злоупотреби.

Члан 55.

(1) Извод из матичне књиге и увјерење издају се на основу података садржаних у изворнику матичне књиге.

(2) Извод из матичне књиге и увјерење могу се издати и на основу података из другог примјерка матичне књиге који се води у електронском облику, по прописаној процедури.

(3) Ако се извод из матичне књиге издаје на основу података из другог примјерка матичне књиге који се води у електронском облику, матичар једног матичног подручја одређене општине/ града може издавати извод из матичне књиге која се води за друга матична подручја те или осталих општина/градова.

(4) Ако лице из члана 54. став 1 поднесе захтјев за издавање извода из матичне књиге у смислу става 3. овог члана, матичар коме је поднесен захтјев, као и матичар другог матичног подручја, из чије евиденције се тражи издавање извода, дужан је поступити по истом, а извод штампа матичар у мјесту подношења захтјева.

Члан 56.

Извод из матичне књиге нема ограничен рок важења, а за употребу издатог извода из матичне књиге који не садржи посљедње податке уписане у матичну књигу одговорно је лице које га стави у правни саобраћај.

Члан 57.

Надлежни матичар издаје увјерење о држављанству на основу података уписаних у књигу држављана или матичну књигу рођених, у зависности од тога гдје је чињеница држављанства уписана према прописима о држављанству који су били на снази у тренутку уписа тих чињеница.

Члан 58.

Управни и инспекцијски надзор над провођењем одредаба овог закона врши Министарство.

VIII – КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 59.

(1) Новчаном казном од 50,00 КМ до 150,00 КМ казниће се за прекршај физичко или одговорно лице у правном лицу ако:

а) дâ неистините податке у пријави за упис у матичну књигу из члана 37. ст. 2. овог закона,
б) у прописаном року не пријави рођење детета из чл. 14. и 15. овог закона,
в) не пријави или не одреди лично име детета из члана 16. ст. 1, 2. и 4. овог закона,
г) не обавијести надлежни орган о непостојању споразума лица која су по пропису о личном имену овлаштена да одређују лично име дјетета из члана 16. став 3. овог закона,
д) не пријави смрт у прописаном року из члана 27. став 1. и члан 28. овог закона и
ђ) изврши сахрану прије уписа у матичну књигу умрлих без дозволе надлежног органа из члана 27. став 2. овог закона.

(2) За прекршаје из става 1. овог члана казниће се правно лице новчаном казном од 500,00 КМ до 1500,00 КМ.

(3) Против учиниоца прекршаја из ст. 1. и 2. овог члана неће се водити прекршајни поступак ако је пријављивање благовремено извршило друго лице.

Члан 60.

Новчаном казном од 500,00 КМ до 1500,00 КМ казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу или органу јединице локалне самоуправе ако у прописаном року:

а) не достави надлежном матичару одлуке и друга акта о чињеници рођења, закључења брака и смрти и промјенама у вези са тим чињеницама из чл. 38. и 39. овог закона,
б) не достави овлаштеном лицу извод о извршеном накнадном упису или исправци у матичној књизи из члана 45. став 1. овог закона и
в) ако накнадни упис или исправку извршену у изворнику матичне књиге истовремено не унесе у други примјерак матичне књиге у електронском облику из члана 45. став 2. овог закона.

IX – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 61.

Матичне књиге које су вођене до 9. маја 1946. године имају доказну снагу јавних исправа.

Члан 62.

(1) Овлашћује се министар да у року од девет мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донесе ближе прописе о:

а) вођењу и чувању матичних књига и списа, избору системског и апликативног софтвера, хардвера, мрежне и комуникационе опреме, обнављању уништених или несталих матичних књига, начину уписа у матичне књиге на основу исправа иностраних органа, начину вршења увида у матичне књиге и списе, начину вођења поступка и сачињавању записника о нађеном дјетету,
б) обрасцима матичних књига и врстама извода из матичних књига и уверења која се издају на основу матичних књига, регистрима матичних књига и садржају и начину вођења евиденције о издатим изводима из матичних књига и увjерењима о чињеницама и подацима уписаним у матичне књиге, садржају и начину вођења евиденције о дозволама да се умрли сахрани прије него што је чињеница смрти пријављена матичару и
в) програму и облику стручног усавршавања матичара, програму и начину полагања посебног стручног испита, као и саставу и раду комисије за полагање посебног стручног испита за матичара.

(2) Министар у сарадњи са министром надлежним за послове здравља, прописаће поступак издавања пријаве и образац пријаве рођења дјетета у здравственој установи и поступак издавања потврде и образац потврде о смрти.

(3) Министар у сарадњи са директором Републичког завода за статистику прописаће обрасце за достављање статистичких података.

Члан 63.

Матичари који су засновали радни однос према прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона настављају да раде у складу са овим законом и дужна су положити посебан стручни испит за матичара, у року од двије године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 64.

(1) Надлежни орган из члана 5. овог закона обезбиједиће вођење другог примјерка матичних књига у електронском облику, најкасније у року од три године од дана ступања на снагу овог закона.

(2) Надлежни орган из члана 5. овог закона до обезбјеђивања услова вођења другог примјерка матичних књига у електронском облику, а најкасније до истека рока из става 1. овог члана, други примјерак матичних књига водиће као препис изворника матичне књиге.

Члан 65.

Министарство ће обезбиједити услове за успостављање централног система за електронску обраду података и чување другог примјерка матичних књига у електронском облику које воде органи из члана 5. став 1. овог закона, најкасније у року од 18 мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 66.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о матичним књигама („Службени гласник Републике Српске“, број 18/99).

Члан 67.

Поступак уписа чињенице рођења, закључења брака и смрти, као и поступак за накнадни упис чињенице рођења, односно смрти; накнадни упис појединих података који нису могли бити уписани у матичну књигу; исправку грешке у матичним књигама; увид у матичне књиге и списе на основу којих се врши упис у матичне књиге и обнову уписа чињенице рођења; закључења брака и смрти у матичне књиге, започет до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Члан 68.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-1715/09
Датум: 23. септембар 2009. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 111/09