Закон о кривичном поступку Републике Српске/III
ЗАКОН О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
XIX ГЛАВНИ ПРЕТРЕС
[уреди]1. Јавност главног претреса
[уреди]Општа јавност
Члан 250.
(1) Главни претрес је јаван.
(2) Главном претресу могу присуствовати само пунољетна лица.
(3) Лица која су присутна на главном претресу не смију носити оружје или опасно оруђе, осим чувара оптуженог и лица којима то дозволи судија, односно предсједник вијећа.
Искључење јавности
Члан 251.
(1) Од отварања засједања па до завршетка главног претреса судија, односно вијеће може у свако доба, по службеној дужности или по приједлогу странака и браниоца, али увијек по њиховом саслушању, искључити јавност за цио главни претрес или један његов дио, ако је то у интересу државне безбједности или ако је то потребно ради чувања државне, војне, службене или важне пословне тајне, чувања јавног реда, заштите морала у демократском друштву, личног и интимног живота оптуженог или оштећеног или заштите интереса малољетника или свједока.
(2) Одлуку о искључењу јавности доноси судија, односно вијеће рјешењем које мора бити образложено и јавно објављено.
(3) Рјешење о искључењу јавности може се побијати само у жалби на пресуду.
На кога се не односи искључење јавности
Члан 252.
(1) Искључење јавности не односи се на странке, браниоца, оштећеног, законског заступника и пуномоћника.
(2) Судија, односно вијеће може допустити да главном претресу на коме је јавност искључена буду присутна службена лица, научни и јавни радници, а на захтјев оптуженог може то допустити и његовом брачном, односно ванбрачном другу и блиским сродницима.
(3) Судија, односно вијеће ће упозорити лица која су присутна главном претресу на коме је јавност искључена да су дужна да као тајну чувају све оно што су на претресу сазнала и указаће им да одавање тајне представља кривично дјело.
2. Руковођење главним претресом
[уреди]Обавезно присуство на главном претресу
Члан 253.
(1) Судија, односно чланови вијећа и записничар морају бити непрекидно на главном претресу.
(2) Ако постоји могућност да ће главни претрес трајати дуже, предсједник вијећа може затражити од предсједника суда да одреди једног или двоје судија да присуствују главном претресу, да би замијенили чланове вијећа у случају њихове спријечености.
Обавезе судије, односно предсједника вијећа
Члан 254.
(1) Судија, односно предсједник вијећа руководи главним претресом.
(2) Дужност судије, односно предсједника вијећа је да се брине за свестрано претресање предмета, и отклањање свега што одуговлачи поступак, а не доприноси разјашњењу ствари.
(3) Уколико овим законом није другачије прописано о приједлозима странака и браниоца, одлучује судија, односно предсједник вијећа.
(4) Одлуке судије, односно предсједника вијећа се увијек објављују са кратким образложењем разматраних чињеница и уносе у записник о главном претресу.
Редослијед радњи главног претреса
Члан 255.
Главни претрес се одвија редом који је одређен у овом закону, али судија, односно предсједник вијећа може одредити да се одступи од редовног тока расправљања због посебних околности, а нарочито због броја оптужених, броја кривичних дјела и обима доказног материјала. У записник о главном претресу унијеће се разлози зашто се главни претрес не одржава према законом утврђеном редослиједу.
Дужност судије, односно предсједника вијећа
Члан 256.
(1) Дужност судије, односно предсједника вијећа је да се брине о одржавању реда у судници и достојанству суда. Судија, односно предсједник вијећа може одмах послије отварања засједања упозорити лица која су присутна на главном претресу да се пристојно понашају и да не ометају рад суда. Судија, односно предсједник вијећа може одредити претресање лица која присуствују на главном претресу.
(2) Судија, односно предсједник вијећа може наредити да се са засједања удаље сва лица која као слушаоци присуствују главном претресу, ако су се мјере за одржавање реда предвиђене у овом закону показале неефикасним за осигурање несметаног одржавања главног претреса.
(3) У судници је забрањено филмско или телевизијско снимање. Изузетно, предсједник суда може дозволити такво снимање на главном претресу. Ако је снимање одобрено, судија, односно предсједник вијећа може на главном претресу, из оправданих разлога, одлучити да се поједини дијелови главног претреса не снимају.
Кажњавање због нарушавања реда
Члан 257.
(1) Судија, односно предсједник вијећа може удаљити лице из суднице да би заштитило право на праведно и јавно суђење или да би одржало достојанствено и несметано суђење.
(2) Судија, односно предсједник вијећа може наредити да се оптужени удаљи из суднице за одређени период уколико оптужени и након упозорења настави са недоличним понашањем због којег је оправдано његово удаљење из суднице. У том периоду судија, односно предсједник вијећа може наставити поступак, уколико оптужени има браниоца.
(3) Ако тужилац, бранилац, оштећени, законски заступник, пуномоћник оштећеног, свједок, вјештак, тумач или друго лице које присуствује главном претресу омета ред или се не покорава наређењима судије, односно предсједника вијећа за одржавање реда - судија, односно предсједник вијећа ће га упозорити. Ако упозорење буде безуспјешно, судија, односно предсједник вијећа може наредити да се лице удаљи из суднице и казни новчаном казном до 10.000 КМ. Ако тужилац или бранилац буду удаљени из суднице, судија, односно предсједник вијећа ће обавијестити Високи судски и тужилачки савјет или адвокатску комору чији је бранилац члан - ради предузимања даљих мјера.
(4) Браниоцу или пуномоћнику оштећеног који, након што је кажњен, продужи да нарушава ред, судија, односно предсједник вијећа може ускратити даље заступање на главном претресу и казнити га новчаном казном до 30.000 КМ. Рјешење о томе, с образложењем, уноси се у записник о главном претресу. Против овог рјешења допуштена је посебна жалба. Главни претрес ће се прекинути или одгодити, док оптужени не узме другог браниоца и не припреми се за одбрану.
Давање лажног исказа од свједока или вјештака
Члан 258.
Ако постоји основана сумња да је свједок или вјештак на главном претресу дао лажни исказ, судија, односно предсједник вијећа може наредити да се сачини посебан препис записника о исказу свједока или вјештака који ће се доставити тужиоцу.
3. Претпоставке за одржавање главног претреса
[уреди]Отварање засједања
Члан 259.
Судија, односно предсједник вијећа отвара засједање и објављује предмет главног претреса. Затим ће судија, односно предсједник вијећа утврдити да ли су дошла сва позвана лица, а ако нису, провјериће да ли су им позиви уручени и да ли су свој изостанак оправдала.
Недолазак тужиоца, односно лица које га замјењује на главни претрес
Члан 260.
(1) Ако тужилац или лице које га замјењује које је уредно позвано не дође на главни претрес, главни претрес ће се одгодити. Судија, односно предсједник вијећа позваће тужиоца, односно лице које га замјењује да изнесе разлоге свог недоласка. На основу изјаве, судија ће утврдити да ли он треба бити кажњен. Ако се тужилац, односно лице које га замјењује кажњава, обавезно се о томе обавјештава Високи судски и тужилачки савјет.
(2) Судија, односно предсједник вијећа може изрећи новчану казну до 5.000 КМ тужиоцу, односно лицу које га замјењује које се на уредно достављен позив суда није одазвало и није оправдало свој изостанак.
Недолазак оптуженог на главни претрес
Члан 261.
(1) Ако је оптужени уредно позван, а не дође нити свој изостанак оправда, судија, односно предсједник вијећа ће одгодити главни претрес и наредити да се оптужени на идући главни претрес принудно доведе. Ако до привођења оптужени оправда изостанак, судија, односно предсједник вијећа ће опозвати наредбу о принудном довођењу.
(2) Ако оптужени који је уредно позван очигледно избјегава да дође на главни претрес и ако принудно довођење није успјело, судија, односно предсједник вијећа може оптуженом одредити притвор.
(3) Против рјешења о одређивању притвора, допуштена је жалба која не одгађа његово извршење.
(4) Ако не буде раније укинут, притвор траје до објављивања пресуде, а најдуже 30 дана.
Забрана суђења у одсуству
Члан 262.
Оптуженом се не може судити у одсуству.
Недолазак браниоца на главни претрес
Члан 263.
(1) Ако бранилац који је уредно позван не дође на главни претрес, главни претрес ће се одгодити. Судија, односно предсједник вијећа позваће браниоца да објасни разлоге свог недоласка. На основу изјаве браниоца, судија, односно предсједник вијећа ће утврдити да ли бранилац треба да буде кажњен. Када се бранилац у оваквим случајевима кажњава, обавјештава се адвокатска комора чији је он члан.
(2) Судија, односно предсједник вијећа може изрећи новчану казну до 5.000 КМ браниоцу који се није одазвао на уредан позив суда и није оправдао свој изостанак.
(3) Ако је оптуженом одређен нови бранилац или је оптужени изабрао новог браниоца, главни претрес ће бити одгођен. Судија, односно предсједник вијећа ће дати новом браниоцу довољно времена за припрему одбране, а тај период не може бити краћи од 15 дана ако је ријеч о кривичном дјелу за које је прописана казна затвора у трајању од десет година или тежа казна, осим ако се оптужени не одрекне овог права, а судија, односно предсједник вијећа се увјери да краће вријеме за припрему одбране неће утицати на право оптуженог на праведно суђење.
Недолазак свједока или вјештака на главни претрес
Члан 264.
(1) Ако је свједок или вјештак уредно позван, а не дође, нити свој изостанак оправда, судија, односно предсједник вијећа може наредити принудно довођење свједока или вјештака.
(2) Свједока или вјештака који је уредно позван, а изостанак није оправдао, судија, односно предсједник вијећа може казнити новчаном казном до 5.000 КМ.
(3) У случају из става 1. овог члана, судија, односно предсједник вијећа ће одлучити да ли главни претрес треба одгодити.
4. Одгађање и прекидање главног претреса
[уреди]Разлози за одгађање главног претреса
Члан 265.
(1) На захтјев странака или браниоца, главни претрес може одгодити рјешењем судија, односно предсједник вијећа ако треба прибавити нове доказе или ако је оптужени након извршеног кривичног дјела неспособан да присуствује главном претресу или ако постоје друге сметње да се главни претрес успјешно спроведе.
(2) Рјешење којим се одгађа главни претрес унијеће се у записник и, по могућности, одредиће се дан и час наставка главног претреса. Судија, односно предсједник вијећа ће такође наредити обезбјеђење доказа који се могу изгубити или уништити због одгађања главног претреса.
(3) Против рјешења из става 2. овог члана није допуштена жалба.
Настављање одгођеног главног претреса
Члан 266.
(1) Ако се главни претрес који је био одгођен држи пред истим судијом, односно вијећем, претрес ће се наставити, а судија, односно предсједник вијећа ће укратко изнијети ток ранијег главног претреса. Судија, односно предсједник вијећа може одредити да главни претрес почне изнова.
(2) Главни претрес који је одгођен мора изнова почети ако се измијенио састав вијећа или ако је одгађање трајало дуже од 30 дана, али уз сагласност странака и браниоца вијеће може одлучити да се у оваквом случају свједоци и вјештаци не саслушавају поново и да се не врши нови увиђај, него да се користе искази свједока и вјештака дати на ранијем главном претресу, односно да се користи записник о увиђају.
(3) Ако се главни претрес држи пред другим судијом, односно предсједником вијећа – главни претрес мора изнова почети и сви докази се морају поново извести. Изузетно, ако се претрес држи пред другим предсједником вијећа, уз сагласност странака и браниоца, вијеће може одлучити да се раније изведени докази неће поново изводити.
(4) У случају из ст. 2. и 3. овог члана, судија односно вијеће може без сагласности странака и браниоца, а по њиховом саслушању одлучити да се искази свједока и вјештака дати у ранијем претресу користе као доказ уколико су свједоци или вјештаци умрли, душевно обољели, или се не могу пронаћи или је њихов долазак пред суд немогућ или је знатно отежан из других разлога.
Прекид главног претреса
Члан 267.
(1) Осим у случајевима предвиђеним овим законом, судија, односно предсједник вијећа може прекинути главни претрес због одмора или због истека радног времена или да би се неки доказ прибавио у кратком времену или због припремања оптужбе или одбране.
(2) Прекинути главни претрес наставља се увијек пред истим судијом, односно вијећем.
(3) Ако се главни претрес не може наставити пред истим судијом, односно вијећем или ако је прекид главног претреса трајао дуже од осам дана, поступиће се по одредбама члана 266. овог закона.
5. Записник о главном претресу
[уреди]Начин вођења записника
Члан 268.
(1) О раду на главном претресу води се записник. Ако је главни претрес сниман у складу са чланом 66. овог закона, препис предузете радње ће се на захтјев странака и браниоца доставити странкама и браниоцу најкасније у року од три дана од предузете радње на главном претресу.
(2) Судија, односно предсједник вијећа може наредити да се одређени дио записника прочита или репродукује, а прочитаће га или репродуковати увијек ако то захтијевају странке, бранилац или лице чија се изјава уноси у записник.
Уношење изреке пресуде у записник
Члан 269.
(1) У записник о главном претресу уноси се потпуна изрека пресуде, уз назначење да ли је пресуда јавно објављена. Изрека пресуде унесена у записник о главном претресу представља изворник.
(2) Ако је донесено рјешење о притвору, и оно се уноси у записник о главном претресу.
Чување материјалних доказа
Члан 270.
(1) У посебној просторији суда похрањују се и чувају материјални докази прикупљени током кривичног поступка. Судија, односно предсједник вијећа може у било које вријеме издати наредбу која се односи на контролу и располагање материјалним доказима.
(2) Министар доноси пропис о условима, начину чувања и уништавања материјалних доказа у кривичном поступку из става 1. овог члана.
6. Почетак главног претреса
[уреди]Улазак судије, односно вијећа у судницу
Члан 271.
(1) Приликом уласка судије или вијећа у судницу и приликом њиховог изласка из суднице, сви присутни, на позив овлашћеног лица, треба да устану.
(2) Странке и други учесници поступка дужни су да устану када се обраћају суду, осим ако за то постоје оправдане препреке.
Услови за одржавање главног претреса
Члан 272.
Када судија, односно предсједник вијећа утврди присуство свих позваних лица на главном претресу или када одлучи да се главни претрес одржи без присуства одређених позваних лица или је одлучивање о овим стварима одгођено, позваће оптуженог и узети од њега личне податке ради утврђивања идентитета.
Утврђивање идентитета оптуженог и давање упута
Члан 273.
(1) Судија, односно предсједник вијећа узима од оптуженог личне податке из члана 143. овог закона да би утврдио његов идентитет.
(2) Након утврђивања идентитета оптуженог, судија, односно предсједник вијећа ће упитати странке и браниоца да ли имају примједбе на састав вијећа и надлежност суда.
(3) Након утврђивања идентитета оптуженог, судија, односно предсједник вијећа ће упутити свједоке и вјештаке у просторију ван суднице за њих одређену, гдје ће чекати док буду позвани да свједоче. Судија, односно предсједник вијећа ће упозорити свједоке да док чекају, о својим исказима не разговарају са другим свједоцима. На приједлог тужиоца, оптуженог или браниоца, судија, односно предсједник вијећа ће одобрити оним вјештацима на које се приједлог односи да присуствују току претреса у судници.
(4) Уколико је присутан оштећени, али још није поднио имовинскоправни захтјев, судија, односно предсједник вијећа ће га поучити да може поднијети тај захтјев до закључења главног претреса.
(5) Судија, односно предсједник вијећа може предузети неопходне мјере ради спречавања међусобног комуницирања свједока, вјештака и странака.
Поуке оптуженом
Члан 274.
(1) Судија, односно предсједник вијећа ће упозорити оптуженог на потребу пажљивог праћења тока претреса и поучиће га да може износити чињенице и предлагати доказе у своју корист, да може постављати питања оптуженим, свједоцима и вјештацима и да може давати образложења у вези са њиховим исказима.
(2) Судија, односно предсједник вијећа ће поучити оптуженог да може дати исказ током доказног поступка у својству свједока и ако одлучи дати такав исказ, да ће бити подвргнут директном и унакрсном испитивању у смислу члана 277. овог закона, односно да ће бити опоменут и упозорен у смислу члана 151. овог закона. У том случају оптужени као свједок не полаже заклетву, односно не даје изјаву. Суд ће омогућити да се о том свом праву оптужени претходно консултује са браниоцем, а уколико нема браниоца, суд ће пажљиво испитати да ли му је бранилац неопходан.
Читање оптужнице и уводна излагања
Члан 275.
(1) Главни претрес почиње читањем оптужнице. Оптужницу чита тужилац.
(2) Након читања, оптужнице, судија, односно предсједник вијећа упитаће оптуженог да ли је разумио њене наводе. Ако судија, односно предсједник вијећа установи да оптужени није разумио оптужницу, укратко ће је изложити оптуженом на начин који му је разумљив. Након тога тужилац ће укратко изнијети доказе на којима заснива оптужницу.
(3) Оптужени или његов бранилац могу након тога изложити концепт одбране.
7. Доказни поступак
[уреди]Извођење доказа
Члан 276.
(1) Странке и бранилац имају право да позивају свједоке и изводе доказе.
(2) Осим ако судија, односно вијеће у интересу правде не одреди другачије, докази се на главном претресу изводе сљедећим редом:
а) докази оптужбе,
б) докази одбране,
в) докази оптужбе којима се побијају наводи одбране (реплика),
г) докази одбране, као одговор на побијање (дупликат),
д) докази чије је извођење наредио судија, односно вијеће и
ђ) све доказе релевантне за изрицање кривичноправне санкције.
(3) Приликом извођења доказа допуштено је директно, унакрсно и додатно испитивање. Директно испитивање обавља страна која позива свједока, али судија, односно вијеће може у сваком тренутку да постави питање свједоку.
Директно и унакрсно испитивање свједока
Члан 277.
(1) Дозвољено је испитивање свједока од странке, односно браниоца који је позвао свједока (директно испитивање), затим испитивање тог свједока од супротне странке, односно браниоца (унакрсно испитивање) и поновно испитивање свједока од странке, односно браниоца који га је позвао. Свједока испитује странка која га је позвала, али судија, односно предсједник вијећа и чланови вијећа могу у свакој фази испитивања поставити свједоку одговарајуће питање. Питања свједоку од супротне странке ограничавају се и односе на питања која су претходно постављена током испитивања свједока од странке која је позвала свједока и питања у корист властитих тврђења. Питања на поновном испитивању свједока од странке која га је позвала ограничавају се на питања постављена током испитивања свједока од супротне странке. Након што свједок буде испитан, судија, односно предсједник и чланови вијећа могу му постављати питања.
(2) Питања која наводе на одговор који се жели чути не могу се постављати при директном испитивању, осим у случају потребе разјашњења изјаве свједока. По правилу, питања која наводе на одговор који се жели чути - дозвољена су само приликом унакрсног испитивања. Када странка позове супротне странке или када свједок показује одбојан став или не жели да сарађује, судија, односно предсједник вијећа може дозволити употребу питања која наводе на одговор који се жели чути.
(3) Судија, односно предсједник вијећа ће у одговарајућој мјери контролисати начин и редослијед испитивања свједока и извођења доказа, водећи рачуна да испитивање и извођење доказа буде ефикасно за утврђивање истине, да се избјегне непотребно губљење времена и заштите свједоци од узнемиравања и збуњивања.
(4) Приликом извођења доказа из члана 276. став 2. тачка д) овог закона, суд ће испитати свједока, а након тога дозволиће странкама и браниоцу да му постављају питања.
Право суда да не дозволи питање или доказ
Члан 278.
(1) Судија, односно предсједник вијећа ће забранити питање и одговор на питање које је већ постављено - ако је то питање по његовој оцјени недозвољено или неважно за предмет.
(2) Ако судија, односно предсједник вијећа закључи да околности које странка или бранилац жели да докаже, немају значаја за предмет или да је понуђени доказ непотребан, одбиће извођење доказа.
Посебна правила о доказима у случајевима сексуалних деликата
Члан 279.
(1) Оштећеног кривичним дјелом није допуштено испитивати о његовом сексуалном животу прије извршеног кривичног дјела које је предмет поступка. Ниједан доказ који се износи да би показао раније сексуално искуство, понашање или сексуалну оријентацију оштећеног неће бити прихватљив.
(2) Изузетно од става 1. овог члана може се у поступку користити доказ да сперма, медицинска документација о повредама или други материјални докази потичу од другог лица, а не од оптуженог.
(3) У случајевима извршења кривичног дјела против човјечности и међународног хуманитарног права, пристанак жртве се не може употријебити у прилог одбране оптуженог.
(4) Прије прихватања доказа у складу са овим чланом, обавиће се одговарајуће саслушање, при којем је искључена јавност.
(5) Захтјев, пратећа документација, и записник са саслушања чувају се запечаћени у посебном омоту, осим ако суд не одреди другачије.
Посљедице признања оптуженог
Члан 280.
Ако је признање оптуженог на главном претресу потпуно и у складу са раније изведеним доказима, у доказном поступку ће се извести само они докази који се односе на одлуку о кривичној санкцији.
Полагање заклетве, односно давање изјаве
Члан 281.
(1) Сви свједоци полажу заклетву или дају изјаву прије свједочења која замјењује заклетву.
(2) Текст заклетве, односно изјаве гласи: „Заклињем се – изјављујем да ћу о свему што пред судом будем питан говорити истину и да ништа од онога што ми је познато нећу прећутати”.
(3) Нијеми свједоци који знају читати и писати дају заклетву, односно изјаву потписивањем текста заклетве, односно изјаве, а глуви свједоци ће прочитати текст заклетве, односно изјаве. Ако глуви или нијеми свједоци не знају читати и писати, заклетва, односно изјава се даје посредством тумача.
Заштита свједока од вријеђања, пријетњи и напада
Члан 282.
(1) Судија, односно предсједник вијећа дужан је да заштити свједока од вријеђања, пријетњи и напада.
(2) Судија, односно предсједник вијећа ће упозорити или новчано казнити учесника у поступку или било које друго лице које вријеђа, пријети или доводи у опасност безбједност свједока пред судом. У случају изрицања новчане казне, примијениће се одредбе члана 257. овог закона.
(3) У случају озбиљне пријетње свједоку, судија, односно предсједник вијећа ће обавијестити тужиоца ради предузимања кривичног гоњења.
(4) На приједлог странке или браниоца, судија, односно предсједник вијећа наредиће полицијским органима предузимање мјера неопходних за заштиту свједока.
Кажњавање за одбијање свједочења
Члан 283.
(1) Ако свједок одбије да свједочи без оправданог разлога и након упозорења на посљедице, може бити кажњен новчаном казном до 30.000 КМ.
(2) Ако свједок и послије тога одбије да свједочи, може се притворити. Затвор траје док свједок не пристане да свједочи, или док његово свједочење не постане непотребно, или док се кривични поступак не заврши, али најдуже 30 дана.
(3) О жалби против рјешења којим је изречена новчана казна или одређен затвор, одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона. Жалба против рјешења о новчаној казни и затвору не задржава извршење рјешења.
Ангажовање вјештака
Члан 284.
(1) Вјештака могу ангажовати странке, бранилац и суд.
(2) Трошкове вјештака из става 1. овог члана сноси онај који га је ангажовао.
Испитивање вјештака
Члан 285.
(1) Прије испитивања вјештака, судија, односно предсједник вијећа опоменуће га на његову дужност да изнесе налаз и мишљење на најбољи могући начин у складу са вјештином и правилима струке и упозориће га да давање лажног исказа о налазу и мишљењу представља кривично дјело.
(2) Вјештак ће положити заклетву, односно дати изјаву прије него што буде саслушан.
(3) Заклетва, односно изјава даје се усмено.
(4) Текст заклетве, односно изјаве гласи: „Заклињем се чашћу да ћу вјештачење извршити савјесно и по свом најбољем знању и да ћу тачно и потпуно изнијети свој налаз и мишљење”.
(5) Писани налаз и мишљење вјештака биће прихваћен као доказни материјал само уколико је тај вјештак саслушан на претресу.
(6) Изузетно, уз сагласност странака и браниоца, суд може одлучити да се писани налаз и мишљење само прочита, ако се због природе вјештачења не може очекивати потпуније објашњење писаног налаза и мишљења, или ако из важних разлога саслушање вјештака није могуће или није цјелисходно.
Отпуштање свједока и вјештака
Члан 286.
(1) Саслушани свједоци и вјештаци остаће испред суднице уколико их судија, односно предсједник вијећа потпуно не отпусти након испитивања од странака и браниоца, односно суда.
(2) На приједлог странке или браниоца или по службеној дужности, судија, односно предсједник вијећа може наредити да испитани свједоци и вјештаци напусте судницу и да буду накнадно позвани и поново испитани у присуству или одсуству осталих свједока и вјештака.
Саслушање ван суднице
Члан 287.
(1) Ако се током суђења сазна да свједок или вјештак није у могућности да дође пред суд, или да би његов долазак био повезан са несразмјерним тешкоћама, судија, односно предсједник вијећа може наредити да се свједок, односно вјештак испита ван суднице - уколико његово свједочење сматра важним. Судија, односно предсједник вијећа, странке и бранилац ће присуствовати испитивању, а испитивање ће се спровести у складу са чланом 277. овог закона.
(2) Ако судија, односно предсједник вијећа сматра да је то неопходно, испитивање свједока се може извршити приликом реконструкције догађаја ван суднице. Судија, односно предсједник вијећа, странке и бранилац ће бити присутни приликом реконструкцији, а испитивање ће се спровести у складу са чланом 277. овог закона.
(3) Странке, бранилац и оштећени увијек се позивају да присуствују испитивању свједока или извођењу реконструкције. Саслушање ће се спровести као да се изводи на главном претресу, у складу са чланом 277. овог закона.
(4) Ако судија, односно предсједник вијећа сматра да је то неопходно, на испитивање малољетника као свједока сходно ће се примијенити одредбе члана 151. став 6. и члана 155. овог закона.
Изузеци од непосредног спровођења доказа
Члан 288.
(1) Искази дати у истрази дозвољени су као доказ на главном претресу и могу бити коришћени приликом директног или унакрсног испитивања или побијања изнесених навода или у одговору на побијање или на додатно испитивање након чега се прилажу као доказни материјал. У овом случају, лицу се може дати могућност да објасни или побије свој претходни исказ.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, записници о исказима датим у истрази могу се по одлуци судије, односно вијећа прочитати и користити као доказ на главном претресу само у случају ако су испитана лица умрла или трајно душевно обољела или се не могу пронаћи, или је њихов долазак пред суд немогућ или је знатно отежан из важних разлога.
(3) Ако се током главног претреса оптужени користи правом да није дужан да изнесе своју одбрану или да одговара на постављена питања, записник о исказу оптуженог који је дат у истрази може се по одлуци судије или предсједника вијећа прочитати и користити као доказ на главном претресу само ако је оптужени приликом саслушања у истрази био упозорен у складу са чланом 143. став 2. тачка в) овог закона.
Записници о доказном материјалу
Члан 289.
(1) Записници о увиђају на лицу мјеста, о претресању стана или лица, о одузимању ствари, књига, записника и осталих доказа изнијеће се на главном претресу да би се утврдио њихов садржај, а по оцјени судије, односно предсједника вијећа њихов садржај се може укратко унијети у записник о главном претресу.
(2) За провјеру вјеродостојности писмена, записа или фотографије, потребни су оригинално писмено, запис или фотографија, осим ако није другачије прописано овим законом.
(3) Изузетно од става 2. овог члана, може се користити као доказ и овјерена копија оригинала, као и копија која је потврђена као неизмијењена у односу на оригинал.
(4) Доказни материјал из става 1. овог члана се чита уколико се странке и бранилац другачије не договоре.
Измјена оптужнице
Члан 290.
Ако тужилац оцијени да изведени докази указују да се измијенило чињенично стање изнесено у оптужници, он може на главном претресу измијенити оптужницу. Ради припремања одбране, главни претрес се може одгодити. У овом случају не врши се потврђивање оптужнице.
Допуна доказног поступка
Члан 291.
(1) Након извођења доказа судија, односно предсједник вијећа ће упитати странке и браниоца да ли имају других доказних приједлога.
(2) Уколико странке и бранилац немају нових доказних приједлога или приједлози буду одбијени, судија, односно предсједник вијећа ће објавити да је доказни поступак завршен.
Завршне ријечи и завршетак главног претреса
Члан 292.
(1) Након завршетка доказног поступка судија, односно предсједник вијећа ће позвати тужиоца, оштећеног, браниоца и оптуженог, ради давања завршне ријечи. Посљедња ријеч увијек припада оптуженом.
(2) Ако оптужницу заступа више тужилаца или оптужени има више од једног браниоца, сви могу дати завршну ријеч, али се њихова излагања не могу понављати.
(3) Након завршних ријечи, судија, односно предсједник вијећа објављује да је главни претрес завршен, а суд се повлачи на вијећање и гласање ради доношења пресуде.
XX ПРЕСУДА
[уреди]1. Изрицање пресуде
[уреди]Изрицање и објављивање пресуде
Члан 293.
Пресуда се изриче и објављује у име Републике Српске.
Везаност пресуде за оптужбу
Члан 294.
(1) Пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дјело које је предмет оптужбе садржане у потврђеној, односно на главном претресу измијењеној оптужници.
(2) Суд није везан за приједлоге тужиоца у погледу правне оцјене дјела.
Докази на којима се заснива пресуда
Члан 295.
(1) Суд заснива пресуду само на чињеницама и доказима који су изнесени на главном претресу.
(2) Суд је дужан да савјесно оцијени сваки доказ појединачно и у вези са осталим доказима и на основу такве оцјене изведе закључак да ли је нека чињеница доказана.
2. Врсте пресуда
[уреди]Мериторне и процесне пресуде
Члан 296.
(1) Пресудом се оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се проглашава кривим.
(2) Ако оптужба обухвата више кривичних дјела, у пресуди ће се изрећи да ли се и за које дјело оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе или се проглашава кривим.
Пресуда којом се оптужба одбија
Члан 297.
Пресуду којом се оптужба одбија суд ће изрећи ако:
а) за пресуђење суд није стварно надлежан,
б) је тужилац од почетка па до завршетка главног претреса одустао од оптужнице,
в) није било потребног одобрења или ако је надлежни државни орган одустао од одобрења,
г) је оптужени за исто дјело већ правоснажно осуђен, ослобођен од оптужбе или је поступак против њега рјешењем правоснажно обустављен, а не ради се о рјешењу о обустављању поступка из члана 342. овог закона и
д) је оптужени актом амнестије или помиловања ослобођен од гоњења или се кривично гоњење не може предузети због застарјелости или ако постоје друге околности које искључују кривично гоњење.
Пресуда којом се оптужени ослобађа од оптужбе
Члан 298.
Пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе суд ће изрећи ако:
а) дјело за које је оптужен није законом прописано као кривично дјело,
б) има околности које искључују кривицу и
в) није доказано да је оптужени учинио дјело за које је оптужен.
Пресуда којом се оптужени проглашава кривим
Члан 299.
(1) У пресуди у којој се оптужени проглашава кривим суд ће изрећи:
а) за које се дјело проглашава кривим, уз навођење чињеница и околности које чине обиљежја кривичног дјела, као и оних од којих зависи примјена одређене одредбе кривичног закона,
б) законски назив кривичног дјела и које су одредбе Кривичног закона примијењене,
в) каква се казна изриче оптуженом или се по одредбама Кривичног закона ослобађа од казне,
г) одлуку о условној осуди,
д) одлуку о мјерама безбједности, о одузимању имовинске користи и одлуку о враћању предмета из члана 139. овог закона ако предмети до тада нису враћени власнику, односно држаоцу,
ђ) одлуку о урачунавању притвора или већ издржане казне и
е) одлуку о трошковима кривичног поступка, о имовинскоправном захтјеву, као и о томе да се правоснажна пресуда треба објавити посредством средстава јавног информисања.
(2) Ако је оптуженом изречена новчана казна, у пресуди ће се одредити рок у којем се новчана казна треба платити и начин замјене новчане казне у случају да се новчана казна не плати.
3. Објављивање пресуде
[уреди]Вријеме и мјесто објављивања пресуде
Члан 300.
(1) Након што је пресуда изречена, суд ће је одмах објавити. Ако суд није у могућности да истог дана по завршетку главног претреса изрекне и објави пресуду, одгодиће објављивање пресуде највише за три дана и одредиће вријеме и мјесто објављивања пресуде.
(2) Суд ће у присуству странака, браниоца, законских заступника и пуномоћника јавно прочитати изреку и саопштити укратко разлоге пресуде.
(3) Објављивање ће се извршити и кад странка, бранилац, законски заступник или пуномоћник није присутан. Суд може одлучити да оптуженом који је одсутан, пресуду усмено саопшти судија, односно предсједник вијећа или да му се пресуда само достави.
(4) Ако је јавност на главном претресу била искључена, изрека пресуде ће се увијек прочитати у јавном засједању. Вијеће ће одлучити хоће ли и колико искључити јавност приликом објављивања разлога пресуде.
(5) Сви присутни саслушаће читање изреке пресуде стојећи.
Притвор након изрицања пресуде
Члан 301.
За одређивање, продужење или укидање притвора послије објављивања пресуде примјењиваће се одредба члана 197. овог закона.
Поука о праву на жалбу и друга упозорења
Члан 302.
(1) Након објављивања пресуде, судија, односно предсједник вијећа ће поучити оптуженог и оштећеног о праву на жалбу, као и о праву на одговор на жалбу.
(2) Ако је оптуженом изречена условна осуда, упозориће га судија, односно предсједник вијећа на значај условне осуде и на услове којих мора да се придржава.
(3) Судија, односно предсједник вијећа ће упозорити оптуженог да до правоснажног окончања поступка обавијести суд о свакој промјени адресе.
4. Писана израда и достављање пресуде
[уреди]Писана израда пресуде
Члан 303.
(1) Пресуда која је објављена мора се писано израдити у року од 15 дана након објављивања, а у сложеним стварима, изузетно у року од 30 дана. Ако пресуда није израђена у тим роковима, судија, односно предсједник вијећа је дужан да обавијести предсједника суда због чега то није учињено. Предсједник суда ће, по потреби, предузети мјере да се пресуда што прије изради.
(2) Пресуду потписују судија, односно предсједник вијећа и записничар.
(3) Овјерени препис пресуде доставиће се тужиоцу и оштећеном, а оптуженом и браниоцу сагласно члану 82. овог закона. Ако се оптужени налази у притвору, овјерени препис пресуде мора бити достављени у роковима предвиђеним у ставу 1. овог члана.
(4) Оптуженом и оштећеном доставиће се и поука о праву на жалбу.
(5) Овјерени препис пресуде суд ће са поуком о праву на жалбу доставити лицу чији је предмет одузет том пресудом, као и правном лицу коме је изречено одузимање имовинске користи. Правоснажна пресуда ће се доставити оштећеном.
Садржај пресуде
Члан 304.
(1) Писано изречена пресуда мора потпуно одговарати пресуди која је објављена. Пресуда мора имати увод, изреку и образложење.
(2) Увод пресуде садржи: назначење да се пресуда изриче у име Републике Српске, назив суда, име и презиме судије, односно предсједника и чланова вијећа и записничара, име и презиме оптуженог, кривично дјело за које је оптужен и да ли је био присутан на главном претресу, дан главног претреса и да ли је главни претрес био јаван, име и презиме тужиоца, браниоца, законског заступника и пуномоћника који су били присутни на главном претресу и дан објављивања изречене пресуде.
(3) Изрека пресуде садржи личне податке о оптуженом и одлуку којом се оптужени проглашава кривим за кривично дјело за које је оптужен или којом се ослобађа од оптужбе за то дјело или којом се оптужба одбија.
(4) Ако је оптужени проглашен кривим, изрека пресуде мора обухватити потребне податке наведене у члану 299. овог закона, а ако је ослобођен од оптужбе или је оптужба одбијена, изрека пресуде мора обухватити опис дјела за које је оптужен и одлуку о трошковима кривичног поступка и имовинскоправном захтјеву, ако је био постављен.
(5) У случају стицаја кривичних дјела суд ће у изреку пресуде унијети казне утврђене за свако појединачно кривично дјело, а затим јединствену казну која је изречена за сва дјела у стицају.
(6) У образложењу пресуде суд ће изнијети разлоге за сваку тачку пресуде.
(7) Суд ће одређено и потпуно изнијети које чињенице и из којих разлога узима као доказане или недоказане, дајући нарочито оцјену вјеродостојности противрјечних доказа, из којих разлога није уважио поједине приједлоге странака, из којих разлога је одлучио да се не саслуша непосредно свједок или вјештак чији је исказ прочитан, којим разлозима се руководио при рјешавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дјело и кривична одговорност оптуженог и при примјењивању одређених одредаба Кривичног закона на оптуженог и његово дјело.
(8) Ако је оптуженом изречена казна, у образложењу ће се навести које је околности суд узео у обзир при одмјеравању казне. Суд ће посебно образложити којим се разлозима руководио при одлуци да казну треба ублажити или оптуженог ослободити од казне или изрећи условну осуду или да треба изрећи мјеру безбједности или одузимање имовинске користи.
(9) Ако се оптужени ослобађа од оптужбе, у образложењу ће се нарочито навести из којих се разлога наведених у члану 298. овог закона то чини.
(10) У образложењу пресуде којом се оптужба одбија суд се неће упуштати у оцјену главне ствари, него ће се ограничити само на разлоге за одбијање оптужбе.
Исправке у пресуди
Члан 305.
(1) Погрешке у именима и бројевима, као и друге очигледне погрешке у писању и рачунању, недостатке у облику и несагласности писано израђене пресуде с изворником исправиће, посебним рјешењем, судија, односно предсједник вијећа, на захтјев странке, браниоца или по службеној дужности.
(2) Ако постоји несагласност између писано израђене пресуде и њеног изворника у погледу података из члана 299. став 1. т. а) до д) и тачка е) овог закона, рјешење о исправци доставиће се лицима из члана 303. овог закона. У том случају рок за жалбу против пресуде одвија се од дана достављања тог рјешења против кога посебна жалба није допуштена.
XXI РЕДОВНИ ПРАВНИ ЛИЈЕКОВИ
[уреди]1. Жалба на пресуду првостепеног суда
[уреди]Право на жалбу и рок
Члан 306.
(1) Против пресуде донесене у првом степену може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде.
(2) У сложеним стварима на захтјев странака и бранилаца, суд може продужити рок за жалбу најдуже за 15 дана.
(3) До одлуке суда о захтјеву из става 2. овог члана не тече рок за жалбу.
(4) Благовремено изјављена жалба одгађа извршење пресуде.
Субјекти жалбе
Члан 307.
(1) Жалбу могу изјавити странке, бранилац и оштећени.
(2) У корист оптуженог жалбу могу изјавити законски заступник, брачни, односно ванбрачни друг, родитељ или дијете и усвојилац, односно усвојеник. Рок за жалбу и у том случају тече од дана када је оптуженом, или његовом браниоцу достављен препис пресуде.
(3) Тужилац може изјавити жалбу на штету оптуженог, али и у његову корист.
(4) Оштећени може побијати пресуду само због одлуке суда о трошковима кривичног поступка и одлуке о имовинскоправном захтјеву.
(5) Жалбу може изјавити и лице чији је предмет одузет или од којег је одузета имовинска корист прибављена кривичним дјелом.
(6) Бранилац и лица из става 2. овог члана могу изјавити жалбу и без нарочитог овлашћења оптуженог, али не и против његове воље - осим ако је оптуженом изречена казна дуготрајног затвора.
Одрицање и одустанак од жалбе
Члан 308.
(1) Оптужени се може одрећи права на жалбу само након што му је пресуда достављена. Оптужени се и прије тога може одрећи права на жалбу ако се тужилац одрекао права на жалбу, осим ако би оптужени по пресуди требало да издржава казну затвора. До доношења одлуке другостепеног суда, оптужени може одустати од већ изјављене жалбе.
(2) Тужилац се може одрећи права на жалбу од тренутка објављивања пресуде па до истека рока за изјаву жалбе, а може до доношења одлуке другостепеног суда одустати од већ изјављене жалбе.
(3) Одрицање и одустајање од жалбе не може се опозвати.
Садржај жалбе и отклањање недостатака у жалби
Члан 309.
(1) Жалба треба да садржи:
а) означење пресуде против које се изјављује (назив суда, број и датум пресуде),
б) основ за побијање пресуде из члана 310. овог закона,
в) образложење,
г) приједлог да се побијана пресуда потпуно или дјелимично укине или преиначи и
д) потпис лица које изјављује жалбу.
(2) Ако је жалбу изјавио оптужени или друго лице из члана 307. став 2. овог закона, а оптужени нема браниоца или ако је жалбу изјавио оштећени који нема пуномоћника, а жалба није састављена у складу са одредбама става 1. овог члана, првостепени суд ће позвати жалиоца да у одређеном року допуни жалбу писаним поднеском или усмено на записнику код суда. Ако жалилац не поступи по овом позиву, суд ће одбацити жалбу ако не садржи податке из става 1. т. б), в) и д) овог члана, а ако жалба не садржи податак из става 1. тачке а) овог члана, одбациће се ако се не може утврдити на коју се пресуду односи. Ако је жалба изјављена у корист оптуженог, суд ће је доставити другостепеном суду ако се може утврдити на коју се пресуду односи, а ако се то не може утврдити, суд ће жалбу одбацити.
(3) Ако је жалбу изјавио оштећени који има пуномоћника или тужилац, жалба не садржи податке из става 1. т. б), в) и д) овог члана или ако жалба не садржи податак из става 1. тачке а) овог члана, а не може се утврдити на коју се пресуду односи - суд ће жалбу одбацити. Ако је жалба изјављена у корист оптуженог, доставиће се другостепеном суду, ако се може утврдити на коју се пресуду односи, а ако се то не може утврдити - суд ће жалбу одбацити.
(4) У жалби се могу износити нове чињенице и нови докази, који и поред дужне пажње и опреза нису могли бити изнесени на главном претресу. Жалилац је дужан да наведе разлоге зашто их раније није изнио. Позивајући се на нове чињенице, жалилац је дужан да наведе доказе којима би се те чињенице имале доказати, а позивајући се на нове доказе - дужан је да наведе чињенице које помоћу тих доказа жели доказати.
Жалбени основи
Члан 310.
Пресуда се може побијати ако је жалба изјављена:
а) због битне повреде одредаба кривичног поступка,
б) због повреде Кривичног закона,
в) због погрешно или непотпуно уврђеног чињеничног стања и
г) због одлуке о кривичним санкцијама, одузимању имовинске користи, трошковима кривичног поступка, имовинскоправном захтјеву, као и због одлуке о објављивању пресуде посредством средстава јавног информисања.
Битне повреде одредаба кривичног поступка
Члан 311.
(1) Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако:
а) је суд био непрописно састављен или ако је у изрицању пресуде учествовао судија који није учествовао на главном претресу или који је правоснажном одлуком изузет од суђења,
б) је на главном претресу учествовао судија који се морао изузети из члана 37. т. а) до г) овог закона,
в) је главни претрес одржан без лица чије је присуство на главном претресу по закону обавезно, или ако је оптуженом, браниоцу или оштећеном, противно његовом захтјеву, ускраћено да на главном претресу употребљава свој језик и да на свом језику прати ток главног претреса из члана 8. овог закона,
г) је повријеђено право на одбрану,
д) је противно закону била искључена јавност на главном претресу,
ђ) је суд повриједио прописе кривичног поступка о постојању одобрења надлежног органа,
е) је суд донио пресуду, а није био стварно надлежан или ако је неправилно одбио оптужбу због стварне ненадлежности,
ж) суд својом пресудом није потпуно ријешио предмет оптужбе,
з) се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог закона не може заснивати пресуда,
и) је оптужба прекорачена из члана 294. став 1. овог закона,
ј) је пресудом повријеђена одредба члана 321. овог закона и
к) је изрека пресуде неразумљива, противријечна сама себи или разлозима пресуде, или ако пресуда уопште не садржи разлоге или у њој нису наведени разлози о одлучним чињеницама.
(2) Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји и ако суд током главног претреса или приликом доношења пресуде није примијенио или је неправилно примијенио коју одредбу овог закона, а то је било или је могло бити од утицаја на законито и правилно доношење пресуде.
Повреде Кривичног закона
Члан 312.
Повреда Кривичног закона постоји ако је Кривични закон повријеђен у питању:
а) да ли је дјело за које се оптужени гони - кривично дјело,
б) постоје ли околности које искључују кривичну одговорност,
в) постоје ли околности које искључују кривично гоњење, а нарочито да ли је наступила застарјелост кривичног гоњења или је гоњење искључено усљед амнестије или помиловања или је ствар већ правоснажно пресуђена,
г) да ли је у погледу кривичног дјела које је предмет оптужбе примијењен закон који се не може примијенити,
д) да ли је одлуком о казни, условној осуди или судској опомени, односно одлуком о мјери безбједности или о одузимању имовинске користи прекорачено овлашћење које суд има по закону и
ђ) да ли су правилно примијењене одредбе о урачунавању притвора и издржане казне.
Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање
Члан 313.
(1) Пресуда се може побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања када је суд неку одлучну чињеницу погрешно утврдио или је није утврдио.
(2) Непотпуно утврђено чињенично стање постоји и када на то указују нове чињенице или нови докази.
Одлуке о кривичној санкцији, трошковима поступка, имовинскоправном захтјеву и објављивању одлуке
Члан 314.
(1) Пресуда, односно рјешење о судској опомени може се побијати због одлуке о казни, условној осуди и судској опомени када том одлуком није прекорачено законско овлашћење из члана 312. тачка д) овог закона, али суд није правилно одмјерио казну с обзиром на околности које утичу да казна буде већа или мања и због тога што је суд примијенио или није примијенио одредбе о ублажавању казне, о ослобађању од казне, о условној осуди или о судској опомени, иако су за то постојали законски услови.
(2) Одлука о мјери безбједности или о одузимању имовинске користи може се побијати ако не постоји повреда закона из члана 312. тачка д) овог закона, али је суд неправилно донио ову одлуку или није изрекао мјеру безбједности, односно одузимање имовинске користи, иако су за то постојали законски услови. Из истих разлога може се побијати одлука о трошковима кривичног поступка.
(3) Одлука о имовинскоправним захтјевима, као и одлука о објављивању пресуде посредством средстава јавног информисања може се побијати када је суд о овим питањима донио одлуку противно законским одредбама.
Подношење жалбе
Члан 315.
(1) Жалба се подноси суду који је изрекао првостепену пресуду у довољном броју примјерака за суд, као и за противну странку и браниоца ради давања одговора.
(2) Неблаговремену жалбу из члана 325. овог закона и недопуштену жалбу из члана 326. овог закона одбациће рјешењем судија, односно предсједник вијећа.
Одговор на жалбу
Члан 316.
Примјерак жалбе доставља се противној страни и браниоцу из чл. 82. и 83. овог закона, који могу у року од осам дана од дана пријема поднијети суду одговор на жалбу. Жалба и одговор на жалбу, са свим списима и преписом записника са главног претреса, доставља се другостепеном суду.
Судија извјестилац
Члан 317.
(1) Када другостепени суд заприми спис по жалби, предсједник жалбеног вијећа одређује судију известиоца.
(2) Судија извјестилац може, по потреби, од првостепеног суда прибавити извјештај о повредама одредаба кривичног поступка, а може и провјерити наводе жалбе у погледу нових доказа и нових чињеница или прибавити потребне извјештаје или списе.
(3) Када судија известилац прими спис, предсједник вијећа ће заказати сједницу вијећа.
Сједница вијећа
Члан 318.
(1) О сједници вијећа обавијестиће се тужилац, оптужени и његов бранилац.
(2) Ако се оптужени налази у притвору или на издржавању казне, обезбиједиће се његово присуство.
(3) Сједница вијећа почиње излагањем подносиоца жалбе, а након тога друга странка излаже одговор на жалбу. Вијеће може од странака и браниоца који присуствују сједници затражити потребна објашњења у вези са жалбом и одговором на жалбу. Странке и бранилац могу предложити да се прочитају поједини списи и могу, по дозволи предсједника вијећа, дати потребна објашњења за своје ставове из жалбе, односно одговора на жалбу, не понављајући оно што је садржано у објашњењима.
(4) Недолазак странака и браниоца који су уредно обавијештени, не спречава одржавање сједнице вијећа.
(5) На сједници вијећа којој присуствују странке јавност се може искључити само под условима одређеним овим законом из чл. 251. и 252. овог закона.
(6) Записник о сједници вијећа прикључује се списима.
(7) Рјешења из чл. 325. и 326. овог закона могу се донијети и без обавјештавања странака и браниоца о сједници вијећа.
Одлучивање у сједници вијећа или на претресу
Члан 319.
(1) Другостепени суд доноси одлуку у сједници вијећа или на основу одржаног претреса.
(2) Да ли ће се одржати претрес одлучује другостепени суд у сједници вијећа.
(3) Претрес пред другостепеним судом одржаће се само ако је потребно да се због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања изведу нови докази или понове већ раније изведени докази и ако постоје оправдани разлози да се предмет не врати првостепеном суду на поновни главни претрес.
(4) На претрес пред другостепеним судом позивају се оптужени и његов бранилац, тужилац, оштећени, законски заступници и пуномоћници оштећеног, као и они свједоци и вјештаци за које суд одлучи да се саслушају.
(5) На писану израду одлуке која је донесена на сједници вијећа примјењују се рокови из члана 303. став 1. овог закона.
Границе испитивања пресуде
Члан 320.
Другостепени суд испитује пресуду у оном дијелу у којем се побија жалбом, а по службеној дужности да ли је на штету оптуженог повријеђен Кривични закон.
Забрана reformatio in peius
Члан 321.
Ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не смије измијенити на његову штету.
Проширено дејство жалбе
Члан 322.
Жалба због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања или због повреде Кривичног закона изјављена у корист оптуженог садржи у себи и жалбу због одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинске користи из члана 314. овог закона.
Beneficium cohaesionis
Члан 323.
Ако другостепени суд поводом било чије жалбе утврди да су разлози због којих је донио одлуку у корист оптуженог од користи и за којег од саоптужених који није изјавио жалбу или је није изјавио у том правцу, поступиће по службеној дужности као да таква жалба постоји.
Одлуке другостепеног суда по жалби
Члан 324.
(1) Другостепени суд може одбацити жалбу као неблаговремену или као недопуштену или одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену пресуду или преиначити првостепену пресуду, или укинути ову пресуду и упутити предмет првостепеном суду на поновно суђење или одредити одржавање претреса пред другостепеним судом.
(2) Претрес пред другостепеним судом мора се одржати ако је у истом кривичном предмету пресуда већ једном била укинута.
Одбацивање жалбе као неблаговремене
Члан 325.
Жалба ће се одбацити рјешењем као неблаговремена ако се утврди да је поднесена послије законског рока за њено подношење.
Одбацивање жалбе као недопуштене
Члан 326.
Жалба ће се одбацити рјешењем као недопуштена ако се утврди да је жалбу изјавило лице које није овлашћено за подношење жалбе или лице које се одрекло права на жалбу или ако се утврди одустанак од жалбе или да је послије одустанка поново изјављена жалба или ако жалба по закону није допуштена.
Одбијање жалбе
Члан 327.
Другостепени суд ће пресудом одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену пресуду када утврди да не постоје разлози због којих се пресуда побија жалбом.
Преиначење првостепене пресуде
Члан 328.
(1) Другостепени суд ће, уважавајући жалбу, пресудом преиначити првостепену пресуду ако сматра да су одлучне чињенице у првостепеној пресуди правилно утврђене и да се с обзиром на утврђено чињенично стање, по правилној примјени закона, треба донијети другачија пресуда, а према стању ствари и у случају повреде из члана 311. став 1. т. ђ), е), и) и ј) овог закона.
(2) Ако другостепени суд утврди да постоје законски услови за изрицање судске опомене, преиначиће рјешењем првостепену пресуду и изрећи ће судску опомену.
(3) Ако су се због преиначења првостепене пресуде стекли услови да се одреди, односно укине притвор на основу члана 196. ст. 1. и 5. овог закона, другостепени суд ће о томе донијети посебно рјешење против кога није допуштена жалба.
Укидање првостепене пресуде и одржавање претреса
Члан 329.
(1) Другостепени суд ће, уважавајући жалбу, рјешењем укинути првостепену пресуду и вратити предмет на поновно суђење ако утврди да:
а) постоји битна повреда одредаба кривичног поступка, осим у случају из члана 328. став 1. овог закона,
б) је због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања потребно одредити нови главни претрес пред првостепеним судом.
(2) Другостепени суд може наредити да се нови главни претрес одржи пред другим судијом, односно пред потпуно измијењеним вијећем.
(3) Другостепени суд може и само дјелимично укинути првостепену пресуду, ако се поједини дијелови пресуде могу извдојити без штете за правилно суђење.
(4) Ако се оптужени налази у притвору, другостепени суд ће испитати постоје ли још разлози за притвор и донијеће рјешење о продужењу или укидању притвора. Жалба против овог рјешења не одгађа његово извршење.
Образложење одлуке којом се укида првостепена одлука
Члан 330.
(1) У образложењу пресуде, односно рјешења којим се укида првостепена пресуда, другостепени суд треба оцијенити жалбене наводе.
(2) Када се првостепена пресуда укида због битних повреда одредаба кривичног поступка, у образложењу треба навести које су одредбе повријеђене и у чему се повреде састоје у складу са чланом 311. овог закона.
(3) Када се првостепена пресуда укида због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, навешће се у чему се састоје недостаци у утврђивању чињеничног стања, односно зашто су нови докази и чињенице важни и од утицаја за доношење правилне одлуке.
Достављање другостепене одлуке и поступање првостепеног суда
Члан 331.
(1) Другостепени суд ће вратити све списе суду првог степена са довољним бројем овјерених преписа своје одлуке ради предаје странкама и другим заинтересованим лицима.
(2) Првостепени суд коме је предмет упућен на суђење, узеће за основу ранију оптужницу. Ако је пресуда првостепеног суда дјелимично укинута, првостепени суд ће за основу узети само онај дио оптужбе који се односи на укинути дио пресуде.
(3) На новом главном претресу, странке и бранилац могу истицати нове чињенице и износити нове доказе.
(4) Првостепени суд је дужан да изведе све процесне радње и расправи сва спорна питања на која је указао другостепени суд у својој одлуци. Искази саслушаних свједока и вјештака и писани налаз и мишљење биће прихваћени као доказни материјал уколико су ти свједоци и вјештаци приликом свједочења били унакрсно испитани од супротне странке или браниоца, или нису били унакрсно испитани од супротне странке или браниоца иако им је то било oмогућено, као и у случају ако је то овим законом другачије одређено, те уколико је ријеч о доказу из члана 276. став 2. тачка д) овог закона.
(5) При изрицању нове пресуде првостепени суд је везан забраном прописаном у члану 321. овог закона.
Претрес пред другостепеним судом
Члан 332.
(1) Претрес пред другостепеним судом почиње извјештајем извјестиоца који излаже стање ствари не дајући своје мишљење о основаности жалбе.
(2) На приједлог странака или браниоца или по службеној дужности, прочитаће се пресуда или дио пресуде на који се односи жалба, а по потреби и записник о главном претресу.
(3) Након тога, позваће се жалилац да изложи жалбу, а након тога супротна странка да изложи одговор на жалбу. Оптужени и његов бранилац имају увијек посљедњу ријеч.
(4) Странке и бранилац могу на претресу износити нове чињенице и доказе.
(5) Тужилац може, с обзиром на резултат претреса, у цијелости или дјелимично одустати од оптужнице или измијенити оптужницу у корист оптуженог.
(6) Ако у чл. 319. и 331. овог закона није што друго одређено, одредбе о главном претресу пред првостепеним судом сходно ће се примјењивати и у поступку пред другостепеним судом.
2. Жалба на пресуду другостепеног суда
[уреди]Општа одредба
Члан 333.
(1) Против пресуде другостепеног суда допуштена је жалба у случају ако је:
а) другостепени суд изрекао казну дуготрајног затвора или потврдио пресуду првостепеног суда којим је изречена таква казна,
б) другостепени суд преиначио првостепену пресуду којом је оптужени ослобођен од оптужбе и изрекао пресуду којом се оптужени проглашава кривим, односно ако је поводом жалбе на првостепену пресуду којом је оптужени проглашен кривим изрекао пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе и
в) другостепени суд поводом жалбе на ослобађајућу пресуду на претресу донио пресуду којом се оптужени проглашава кривим, односно ако је поводом жалбе на осуђујућу пресуду на претресу донио пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе.
(2) О жалби против другостепене пресуде одлучује трећестепено вијеће Врховног суда, сходно одредбама које важе за поступак у другом степену. Пред овим вијећем не може се одржати претрес.
3. Жалба на рјешење
[уреди]Допуштеност жалбе на рјешење
Члан 334.
(1) Против рјешења суда донесеног у првом степену, странке, бранилац и лица чија су права повријеђена могу изјавити жалбу увијек када у овом закону није изричито одређено да жалба није допуштенаа.
(2) Против рјешења донесеног у току истраге није допуштена жалба, ако овим законом није другачије одређено.
(3) Рјешења која се доносе ради припремања главног претреса и пресуде могу се побијати само у жалби на пресуду.
(4) Против рјешења Врховног суда жалба није допуштена, ако овим законом није другачије одређено.
Општи рок за изјављивање жалбе
Члан 335.
(1) Жалба се подноси суду који је донио рјешење.
(2) Ако овим законом није другачије одређено, жалба на рјешење подноси се у року од три дана од дана достављања рјешења.
Суспензивно дејство жалбе
Члан 336.
Ако у овом закону није другачије одређено, подношењем жалбе на рјешење одгађа се извршење рјешења против кога је изјављена жалба.
Одлучивање о жалби на рјешење
Члан 337.
(1) О жалби против рјешења првостепеног суда одлучује другостепени суд на сједници вијећа, ако овим законом није другачије одређено. О жалби против рјешења донесеног у првом степену пред Врховним судом одлучује вијеће у другом саставу.
(2) О жалби против рјешења судије за претходни поступак, односно судије за претходно саслушање одлучује вијеће истог суда из члана 24. став 5. овог закона, ако овим законом није другачије одређено.
(3) Одлучујући о жалби, суд може рјешењем одбацити жалбу као неблаговремену или као недозвољену, одбити жалбу као неосновану или уважити жалбу и рјешење преиначити или укинути и, по потреби, предмет упутити на поновно одлучивање.
Сходна примјена одредаба о жалби на првостепену пресуду
Члан 338.
На поступак по жалби на рјешење сходно ће се примјењивати одредбе чл. 307. и 309, члана 315. став 2, члана 317. став 1, чл. 320, 321. и 323. овог закона.
Сходна примјена одредаба овог закона и на друга рјешења
Члан 339.
Ако овим законом није другачије одређено, одредбе чл. 334. и 338. овог закона примијениће се сходно и на сва остала рјешења која се доносе по овом закону.
XXII ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛИЈЕКОВИ
[уреди]1. Понављање кривичног поступка
[уреди]Општа одредба
Члан 340.
Кривични поступак који је довршен правоснажном пресудом или правоснажним рјешењем може се на захтјев овлашћеног лица поновити само у случајевима и под условима предвиђеним у овом закону.
Неправо понављање кривичног поступка
Члан 341.
(1) Правоснажна пресуда може се преиначити и без понављања кривичног поступка ако је у двјема пресудама или у више пресуда против истог осуђеног правоснажно изречено више казни, а нису примијењене одредбе о одмјеравању јединствене казне за дјела у стицају.
(2) У случају из става 1. овог члана суд ће овом пресудом преиначити раније пресуде у погледу одлука о казни и изрећи јединствену казну. За доношење нове пресуде надлежан је првостепени суд који је судио у ствари у којој је изречена најстрожа врста казне, а код истоврсних казни – суд који је изрекао највећу казну, а ако су казне једнаке – суд који је посљедњи изрекао казну.
(3) Нову пресуду доноси суд на сједници вијећа на приједлог тужиоца или осуђеног, односно браниоца, а по саслушању противне странке и браниоца.
(4) Ако су у случају из става 1. овог члана приликом изрицања казне узете у обзир и пресуде других судова, овјерени препис нове правоснажне пресуде доставиће се и тим судовима.
Настављање кривичног поступка и понављање поступка завршеног правоснажним рјешењем
Члан 342.
(1) Ако је кривични поступак рјешењем правоснажно обустављен или је пресудом оптужба правоснажно одбијена зато што није било потребног одобрења, поступак ће се на захтјев тужиоца наставити чим престану разлози због којих су донесене наведене одлуке.
(2) Ако је ван случајева наведених у ставу 1. овог члана кривични поступак правоснажно обустављен прије почетка главног претреса, на захтјев тужиоца може се дозволити понављање кривичног поступка ако се поднесу нови докази на основу којих се суд може увјерити да су се стекли услови за поновно покретање кривичног поступка.
(3) Кривични поступак правоснажно обустављен до почетка главног претреса може се поновити када је тужилац одустао од гоњења, ако се докаже да је до одустанка дошло усљед кривичног дјела злоупотребе службеног положаја тужиоца. У погледу доказивања кривичног дјела тужиоца, примјењиваће се одредбе члана 343. став 2. овог закона.
Понављање поступка у корист осуђеног
Члан 343.
(1) Кривични поступак завршен правоснажном пресудом може се поновити у корист осуђеног ако:
а) се докаже да је пресуда заснована на лажној исправи или на лажном исказу свједока, вјештака или тумача,
б) се докаже да је до пресуде дошло усљед кривичног дјела судије, тужиоца или лица које је вршило истражне радње,
в) се изнесу нове чињенице или се поднесу нови докази који и поред дужне пажње и опреза нису могли бити изнесени на главном претресу, а који су сами за себе или у вези са ранијим доказима подобни да утичу на ослобађење лица које је било осуђено или на његову осуду по блажем Кривичном закону,
г) је неком лицу за исто кривично дјело више пута суђено или ако је више лица осуђено за кривично дјело које је могло учинити само једно лице или неко од њих,
д) се у случају осуде за продужено кривично дјело или за друго кривично дјело које по закону обухвата више истоврсних или више разноврсних радњи изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који указују да осуђени није учинио радњу која је обухваћена дјелом из осуде, а постојање ових чињеница би било од битног утицаја на одмјеравање казне,
ђ) Уставни суд Босне и Херцеговине, Дом за људска права или Европски суд за људска права или Уставни суд Републике Српске утврди да су у току поступка кршена људска права и основне слободе и ако је пресуда заснована на том кршењу и
е) је одлуком Уставног суда Републике Српске или Уставног суда Босне и Херцеговине престао да важи закон или други пропис на основу којег је била донесена правоснажна осуђујућа пресуда.
(2) У случајевима из става 1. т. а) и б) овог члана мора се правоснажном пресудом доказати да су наведена лица проглашена кривим за односна кривична дјела. Ако се поступак против ових лица не може спровести због тога што су умрла или што постоје околности које искључују кривично гоњење, чињенице из става 1. т. а) и б) овог члана могу се утврдити и другим доказима.
Понављање поступка на штету оптуженог
Члан 344.
(1) Кривични поступак може се поновити на штету оптуженог ако је пресуда којом се оптужба одбија донесена због одустанка тужиоца од оптужбе, а докаже се да је до овог одустанка дошло усљед кривичног дјела против службене или друге дужности тужиоца.
(2) У случају из става 1. овог члана примјењује се одредба члана 343. став 2. овог закона.
Лица овлашћена за подношење захтјева
Члан 345.
(1) Захтјев за понављање кривичног поступка могу поднијети странке и бранилац, а послије смрти осуђеног, захтјев у његову корист могу поднијети тужилац и лица наведена у члану 307. став 2. овог закона.
(2) Захтјев за понављање кривичног поступка у корист осуђеног може се поднијети и након што је осуђени издржао казну и без обзира на застарјелост, амнестију или помиловање.
(3) Ако суд сазна да постоји разлог за понављање кривичног поступка, обавијестиће о томе осуђеног, односно лице које је овлашћено да у корист осуђеног поднесе захтјев.
Поступање по захтјеву
Члан 346.
(1) О захтјеву за понављање кривичног поступка одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона суда који је у ранијем поступку судио у првом степену.
(2) У захтјеву се мора навести по ком се законском основу тражи понављање и којим се доказима поткрепљују чињенице на којима се захтјев заснива. Ако захтјев не садржи ове податке, суд ће позвати подносиоца да у одређеном року захтјев допуни.
(3) Приликом рјешавања о захтјеву у вијећу неће учествовати судија који је учествовао у доношењу пресуде у ранијем поступку.
Одлучивање о захтјеву
Члан 347.
(1) Суд ће рјешењем захтјев одбацити ако на основу захтјева и списа ранијег поступка утврди да је захтјев поднијело неовлашћено лице или да нема законских услова за понављање поступка, или да су чињенице и докази на којима се захтјев заснива већ били изнесени у ранијем захтјеву за понављање поступка који је одбијен правоснажним рјешењем суда, или да чињенице и докази очигледно нису подобни да се на основу њих дозволи понављање или да подносилац захтјева није поступио по члану 346. став 2. овог закона.
(2) Ако суд не одбаци захтјев, доставиће се препис захтјева противној страни која има право да у року од осам дана одговори на захтјев. Када суду стигне одговор на захтјев или када истекне рок за давање одговора, предсједник вијећа одредиће да се извиде чињенице и прибаве докази на које се позива у захтјеву и у одговору на захтјев.
(3) Послије спроведених извиђаја суд ће рјешењем одмах одлучити о захтјеву за понављање поступка на начин из члана 348. став 1. овог закона.
Дозвола за понављање поступка
Члан 348.
(1) Суд ће, ако не одреди да се извиђај допуни, на основу резултата извиђаја захтјев уважити и дозволити понављање кривичног поступка или ће захтјев одбити, ако нови докази нису подобни да доведу до понављања кривичног поступка.
(2) Ако суд нађе да разлози због којих је дозволио понављање поступка у корист оптуженог постоје и за неког од саоптужених који није поднио захтјев за понављање поступка, поступиће по службеној дужности као да такав захтјев постоји.
(3) У рјешењу којим се дозвољава понављање кривичног поступка суд ће одлучити да се одмах одреди нови главни претрес.
(4) Ако је захтјев за понављање кривичног поступка поднесен у корист осуђеног, а суд сматра, с обзиром на поднесене доказе, да осуђени може у поновљеном поступку бити осуђен на такву казну да би се урачунавањем већ издржане казне могао пустити на слободу или да може бити ослобођен од оптужбе или да оптужба може бити одбијена - одредиће да се извршење пресуде одгођи, односно прекине.
(5) Када рјешење којим се допушта понављање кривичног поступка постане правоснажно, прекинуће се извршење казне, али суд може, на приједлог тужиоца, одредити притвор ако постоје услови из члана 197. овог закона.
Правила поновљеног поступка
Члан 349.
(1) На нови поступак, који се води на основу рјешења којим је дозвољено понављање кривичног поступка, важе исте одредбе као и за ранији поступак. У новом поступку суд није везан за рјешења донесена у ранијем поступку.
(2) Ако се нови поступак обустави до почетка главног претреса - суд ће рјешењем о обустављању поступка укинути и ранију пресуду.
(3) Када суд у новом поступку донесе пресуду, изрећи ће да се ранија пресуда дјелимично или у цијелости ставља ван снаге или да се оставља на снази. У казну коју одреди новом пресудом суд ће оптуженом урачунати издржану казну, а ако је понављање одређено само за неко од дјела за које је оптужени био осуђен - суд ће изрећи нову јединствену казну.
(4) Суд је у новом поступку везан забраном прописаном у члану 321. овог закона.
2. Захтјев за заштиту законитости
[уреди]Услови за подношење захтјева
Члан 350.
(1) Против правоснажне пресуде може се поднијети захтјев за заштиту законитости у сљедећим случајевима:
a) због повреде Кривичног закона и
б) због повреде одредаба кривичног поступка из члана 311. став 1. тачка г) овог закона.
(2) Захтјев за заштиту законитости није могуће уложити ако:
а) није изјављена жалба и
б) повреде из става 1. овог члана нису биле изнесене у жалби на првостепену пресуду, осим ако су почињене у жалбеном поступку.
(3) Захтјев за заштиту законитости није могуће уложити против пресуде Врховног суда донесене у трећем степену.
Овлашћена лица и рок за подношење захтјева
Члан 351.
(1) Захтјев за заштиту законитости могу поднијети тужилац, осуђени и бранилац. Након смрти осуђеног, захтјев за заштиту законитости могу у његову корист поднијети лица из члана 307. став 2. овог закона.
(2) Тужилац може поднијети захтјев за заштиту законитости, на штету осуђеног, али и у његову корист.
(3) Захтјев за заштиту законитости подноси се у року од три мјесеца од дана пријема правоснажне пресуде.
Подношење захтјева
Члан 352.
(1) Захтјев за заштиту законитости подноси се Врховном суду посредством суда који је донио пресуду у првом степену.
(2) Судија, односно предсједник вијећа првостепеног суда одбациће рјешењем захтјев за заштиту законитости ако:
а) је поднесен против пресуде суда из члана 350. ст. 2. и 3. овог закона,
б) је уложен од неовлашћеног лица из члана 351. став 1. овог закона и
в) је поднесен неблаговремено у складу са чланом 351. став 3. овог закона.
(3) Против овог рјешења допуштена је жалба Врховном суду.
Одговор по захтјеву и судија извјестилац
Члан 353.
(1) Врховни суд ће рјешењем одбацити захтјев за заштиту законитости ако постоје разлози из члана 352. став 2. овог закона, а ако га не одбаци, захтјев ће доставити противној странци и браниоцу, који могу у року од 15 дана од пријема захтјева поднијети одговор на захтјев. Тужиоцу ће се доставити примјерак захтјева са списима предмета.
(2) Прије одлучивања о захтјеву судија извјестилац може по потреби прибавити извјештај о истакнутим повредама закона.
(3) С обзиром на садржај захтјева, вијеће Врховног суда може одредити да се одгоди или прекине извршење правоснажне пресуде.
Границе испитивања захтјева
Члан 354.
(1) Приликом одлучивања о захтјеву за заштиту законитости Врховни суд ће се ограничити само на испитивање оних повреда закона на које се позива подносилац захтјева.
(2) Ако Врховни суд утврди да разлози због којих је донио одлуку у корист осуђеног постоје и за којег од саосуђених у погледу којег није подигнут захтјев за заштиту законитости, поступиће по службеној дужности као да такав захтјев постоји.
(3) Ако је захтјев за заштиту законитости уложен у корист осуђеног, Врховни суд је при доношењу одлуке везан забраном прописаном у члану 321. овог закона.
Одбијање захтјева
Члан 355.
Врховни суд ће одбити пресудом захтјев за заштиту законитости ако утврди да не постоје повреде закона на које се позива подносилац захтјева.
Уважавање захтјева
Члан 356.
(1) Ако Врховни суд утврди да је захтјев за заштиту законитости основан, донијеће пресуду којом ће се с обзиром на природу повреде: преиначити правоснажна пресуда или у цијелости или дјелимично укинути првостепена и другостепена пресуда или само другостепена пресуда и предмет вратити на ново одлучивање или ће се ограничити само на то да утврди повреду закона.
(2) Ако је захтјев за заштиту законитости уложен на штету осуђеног, а Врховни суд утврди да је основан, утврдиће само да постоји повреда закона, не дирајући у правоснажну пресуду.
Поступак након укидања правоснажне пресуде
Члан 357.
(1) Ако је правоснажна пресуда укинута и предмет враћен на ново одлучивање, за основу ће се узети ранија оптужница или онај њен дио који се односи на укинути дио пресуде.
(2) Суд је дужан да изведе све процесне радње и расправи питања на која му је указано.
(3) Приликом доношења нове одлуке суд је везан забраном прописаном у члану 321. овог закона.
Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Српске“, број 53/12