Закон о кривичном поступку — Пречишћени текст (2009)/II
| Овај пропис је престао да важи! |
ЗАКОН О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
- Пречишћени текст -
Глава XVIII
ИСТРАГА[уреди]
Члан 221.
Обавеза пријављивања кривичног дјела
(1) Службена и одговорна лица у свим органима власти у Републици Српској, јавним предузећима и установама дужни су да пријаве кривична дјела о којима су обавијештени или за која сазнају на који други начин. У таквим околностима, службено и одговорно лице ће предузети мјере да би се сачували трагови кривичног дјела, предмети на којима је или помоћу којих је учињено кривично дјело и други докази о њима и обавијестиће о томе, без одлагања, овлашћено службено лице или тужилаштво.
(2) Здравствени радници, наставници, васпитачи, родитељи, старатељи, усвојитељи и друга лица која су овлашћена или дужна да пружају заштиту и помоћ малољетним лицима, да врше надзор, одгајање и васпитавање малољетника, а који сазнају или оцјене да постоји сумња да је малољетно лице жртва сексуалног, физичког или неког другог злостављања, дужни су о тој сумњи одмах обавијестити овлашћено службено лице или тужиоца.
Члан 222.
Пријављивање кривичног дјела од стране грађана
(1) Грађанин има право пријавити извршење кривичног дјела.
(2) Свако је дужан пријавити извршење кривичног дјела када непријављивање кривичног дјела представља кривично дјело.
Члан 223.
Подношење пријаве
(1) Пријава се подноси тужиоцу, писмено или усмено.
(2) Ако се пријава подноси усмено, лице које подноси пријаву упозориће се на посљедице лажног пријављивања. О усменој пријави саставиће се записник, а ако је пријава саопштена телефоном, сачиниће се службена забиљешка.
(3) Ако је пријава поднесена суду или овлашћеном службеном лицу, они ће пријаву примити и одмах и доставити тужиоцу.
Члан 224.
Наредба о спровођењу истраге
(1) Тужилац наређује спровођење истраге ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело.
(2) О спровођењу истраге доноси се наредба, која садржи: податке о учиниоцу кривичног дјела уколико су познати, опис дјела из којег произилазе законска обиљежја кривичног дјела, законски назив кривичног дјела, околности које потврђују основе сумње за спровођење истраге и постојеће доказе. У наредби тужилац ће навести које околности треба истражити и које истражне радње треба предузети.
(3) Тужилац доноси наредбу да се истрага неће спроводити ако је из пријаве и пратећих списа очигледно да пријављено дјело није кривично дјело, ако не постоје основи сумње да је пријављено лицe учинило кривично дјело, ако је наступила застарјелост или је дјело обухваћено амнестијом или помиловањем или ако постоје друге околности које искључују кривично гоњење.
(4) О неспровођењу истраге, као и о разлозима за то, тужилац ће обавијестити оштећеног и подносиоца пријаве у року од три дана. Оштећени и подносилац пријаве имају право поднијети притужбу у року од осам дана уреду тужиоца.
Члан 225.
Спровођење истраге
(1) У току спровођења истраге тужилац може предузети све истражне радње, укључујући испитивање осумњиченог и саслушање оштећеног и свједока, вршење увиђаја и реконструкције догађаја, предузимање посебних мјера које обезбјеђују сигурност свједока и информација и наређивање потребних вјештачења.
(2) О предузетим истражним радњама саставља се записник у складу са овим закоником.
(3) Ако се осумњичени налази у притвору, наредбу за довођење ради испитивања издаје тужилац и о томе обавјештава судију за претходни поступак.
Члан 226.
Надзор тужиоца над радом овлашћених службених лица
(1) Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело за које је законом прописана казна затвора преко пет година, овлашћено службено лице је дужно одмах обавијестити тужиоца и под његовим надзором предузети потребне мјере да се пронађе извршилац кривичног дјела, да се спријечи скривање или бјекство осумњиченог или саучесника, да се открију и сачувају трагови кривичног дјела и предмети који могу послужити као докази и да се прикупе све информације које могу бити корисне у кривичном поступку.
(2) Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело из става 1. овог члана, овлашћено службено лице дужно је у случају опасности од одлагања предузети неопходне радње ради извршења задатака из става 1. овог члана. Приликом предузимања ових радњи, овлашћено службено лице дужно је поступити по овом закону. О свему што је предузето, овлашћено службено лице дужно је одмах обавијестити тужиоца и доставити прикупљене предмете који могу послужити као доказ.
(3) Ако постоје основи сумње да је извршено кривично дјело за које је законом прописана казна затвора до пет година, овлашћено службено лице је дужно обавијестити тужиоца о свим расположивим информацијама и истражним радњама које је предузело најкасније седам дана од дана сазнања о постојању основа сумње да је кривично дјело учињено.
Члан 227.
Узимање изјава и прикупљање доказа
(1) Ради извршења задатака из члана 226. овог закона, овлашћено службено лице може: прикупљати потребне изјаве од лица; извршити потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага; ограничити кретање на одређеном простору за вријеме потребно да се обави одређена радња; предузети потребне мјере у вези са утврђивањем идентитета лица и предмета; расписати потрагу за лицем и стварима за којима се трага; у присуству одговорног лица претражити одређене објекте и просторије државних органа, јавних предузећа и установа; обавити увид у одређену њихову документацију, као и предузети друге потребне мјере и радње. О чињеницама и околностима које су утврђене при предузимању појединих радњи, као и о предметима који су пронађени или одузети, саставиће се записник или службена забиљешка.
(2) При прикупљању изјава од лица, овлашћено службено лице може издати писмени позив лицу да дође у службене просторије, под условом да се у позиву назначе разлози позивања. Лице не мора дати никакву изјаву или одговарати на питања која му овлашћено службено лице поставља, осим давања личних података, о чему ће га овлашћено службено лице поучити.
(3) Приликом прикупљања изјава од лица, овлашћено службено лице ће поступити у складу са чланом 143. овог закона, односно у складу са чланом 151. овог закона. У том случају се записници о прикупљеним обавјештењима могу употријебити као докази у кривичном поступку.
(4) Лице према коме је примјењена нека од радњи или мјера из овог члана има право да поднесе притужбу тужиоцу у року од три дана. Тужилац ће провјерити основаност притужбе и ако утврди да су се у предузетим радњама или мјерама стекла обиљежја кривичног дјела или повреда радне обавезе, поступиће према притужби у складу са законом.
(5) На основу прикупљених изјава и доказа који су откривени, овлашћено службено лице саставља извјештај. Уз извјештај се достављају и предмети, скице, фотографије, прибављени извјештаји, списи о предузетим мјерама и радњама, службене забелешке, изјаве и други материјали који могу бити корисни за успјешно вођење поступка, укључујући све чињенице и доказе који иду у корист осумњиченом. Ако овлашћено службено лице послије подношења извјештаја сазна за нове чињенице, доказе или трагове кривичног дјела, дужно је прикупљати потребна обавјештења и извјештај о томе, као допуну претходног извјештаја, одмах предати тужиоцу.
(6) Тужилац може прикупљати изјаве и од лица која се налазе у притвору ако је то потребно ради откривања других кривичних дјела истог лица, његових саучесника или кривичних дјела других учинилаца.
Члан 228.
Задржавање на мјесту извршења кривичног дјела
(1) Овлашћено службено лице има право да лица затечена на мјесту извршења кривичног дјела задржи ради прикупљања обавјештења ако та лица могу дати обавјештења важна за кривични поступак и о томе је дужно обавијестити тужиоца. Задржавање тих лица на мјесту извршења кривичног дјела не може трајати дуже од шест часова.
(2) Овлашћено службено лице може фотографисати и узимати отиске прстију лица за које постоје основи сумње да је извршило кривично дјело. Када то доприноси ефикасности поступка, овлашћено службено лице може јавно објавити фотографију тог лица, али само по одобрењу тужиоца.
(3) Ако је потребно да се утврди од кога потичу отисци прстију на појединим предметима, овлашћено службено лице може узимати отиске прстију од лица за која постоји вјероватноћа да су могла доћи у додир с тим предметима.
(4) Лице према коме је предузета нека од радњи из овог члана има право да поднесе притужбу тужиоцу.
Члан 229.
Увиђај и вјештачење
Овлашћено службено лице може, изузетно, након обавјештавања тужиоца, извршити увиђај и одредити потребна вјештачења, осим прегледа, обдукције и ексхумације леша. Ако је тужилац присутан на лицу мјеста у току вршења увиђаја од стране овлашћених службених лица, може тражити да овлашћено службено лице изврши одређене радње које он сматра неопходним. Све радње предузете током увиђаја морају се документовати и детаљно образложити како у записнику, тако и у посебном службеном извјештају.
Члан 230.
Преглед, обдукција и ексхумација
Уколико постоји сумња или је очигледно да је смрт проузрокована кривичним дјелом или је у вези са извршењем кривичног дјела, тужилац ће наредити извођење прегледа и обдукције. Ако је леш већ закопан, одредиће се ексхумација у циљу његовог прегледа и обдукције, о чему ће тужилац затражити наредбу од суда.
Члан 231.
Судско обезбјеђење доказа
(1) Када је у интересу правде да се свједок саслуша како би се његов исказ користио на главном претресу зато што постоји могућност да неће бити доступан суду за вријеме суђења, судија за претходни поступак може, на приједлог странака или браниоца, наредити да се изјава тог свједока узме на посебном саслушању. Саслушање ће се спровести у складу са чланом 277. овог закона.
(2) Прије употребе изјаве свједока из става 1. овог члана, странка, односно бранилац који траже да се изјава узме у обзир као доказ на главном претресу, мора доказати да је, и поред свих уложених напора да се осигура присуство свједока на главном претресу, свједок остао недоступан. Ова изјава се не може користити ако је свједок присутан на главном претресу.
(3) Уколико странке или бранилац сматрају да ће доћи до нестанка одређеног доказа, односно до немогућности извођења таквог доказа на главном претресу, предложиће судији за претходни поступак предузимање неопходне радње у циљу обезбјеђења доказа. Ако судија за претходни поступак прихвати приједлог о предузимању радње доказивања, обавијестиће о томе странке и браниоца.
(4) Ако судија за претходни поступак одбије приједлог из ст. 1. и 3. овог члана, донијеће рјешење против којег се може изјавити жалба вијећу из члана 24. став 5. овог закона.
Члан 232.
Обустава истраге
(1) Тужилац ће наредбом обуставити истрагу уколико се установи да:
a) дјело које је учинио осумњичени, није кривично дјело,
б) постоје околности које искључују кривичну одговорност осумњиченог, осим у случају из члана 214. овог закона,
в) нема довољно доказа да је осумњичени учинио кривично дјело и
г) је дјело обухваћено амнестијом, помиловањем или застаром или постоје друге сметње које искључују кривично гоњење.
(2) О обустави истраге као и о разлозима за обуставу истраге тужилац ће у писаној форми обавијестити оштећеног који има права предвиђена у члану 224. овог закона, као и осумњиченог ако је испитан и лице које је пријавило кривично дјело.
(3) Тужилац, у случајевима из става 1. тачка в) овог члана може поново отворити истрагу ако се добију нове чињенице и околности које указују да постоје основи сумње да је осумњичени учинио кривично дјело.
Члан 233.
Окончање истраге
(1) Тужилац окончава истрагу кад нађе да је стање ствари довољно разјашњено да се може подићи оптужница. Окончање истраге ће се забиљежити у спису.
(2) Ако се истрага не заврши у року од шест мјесеци од доношења наредбе о спровођењу истраге, потребне мјере да би се истрага окончала, предузеће колегиј тужилаштва.
(3) Оптужница се не може подићи ако осумњичени није био испитан.
Глава XIX
ПОСЕБНЕ ИСТРАЖНЕ РАДЊЕ[уреди]
Члан 234.
Врсте посебних истражних радњи и услови за њихову примјену
(1) Против лица за које постоје основи сумње да је само или заједно с другим лицима учествовало или учествује у извршењу кривичног дјела из члана 235. овог закона могу се одредити посебне истражне радње, ако се на други начин не могу прибавити докази или би њихово прибављање било повезано с несразмјерним тешкоћама.
(2) Истражне радње из става 1. овог члана су:
a) надзор и техничко снимање телекомуникација,
б) приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење података,
в) надзор и техничко снимање просторија,
г) тајно праћење и техничко снимање лица, транспортних средстава и предмета који су у вези са њима,
д) коришћење прикривених истражитеља и коришћење информатора,
ђ) симуловани и контролисани откуп предмета и симуловано давање поткупнине,
е) надзирани превоз и испорука предмета.
(3) Истражне радње из става 2. овог члана могу се одредити и према лицу за које постоје основи сумње да учиниоцу, односно од учиниоца кривичног дјела из члана 235. овог закона преноси информације у вези с кривичним дјелом, односно да учинилац користи његово средство телекомуникације.
(4) На разговоре лица из става 1. овог члана и његовог браниоца сходно се примјењују одредбе о комуникацији осумњиченог и браниоца.
(5) При извршавању мјера из тач. д) и ђ) став 2. овог члана полицијски органи или друга лица не смију предузимати активности које представљају подстрекавање на извршење кривичног дјела. Ако су преузете такве активности, то је околност која искључује кривично гоњење подстрекаваног лица за кривично дјело учињено у вези с овим радњама.
(6) Прикривени истражитељ је посебно обучено овлашћено службено лице које истражује под измијењеним идентитетом. Прикривени истражитељ смије под својим измијењеним идентитетом учествовати у правном промету. Уколико је то неопходно за формирање и одржавање тог идентитета, могу се израдити, измијенити или користити одговарајућа документа.
Члан 235.
Кривична дјела за која се могу одредити посебне истражне радње
Радње из члана 234. став 2. овог закона могу се одредити за кривична дјела:
a) против Републике Српске,
б) против човјечности и међународног права,
в) тероризма,
г) за која се према Кривичном закону може изрећи казна затвора од три године или тежа казна.
Члан 236.
Надлежност за одређивање и трајање истражних радњи
(1) Истражне радње из члана 234. став 2. овог закона одређује наредбом судија за претходни поступак, на образложени приједлог тужиоца, који садржи: податке о лицу против кога се радња предузима, основе сумње из члана 234. ст. 1. или 3. овог закона, разлоге за њено предузимање и остале битне околности које захтијевају предузимање радњи, навођење радње која се захтијева и начин њеног извођења, обим и трајање радње. Наредба садржи исте податке као и приједлог тужиоца, као и утврђивање трајања наређене радње.
(2) Изузетно, ако се писмена наредба не може добити на вријеме и ако постоји опасност од одлагања, може се започети са извршавањем истражне радње из члана 234. овог закона и на основу усмене наредбе судије за претходни поступак. Писмени налог судије за претходни поступак мора бити прибављен у року од 24 часа од издавања усмене наредбе.
(3) Истражне радње из тач. а), б), в), г) и е) става 2. члана 234. овог закона могу трајати најдуже до мјесец дана, а из посебно важних разлога могу се, на образложени приједлог тужиоца, продужити за још мјесец дана, с тим да мјере из тач. а), б) и в) могу трајати укупно најдуже шест мјесеци, а мјере из тач. г) и е) укупно најдуже три мјесеца. Захтјев за радњу из члана 234. став 2. тачка ђ) овог закона се може односити само на једнократни акт, а захтјев за сваку наредну радњу против истог лица мора садржавати разлоге који оправдавају њену употребу.
(4) Наредба судије за претходни поступак као и приједлог тужиоца из става 1. овог члана чувају се у посебном омоту. Тужилац и судија за претходни поступак ће састављањем или преписом записника без навођења личних података прикривеног истражитеља и информатора или на други одговарајући начин спријечити да неовлашћена лица, осумњичени и његов бранилац открију идентитет прикривеног истражитеља и информатора.
(5) Судија за претходни поступак мора писменим налогом, без одлагања, обуставити извршење предузетих радњи ако су престали разлози због којих су радње биле одређене.
(6) Наредбу из става 1. овог члана извршава полицијски орган. Предузећа која врше пренос информација дужна су тужиоцу и полицијским органима омогућити спровођење радњи из члана 234. став 2. тачка а) овог закона.
Члан 237.
Материјал добијен предузимањем радњи и обавјештавање о предузетим радњама
(1) По престанку примјене радњи из члана 234. овог закона полицијски органи морају све информације, податке и предмете добијене предузетим радњама, као и извјештај о томе предати тужиоцу. Тужилац је дужан доставити судији за претходни поступак писмени извјештај о предузетим радњама. На основу поднесеног извјештаја судија за претходни поступак провјерава да ли је поступљено по његовој наредби.
(2) Ако тужилац одустане од кривичног гоњења, односно ако информације и подаци прибављени примјеном наређених радњи нису потребни за кривични поступак, уништиће се под надзором судије за претходни поступак, који ће о томе саставити посебни записник. О предузимању радњи, разлозима за њихово предузимање, информацији да добијени материјал није био основ за кривично гоњење и да је уништен, писмено се обавјештава лице против кога је нека од радњи из члана 234. став 2. овог закона била предузета.
(3) Судија за претходни поступак ће, без одлагања, а након предузимања радњи из члана 234. овог закона, обавијестити лице против којег је радња била предузета. Лице против којег је радња била предузета може од суда затражити испитивање законитости наредбе и начина на који је спроведена радња.
(4) Подаци и информације добијени предузимањем радњи из члана 234. став 2. овог закона чувају се док се чува судски спис.
Члан 238.
Случајни налази
Не могу се користити као доказ информације и подаци добијени предузимањем радњи из члана 234. овог закона ако се не односе на кривично дјело наведено у члану 235. овог закона.
Члан 239.
Поступање без судског налога или изван њеног оквира
Ако су радње из члана 235. овог закона предузете без налога судије за претходни поступак или у супротности с њом, суд на прибављеним подацима или доказима не може заснивати своју одлуку.
Члан 240.
Коришћење доказа прибављених посебним радњама
Техничке снимке, исправе и предмети прибављени под условима и на начин прописан овим законом могу се користити као докази у кривичном поступку. Прикривени истражитељ и информатор из члана 234. став 2. тачка д) овог закона, као и лица која су провела истражне радње из члана 234. став 2. тачка ђ) овог закона - могу се саслушати као свједоци, или као заштићени свједоци о току спровођења радњи или о другим важним околностима.
Глава XX
ПОСТУПАК ОПТУЖЕЊА[уреди]
Члан 241.
Подизање оптужнице
(1) Кад у току истраге тужилац нађе да постоји довољно доказа из којих произилази основана сумња да је осумњичени учинио кривично дјело, припремиће и упутити оптужницу судији за претходно саслушање.
(2) Након подизања оптужнице осумњичени, односно оптужени и бранилац имају право увида у све списе и доказе.
(3) Након подизања оптужнице странке или бранилац могу предлагати судији за претходно саслушање предузимање радњи у складу с чланом 231. овог закона.
Члан 242.
Садржај оптужнице
(1) Оптужница садржи:
a) назив суда,
б) име и презиме осумњиченог, с личним подацима,
в) опис дјела из ког произлазе законска обиљежја кривичног дјела, вријеме и мјесто извршења кривичног дјела, предмет на коме је и средство којим је извршено кривично дјело, као и остале околности потребне да се кривично дјело што прецизније одреди,
г) законски назив кривичног дјела, с навођењем одредбе кривичног закона,
д) приједлог о доказима које треба извести, уз назначење свједока, вјештака или псеудонима заштићених свједока, списа које треба прочитати и предмета који служе као доказ,
ђ) резултат истраге,
е) доказе који поткрепљује наводе оптужнице.
(2) Једном оптужницом може се обухватити више кривичних дјела или више осумњичених.
(3) Ако се осумњичени налази на слободи, у оптужници се може предложити да се одреди притвор, а ако се налази у притвору може се предложити да се притвор продужи или да се пусти на слободу.
Члан 243.
Одлучивање о оптужници
(1) Одмах по пријему оптужнице судија за претходно саслушање ће испитати да ли је суд надлежан, да ли постоје околности из члана 232. став 1. тачка г) овог закона, те да ли је оптужница прописно састављена у складу са чланом 242. овог закона. Уколико суд нађе да оптужница није прописно састављена поступиће у складу са чланом 59. ст. 3. и 4. овог закона.
(2) Судија за претходно саслушање може потврдити или одбити све или поједине тачке оптужнице у року од осам дана, а у сложеним предметима у року од 15 дана од дана пријема оптужнице. Уколико одбије све или поједине тачке оптужнице, судија за претходно саслушање доноси рјешење које се доставља тужиоцу. Против овог рјешења жалба се подноси у року од 24 часа. О жалби одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона у року од 72 часа.
(3) Приликом потврђивања оптужнице, судија за претходно саслушање проучава сваку тачку оптужнице и доказе које му је доставио тужилац да би утврдио постојање основане сумње.
(4) Пошто се потврде поједине или све тачке оптужнице, осумњичени добија статус оптуженог. Судија за претходно саслушање доставља оптужницу оптуженом и његовом браниоцу.
(5) Судија за претходно саслушање доставиће оптужницу оптуженом који је на слободи без одлагања, а ако се налази у притвору у року од 24 часа након потврђивања оптужнице. Судија за претходно саслушање обавијестиће оптуженог да у року од 15 дана од дана достављања оптужнице има право на подношење претходних приговора, да ће рочиште о изјашњењу о кривици бити заказано одмах након доношења одлуке о претходним приговорима, односно по истеку рока за улагање претходних приговора, те да може навести приједлоге доказа које намјерава извести на главном претресу.
(6) Након одбијања свих или појединих тачака у оптужници, тужилац може поднијети нову или измијењену оптужницу која ће бити заснована на новим доказима. Нова, односно измијењена оптужница подноси се на потврђивање.
Члан 244.
Изјашњење о кривици
(1) Изјаву о кривици оптужени даје судији за претходно саслушање у присуству тужиоца и браниоца. Прије изјаве о кривици оптужени ће се упознати са свим могућим посљедицама признања кривице у смислу члана 245. став 1. овог закона. У случају да оптужени нема браниоца‚ судија за претходно саслушање ће провјерити да ли оптужени разумије посљедице изјашњавања о кривици, као и да ли постоје услови за постављање браниоца у складу са чланом 53. став 5, односно чланом 46. овог закона. Изјава о кривици и датим упозорењима уноси се у записник. Уколико се оптужени не изјасни о кривици, судија за претходно саслушање ће по службеној дужности унијети у записник да оптужени пориче кривицу.
(2) Ако се оптужени изјасни да је крив, судија за претходно саслушање ће упутити предмет судији, односно вијећу ради заказивања рочишта на коме ће се утврдити постојање услова из члана 245. овог закона.
(3) Уколико се оптужени прогласи кривим након завршетка главног претреса или промијени своју првобитну изјаву о порицању кривице и накнадно призна кривицу, његова изјава о порицању кривице неће бити узета у обзир приликом одмјеравања казне.
(4) Након уношења изјаве о кривици у записник, судија за претходно саслушање ће прослиједити предмет судији, односно вијећу којем је предмет додијељен у сврху заказивања главног претреса, а доказе који поткрепљују наводе оптужнице враћа тужиоцу. Главни претрес ће бити заказан у року од 30 дана од дана изјашњавања о кривици. Овај рок може се изузетно продужити за још 30 дана.
Члан 245.
Разматрање изјаве о признању кривице
(1) Приликом разматрања изјаве о признању кривице, суд провјерава:
а) да ли је изјава о признању кривице услиједила добровољно, свјесно и са разумијевањем,
б) да ли је оптужени упозорен и разумио да се изјавом о признању кривице одриче од права на суђење,
в) да ли постоји довољно доказа о кривици оптуженог,
г) да ли је оптужени упознат и разумио могуће посљедице у вези са имовинскоправним захтјевом и
д) да ли је оптужени упознат са одлуком о накнади трошкова кривичног поступка и са правом да буде ослобођен накнаде у случају из члана 99. став 4. овог закона.
(2) Ако суд прихвати изјаву о признању кривице, изјава оптуженог ће се унијети у записник и наставити са претресом за изрицање кривичноправне санкције.
(3) Ако суд одбаци изјаву о признању кривице, то ће саопштити странкама и браниоцу и унијети у записник. Изјава о признању кривице не може се користити као доказ у даљем току кривичног поступка.
Члан 246.
Преговарање о кривици
(1) Осумњичени, односно оптужени и његов бранилац могу до завршетка главног претреса, односно претреса пред вијећем другостепеног суда преговарати са тужиоцем о условима признавања кривице за дјело за које се осумњичени, односно оптужени терети.
(2) Споразум о признању кривице не може се закључити ако се оптужени на рочишту за изјашњење о кривици изјаснио да је крив.
(3) Приликом преговарања са осумњиченим, односно оптуженим и браниоцем о признању кривице у складу са ставом 1. овог члана, тужилац може предложити изрицање казне испод законом одређеног минимума казне затвора за то кривично дјело, односно блажу санкцију за осумњиченог, односно оптуженог у складу са Кривичним законом.
(4) Споразум о признању кривице сачињава се у писаном облику и уз оптужницу се доставља судији за претходно саслушање, судији, односно вијећу. Након потврђивања оптужнице споразум о признању кривице разматра и изриче кривичноправну санкцију предвиђену споразумом, судија за претходно саслушање све до достављања предмета судији, односно вијећу ради заказивања главног претреса. Након достављања предмета ради заказивања главног претреса о споразуму одлучује судија, односно вијеће.
(5) Судија за претходно саслушање, судија, односно вијеће споразум могу прихватити или одбацити.
(6) Приликом разматрања споразума о признању кривице, суд провјерава:
а) да ли је до споразума о признању кривице дошло добровољно, свјесно и са разумијевањем, као и након упознавања са могућим посљедицама, укључујући и посљедице у вези са имовинско-правним захтјевом и трошковима кривичног поступка,
б) да ли постоји довољно доказа о кривици оптуженог,
в) да ли оптужени разумије да се споразумом о признању кривице одриче права на суђење и да не може уложити жалбу на кривичноправну санкцију која ће му се изрећи,
г) да ли је предложена кривичноправна санкција у складу са ставом 3. овог члана и
д) да ли је оштећеном пружена могућност да се пред тужиоцем изјасни о имовинско-правном захтјеву.
(7) Ако суд прихвати споразум о признању кривице, изјава оптуженог ће се унијети у записник и наставити са претресом за изрицање кривичноправне санкције предвиђене споразумом.
(8) Ако суд одбаци споразум о признању кривице, то ће саопштити странкама и браниоцу и констатовати у записник. Истовремено ће се одредити датум одржавања главног претреса. Главни претрес ће се заказати у року од 30 дана. Признање из овог споразума не може се користити као доказ у кривичном поступку.
(9) О резултатима преговарања о кривици суд ће обавијестити оштећеног.
Члан 247.
Повлачење оптужнице
(1) Тужилац може повући оптужницу без претходног одобрења суда, до њеног потврђивања. Након потврђивања оптужнице па до почетка главног претреса, тужилац може повући оптужницу образложеним приједлогом, само уз одобрење судије за претходно саслушање, и то из важних разлога.
(2) У случају из става 1. овог члана, судија за претходно саслушање рјешењем одобрава повлачење оптужнице, о чему се обавјештавају осумњичени, односно оптужени и бранилац, као и оштећени.
Члан 248.
Разлози за приговор и одлука о приговору
(1) Претходним приговорима се:
a) оспорава надлежност,
б) истичу околности из члана 232. став 1. тачка г) овог закона,
в) указује на формалне недостатке у оптужници,
г) оспорава законитост доказа,
д) захтијева спајање или раздвајање поступка и
ђ) оспорава одлука о одбијању захтјева за постављање браниоца на основу члана 54. став 1. овог закона.
(2) Уколико судија за претходно саслушање усвоји приговор из става 1. тачка г) овог члана одлучиће да се такав доказ издвоји из списа и врати тужиоцу.
(3) О претходним приговорима одлучује судија за претходно саслушање у року од осам дана који не може учествовати у суђењу. Против рјешења којим се одлучује о претходним приговорима жалба није допуштена.
Члан 249.
Претпретресно рочиште
У току припрема за главни претрес судија или предсједник вијећа може одржати рочиште са странкама и браниоцем да би се размотрила питања која су релевантна за главни претрес.
Извори[уреди]
- „Службени гласник Републике Српске“, број 100/09