Закон о измјенама и допунама Закона о Уставном суду Републике Српске (2004)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Овај пропис је престао да важи!


Former COA Republika Srpska.svg


ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА

ЗАКОНА О УСТАВНОМ СУДУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ


Члан 1.

У Закону о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 29/94 и 23/98) члан 2. мијења се и гласи:

„У остваривању својих, Уставом утврђених надлежности, Суд прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости, обавјештава највише уставне органе Републике о стању и проблемима у тој области и даје им мишљења и приједлоге за доношење закона и предузимање других мјера, ради обезбјеђења уставности и законитости и заштите виталних националних интереса конститутивних народа и Осталих, остваривања и заштите слобода и права грађана, органа и организација.“

Члан 2.

У члану 4. став 2. послије ријечи „Судом“ додаје се ријеч „приједлогом“, иза тачке 2. додаје се нова тачка 3, која гласи: „Вијеће народа о питањима из оквира Уставом утврђених надлежности.“ Досадашње тачке 3. и 4. постају тачке 4. и 5. У досадашњој тачки 5. која постаје тачка 6. бришу се ријечи „јавни“ и „јавног“. Досадашња тачка 6. се брише.

Члан 3.

У члану 9. ријеч „шест“ замјењује се ријечју „осам“ и додају нови ставови 2., 3., 4. и 5. који гласе:

„Вијеће за заштиту виталног интереса (у даљем тексту: Вијеће) састоји се од седам чланова, два из сваког конститутивног народа и један члан из реда Осталих. Чланове Вијећа именује Суд. Организација и начин рада Вијећа уређује се Пословником о раду Уставног суда Републике Српске. Мандат члана Вијећа престаје престанком дужности судије овог Суда. Вијећем предсједава предсједавајући Вијећа, којег бирају чланови Вијећа из свог састава, тако да је у сваком новом предмету одлучивања, предсједавајући Вијећа из другог конститутивног народа или из реда Осталих.“

Члан 4.

У члану 13. став 2. се замјењује новим ставом, који гласи:

„Суд има два потпредједника, који су из реда других народа у односу на предсједника Суда. Потпредсједнике бира Суд на период од четири године и могу бити бирани највише два пута узастопно.“

Иза става 2. додаје се став 3. који гласи:

„Предсједник суда одређује који ће га потпредсједник замијенити у случају његове одсутности или спријечености, што се уређује Пословником о раду Суда.“

Члан 5.

У члану 14. став 1. послије ријечи: „предлаже да Суд поново размотри донијету одлуку“ додају се ријечи: „учествује у раду Вијећа, ако је његов члан“.

Члан 6.

У члану 15. додаје се став 5. који гласи:

„Судији престаје функција кад наврши 70 година живота.“

Члан 7.

У члану 16. став 3. послије ријечи: „Народна скупштина“ додају се ријечи: „и Вијеће народа“.

Члан 8.

У члану 20. став 2. послије ријечи: „закључку Суда“ додају се ријечи: „односно Вијећа“.

Члан 9.

У члану 21. додају се ставови 2. и 3. који гласе:

„О питањима заштите виталних националних интереса утврђених Амандманом ЛXXВИИ на Устав Републике Српске, Вијеће одлучује двотрећинском већином. У случају да процедуру која се односи на витални национални интерес покрене двотрећинска већина једног од клубова, потребан је глас најмање двојице судија да би Суд одлучио да се ради о виталном интересу.“

Члан 10.

У члану 38. став 1. послије ријечи „иницијативу“ додају се ријечи: „за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости“.

Члан 11.

У члану 39. додају се ставови 2. и 3. који гласе:

„Рјешење о покретању поступка доставља се доносиоцу општег акта и одређује му се рок за достављање одговора. Рјешење о покретању поступка доставља се и подносиоцу иницијативе.“

Члан 12.

У члану 41. иза става 4. додаје се став 5. који гласи:

„Када се иницијативом оспорава уставност и законитост општег акта, односно појединих његових одредаба о којима је Суд већ заузео став или када је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд одлучује без доношења рјешења о покретању поступка.“

Члан 13.

Иза члана 44. додаје се нови наслов који гласи:

„4а Поступак за рјешавање сукоба надлежности.“

Члан 14.

У члану 57. додаје се став 5. који гласи:

„Суд је дужан, да након завршене јавне расправе, донесе у року од 30 дана коначну одлуку о предмету спора.“

Члан 15.

У члану 58. тачке 1. и 2. мијењају се и гласе:

„1. ако у току поступка закон, други пропис и општи акт престане да важи, ако се усагласи са Уставом, односно ако се други пропис и општи акт усагласи са законом, а Суд није оцијенио да треба донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности, односно незаконитости;
2. ако је у току поступка повучен приједлог или се одустало од иницијативе за оцјењивање уставности, односно законитости општег акта, а Суд не нађе основа да по сопственој иницијативи настави поступак.“

Члан 16.

У члану 59. додаје се став 2. који гласи:

„Ако у току поступка Суд оцијени да су разлози обуставе усљед измијењених околности престали, укинуће мјеру обуставе извршења појединачног акта, односно радње.“

Члан 17.

У члану 60. став 1. послије ријечи „Суд“ додају се ријечи: „односно Вијеће“.

Члан 18.

У члану 61. додаје се став 2. који гласи:

„Вијеће о виталном интересу одлучује доношењем одлуке.“

Члан 19.

У члану 62. став 1. тачка 5. послије ријечи „односно“ додају се ријечи „не прихвата“. Иза тачке 6. додаје се став 2. који гласи:

„Вијеће рјешењем у року од 7 дана одлучује о прихватљивости захтјева за заштиту виталног националног интереса.“

Члан 20.

Иза члана 62. додају се чланови 62а. и 62б. који гласе:

„Члан 62а.

На писани и образложени захтјев судије извјестиоца, предсједник Суда може ставити на дневни ред сједнице преиспитивање одлуке или рјешења, ако се дошло до нових сазнања од интереса за заштиту уставности и законитости, све док одлука, односно рјешење не буду отпремљени из Суда.

Члан 62б.

Ако се утврди да став Суда, изражен у нацрту одлуке, односно рјешења одступа од раније заузетог става о истовјетном питању, доношење одлуке, односно рјешења ће се одложити и заказати посебна сједница, на којој ће се размотрити раније заузети став и донијети одлука, односно рјешење.

Ако је одлука, односно рјешење донесено, а није достављено учесницима у поступку, нити објављено, а утврде се чињенице из става 1. овог члана, предсједник Суда може, прије потписивања предложити Суду преиспитивање заузетог става.“

Члан 21.

Иза члана 71. додаје се ново поглавље које гласи:

„V Услови и средства за рад суда.“

Члан 22.

Иза члана 71. додају се чланови 71а, 71б, и 71в. који гласе:

„Члан 71а.

Средства за рад Суда обезбјеђују се у Буџету Републике Српске.

Члан 71б.

Предсједник Суда је наредбодавац за утрошак средстава за рад Суда и службе Суда, с тим да та овлаштења може пренијети на секретара Суда.

Члан 71в.

Суд посебним актом утврђује плате и друге накнаде за предсједника, судије и постављена лица. Суд доноси акт којим се уређују плате и друге накнаде запослених у Суду. Плате и друге накнаде из става 1. и 2. овог члана се утврђују у износима који су одређени Буџетом Републике Српске за текућу годину.“

Члан 23.

Досадашње поглавље V постаје поглавље VI.

Члан 24.

Предсједнику и судији који су изабрани до ступања на снагу овог закона, мандат не може бити краћи од пет година, рачунајући од дана ступања на дужност, без обзира на услове из члана 6. овог закона.

Члан 25.

У члану 74. ријечи „наредног дана“ замјењују се ријечима „осмог дана“.

Члан 26.

Овлашћује се Законодавно-правни одбор Народне скупштине Републике Српске, да утврди пречишћен текст Закона о Уставном суду Републике Српске.

Члан 27.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-783/04
Датум: 20. октобар 2004. године


Предсједник
Народне скупштине
Душан Стојичић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 97/04