Закон о електронском документу Републике Српске (2008)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Овај пропис је престао да важи!


Seal of the Republika Srpska.svg


ЗАКОН О ЕЛЕКТРОНСКОМ ДОКУМЕНТУ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 1.

(1) Овим законом уређује се право републичких органа управе, органа локалне самоуправе, привредних друштава, установа и других правних и физичких лица на употребу електронског документа у пословним радњама и дјелатностима, те у поступцима који се воде пред надлежним органима у управном поступку у којима се електронска опрема и програми могу примјењивати у изради, преносу, пријему и чувању информација у електронском облику, правна ваљаност електронског документа, те употреба и промет електронског документа.

(2) Одредбе овога закона не примјењују се у оним случајевима гдје се другим законима прописује употреба документа на папиру.

Члан 2.

(1) Републички органи управе, органи локалне самоуправе, привредна друштва, установе и друга правна и физичка лица својом слободно израженом вољом прихватају употребу и промет електронског документа за своје потребе као и за потребе пословних односа и других односа са другима.

(2) Органи и друга правна и физичка лица из става 1. овог члана који су прихватили употребу и промет електронског документа не могу одбити електронски документ само због тога што је сачињен, кориштен и стављен у промет у електронском облику.

Члан 3.

Поједини изрази који се користе у овом закону имају сљедеће значење:

а) електронски документ – једнообразно повезан цјеловит скуп података који су електронски обликовани (израђени помоћу рачунара и других електронских уређаја), послани, примљени или сачувани на електронском, магнетном, оптичком или другом медију, и који садржи особине којима се утврђује аутор, утврђује вјеродостојност садржаја, те доказује вријеме када је документ сачињен. Садржај електронског документа укључује све облике писаног текста, податке, слике, цртеже, карте, тон, музику и говор,
б) документациона особина – обавезни скуп података, попут електронског потписа, времена израде, назива аутора и других, који се уграђују у електронски документ ради задржавања вјеродостојности, цјеловитости и ваљаности кроз период утврђен законом и другим прописима,
в) електронски потпис – скуп података у електронском облику који су придружени или су логички повезани са другим подацима у електронском облику и који служе за идентификацију потписника и аутентичност потписаног електронског документа,
г) аутор – републички органи управе, органи локалне самоуправе, привредна друштва, установе и друга правна и физичка лица која примјеном електронских средстава (уређаји и програми) израђују, обликују и потписују електронски документ квалификованим електронским потписом,
д) пошиљалац – републички органи управе, органи локалне самоуправе, привредна друштва, установе и друга правна и физичка лица која шаљу или у име којих се примаоцу шаље електронски документ, не укључујући информационог посредника,
ђ) прималац – републички органи управе, органи локалне самоуправе, привредна друштва, установе и друга правна и физичка лица којима је упућен електронски документ, не укључујући информационог посредника,
е) документациони циклус – промет електронског документа од израде до архивирања, укључујући радње израде, слања, примања и чувања са поступцима уношења и овјере података којима се потврђује аутор, пошиљалац, прималац, вријеме слања и вријеме пријема, вјеродостојност и цјеловитост електронског документа,
ж) информациони механизам – информационо-комуникациони механизам као скуп програма, информатичких и телекомуникационих уређаја, метода и поступака примијењених у поступцима израде, слања, примања, провјере и чувања електронских докумената,
з) радник информационог механизма – физичко лице које директно ради у информационом механизму у поступцима руковања електронским документом,
и) информациони посредник – правно или физичко лице које у име других обавља слање, пријем, пренос и чување електронског документа,
ј) електронска архива – скуп електронских докумената уређених у документационе цјелине у складу са законом и другим прописима којима се уређују поступци чувања и архивирања докумената и
к) надлежни органи у управном поступку – републички органи, органи јединица локалне самоуправе, правна и физичка лица са јавним овлашћењима на која су пренесена јавна овлашћења.

II ЕЛЕКТРОНСКИ ДОКУМЕНТ[уреди]

Члан 4.

Електронски документ мора у свим радњама укљученим у документациони циклус осигурати једнообразно обиљежје којим се недвосмислено утврђује појединачни електронски документ и аутор електронског документа, информациона цјеловитост и неповредивост електронског документа, приступ садржају електронског документа кроз цијело вријеме документационог циклуса и облик записа који омогућава читање садржаја.

Члан 5.

Грађа електронског документа састоји се обавезно од:

а) општег дијела који чини садржај − информације у електронском облику документа, укључујући и наслов примаоца ако је електронски документ намијењен слању именованом примаоцу и
б) посебног дјела који чине један или више уграђених електронских потписа и подаци о времену настајања и завршетка израде електронског документа, као и друге документационе особине настале приликом његове израде.

Члан 6.

(1) Електронски документ у процесима приказивања садржаја, као и у току руковања садржајима уграђеним у електронски документ садржи обавезно унутрашњи и вањски образац приказа.

(2) Унутрашњи образац приказа састоји се од техничко-програмског обрасца записивања садржаја у електронском облику на медиј који задржава или просљеђује електронски документ.

(3) Вањски образац састоји се од визуелног и разумљивог приказа садржаја електронског документа на уређају за визуелни приказ рачунарских или других електронских уређаја, на папиру или другом материјалном предмету произведене из записа у електронском облику на медију из става 2. овог члана.

Члан 7.

Електронски документ има правну ваљаност као и документ на папиру ако је израђен, послан, примљен, чуван и архивиран примјеном расположиве информационе технологије, и испуњава услове из чл. 4, 5. и 6. овог закона.

Члан 8.

(1) Сваки појединачни примјерак електронског документа који је потписан електронским потписом сматра се у смислу овог закона изворником.

(2) Електронски документ не може имати копију у електронском облику.

(3) Ако исто лице изради два или више документа са истим садржајем, од којих је један примјерак израђен у електронском облику а други израђен на папиру, ти се документи сматрају независним и у тим случајевима документ израђен на папиру не сматра се копијом електронског документа.

Члан 9.

(1) Копија електронског документа на папиру израђује се овјером исписа вањског обрасца приказа електронског документа на папиру уз примјену поступака предвиђених законом и другим прописима.

(2) Овјеру исписа вањског обрасца приказа електронског документа на папиру у поступцима које воде надлежни органи у управном поступку у оквиру своје надлежности обављају овлаштена лица у тим органима, а у свим осталим случајевима овјеру исписа електонског документа на папиру обавља нотар.

(3) Испис вањског обрасца приказа електронског документа на папиру који се овјерава као копија електронског документа мора обавезно садржавати ознаку да је ријеч о копији одговарајућег електронског документа.

Члан 10.

(1) Изворни електронски документ као и његова копија на папиру израђени су у складу са чланом 9. овога закона, имају исту правну снагу и могу се равноправно користити у свим радњама за које се тражи употреба документа у изворном облику или у облику овјерене копије.

(2) За све радње у којима се законом или другим прописима изричито тражи нотарска овјера документа на папиру не може се достављати електронски документ или његова копија на папиру.

(3) Када се у књиговодственим пословима примјењује електронски документ у складу са одредбама овог закона, послови књиговодства и ревизије могу се у потпуности базирати на употреби електронског документа ако посебним прописима није другачије одређено.

Члан 11.

(1) У поступцима који се воде пред надлежним органима у управном поступку и арбитражама, као доказ могу се користити и електронски документи.

(2) Приликом оцјене исправности електронског документа морају се узети у обзир појединости о њеној изради, преносу, чувању, вјеродостојности и непромјенљивости.

III УПОТРЕБА И ПРОМЕТ ЕЛЕКТРОНСКОГ ДОКУМЕНТА[уреди]

Члан 12.

(1) Употреба електронског документа обавља се у складу са одредбама овог закона.

(2) Употреба електронског документа не може ниједној страни укљученој у послове размјене електронског документа ограничавати пословање или је доводити у неравноправан положај.

(3) У радњама при употреби и промету електронског документа може се користити било која доступна и употребљива информационо-комуникациона технологија, ако законом или другим прописима није изричито одређено која се технологија мора примјењивати.

(4) Информациони механизам који се примјењује у радњама са електронским документом мора имати одговарајућу заштиту личних података у складу са одредбама закона и других прописа који уређују заштиту личних података.

(5) За сваки електронски документ мора у свим радњама са електронским документом постојати могућност провјере њене вјеродостојности, изворности и непромјенљивости.

Члан 13.

(1) Свака радња са електронским документом унутар документационог циклуса мора се означити јединственом ознаком и особинама које се морају уградити у електронски документ.

(2) Радња из става 1. овог члана мора осигурати директну повезаност претходне и сљедеће радње са електронским документом.

Члан 14.

(1) Електронски документ израђује се електронским механизмом припреме, обликовања и чувања информационих садржаја у електронски запис.

(2) Електронске документе у радњама њихове израде које чине основ за радње које су у вези са њиховим слањем и чувањем, потписују се електронским потписом аутора електронског документа или лица које је аутор за то овластио.

Члан 15.

Електронски документ сматра се посланим када је лично послан од пошиљаоца, или послан од лица које је пошиљалац овластио за радње слања, или отпремљена од информационог механизма пошиљаоца, односно информационог механизма лица које је пошиљалац овластио за те послове.

Члан 16.

(1) Електронски документ сматра се примљеним када је лично примљен од примаоца, или примљен од лица које је прималац овластио за радње пријема, или примљен од информационог механизма примаоца, односно информационог механизма лица које је прималац овластио за те послове.

(2) У случајевима када се тражи потврда пријема електронског документа, прималац мора потврдити пријем у року утврђеним претходним захтјевом пошиљаоца о обавијести пријема.

(3) Потврду пријема прималац мора извршити прописаном радњом којом у материјалном облику потврђује пријем електронског документа, укључујући и аутоматизоване механизме потврђивања пријема.

(4) Ако у времену одређеном од пошиљаоца није примљена потврда пријема посланог електронског документа, пошиљалац је дужан да обавијести примаоца да није примио потврду пријема посланог електронског документа.

(5) Ако ни по истеку времена утврђеног у ставу 4. овог члана, пошиљалац не прими од примаоца потврду о пријему посланог електронског документа из става 2. овог члана, сматра се да такав електронски документ није послан.

(6) Након што пошиљалац од примаоца посланог електронског документа из става 2. овога члана прими потврду о пријему, такав се електронски документ сматра примљен од примаоца.

(7) Прималац у садржај потврде о пријему електронског документа уноси и обавијести о усклађености примљеног електронског документа са техничким захтјевима које су пошиљалац и прималац споразумно прихватили.

(8) Одредбе садржане у ст 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. и 8. овог члана односе се искључиво на радње слања и пријема електронског документа и не уређују садржај и друге околности настале слањем и пријемом електронског документа.

Члан 17.

(1) Вријеме отпреме електронског документа је вријеме када је електронски документ изашао из информационог механизма пошиљаоца те ушао у информациони механизам који није под контролом пошиљаоца, или лица које ради по овлаштењу пошиљаоца.

(2) Вријеме пријема електронског документа је вријеме када је електронски документ ушао у информациони механизам примаоца, или информациони механизам лица које ради по овлаштењу примаоца.

(3) У случајевима када се тражи потврда пријема електронског документа, вријеме пријема је вријеме када је прималац послао потврду пријема електронског документа.

(4) Вријеме пријема и отпреме уписује се у посебни дио грађе електронског документа и није допуштено мијењање стварног времена пријема и отпреме електронског документа.

Члан 18.

(1) Употреба електронског документа сматра се ваљаним ако су испуњени услови да електронски документ садржи податке о аутору, пошиљаоцу и примаоцу, те податке о времену слања и пријема; да електронски документ кроз цијели документациони циклус садржи исти унутрашњи и вањски образац који је обликован при њеној изради и који мора остати непромијењен кроз било које радње у поступцима његовог слања и употребе; да је електронски документ у било којем тренутку доступан и читљив овлаштеним физичким и правним лицима.

(2) Посебности употребе електронског документа у односу на опис грађе, односно обрасца приказа уређују се законима и другим прописима којима се уређује пословна документација унутар појединачних дјелатности.

Члан 19.

(1) Електронски документ чува се изворно у информационом механизму или на медијима који омогућавају трајност електронског документа за утврђено вријеме чувања, и чине електронску архиву.

(2) Електронска архива мора осигурати:

а) да се електронски документ чува у облику у којем је израђен, послан, примљен и похрањен и који материјално не мијења информацију, односно садржај исправа,
б) да је електронски документ у читљивом облику за цијело вријеме чувања доступан лицима која имају право приступа тим документима,
в) да се чувају подаци о електронским потписима којима су електронски документи потписани, као и подаци за овјеру тих електронских потписа,
г) да је електронски документ архивиран у таквом облику и помоћу такве технологије и поступака који уз уграђене електронске потписе пружају разумну гаранцију за њихову вјеродостојност и цјеловитост за цијело вријеме чувања,
д) да је за сваки електронски документ могуће вјеродостојно утврдити поријекло, аутора, вријеме, начин и облик у којем је примљен у архиву на чување,
ђ) да је електронски документ архивиран у таквом облику и помоћу такве технологије и поступака који пружају разумну гаранцију да не могу бити мијењане и да се не могу неовлаштено брисати,
е) да поступци одржавања и замјене медија за архивирање електронског документа не нарушавају цјеловитост и неповредивост електронског документа и
ж) да се електронски документ може сигурно, поуздано и вјеродостојно чувати у роковима утврђеним законом или другим прописима којима се уређују обавезе чувања одговарајућих докумената на папиру.

(3) Правно и физичко лице којем је законом или другим прописима утврђена обавеза чувања документа у изворном облику дужно је да чува електронски документ у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана.

Члан 20.

(1) Физичка и правна лица чување електронског документа у изворном облику могу повјерити информационом посреднику.

(2) Информациони посредник повјерене послове спроводи у складу са овим законом, законима и другим прописима којима се уређују поступци чувања докумената, као и у складу са поступцима договореним са физичким или правним лицем за које изводи послове архивирања електронског документа.

(3) Правила, услови и специфичности архивирања електронског документа уређују се законима и другим прописима којима је регулисано чување појединачних докумената.

Члан 21.

(1) Информациони посредник у смислу овога закона овлаштен је по захтјеву физичких и правних лица која учествују у употреби и промету електронског документа да спроводи било коју радњу у документационом циклусу.

(2) Информациони посредник не одговара за материјални садржај електронског документа за које по овлаштењу физичког или правног лица које учествује у употреби и промету електронског документа спроводи радње у вези са прометом, пријемом и чувањем електронског документа.

Члан 22.

(1) За све радње са електронским документом морају се примјењивати одговарајући технолошки поступци и опрема који омогућавају заштиту поступака и електронског документа.

(2) У поступцима у којима се користи информациона опрема и комуникациони механизам информационог посредника, заштиту поступака и електронског документа дужан је да осигура информациони посредник.

Члан 23.

(1) Електронски документ у чијем се саставу налазе подаци који се сматрају тајном, предмет су посебног поступања у складу са законима и другим прописима којима се уређује поступање са тајним подацима.

(2) Републички органи управе, органи локалне самоуправе, привредна друштва, установе и друга правна и физичка лица дужна су да при употреби и промету електронског документа из става 1. овог члана поступају на начин који осигурава физичко-техничку заштиту таквих исправа.

(3) Органи и правна и физичка лица из става 2. овог члана који директно размјењују електронски документ са ограниченом употребом садржаја, те информациони посредници када спроводе радње са таквим документима, дужни су да осигурају организационе поступке и техничку опрему којима се штити приступ садржајима тим документима као и њихова физичка заштита.

Члан 24.

Управни надзор над примјеном овог закона врши Министарство науке и технологије Републике Српске (у даљем тексту: Министарство), а стручни надзор врши Јавна установа Агенција за информационо друштво Републике Српске.

IV КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 25.

(1) Новчаном казном од 1.000,00 до 15.000,00 КМ казниће се за прекршај правно лице које противно одредбама овога закона:

а) онемогући или спријечи провјеру вјеродостојности, изворности и непромјенљивости електронског документа (члан 12. став 5),
б) мијења стварно вријеме слања електронског документа (члан 17. став 4) и
в) мијења стварно вријеме пријема електронског документа (члан 17. став 4).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, републичком органу управе и органу локалне самоуправе новчаном казном од 1.000,00 до 3.000,00 КМ.

(3) За прекршај из става 1. овога члана казниће се физичко лице новчаном казном од 500,00 до 1.500,00 КМ.

Члан 26.

(1) Новчаном казном 1.000,00 до 10.000,00 КМ казниће се за прекршај правно лице које:

а) одбије употребу или промет електронског документа и ако је претходно својом вољом прихватило употребу и промет електронског документа (члан 2. став 2),
б) употребом електронског документа доведе друго физичко и правно лице у неравноправан положај у пословима размјене електронског документа (члан 12. став 2) и
в) у пословању са електронским документом не примјењује информациони механизам са одговарајућом заштитом личних података у складу са одредбама закона који уређује заштиту личних података (члан 12. став 4).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, републичком органу управе и органу локалне самоуправе новчаном казном од 1.000,00 до 2.000,00 КМ.

(3) За прекршај из става 1. овога члана казниће се физичко лице новчаном казном од 500,00 до 1.000,00 КМ.

Члан 27.

(1) Новчаном казном од 1.000,00 до 8.000,00 КМ казниће се за прекршај правно лице које:

а) не потврди пријем електронског документа у складу са претходним захтјевом пошиљаоца о обавијести пријема (члан 16. став 2),
б) при употреби електронског документа не испуњава основне услове ваљане употребе електронског документа (члан 18. став 1),
в) при чувању електронског документа не поступа у складу са чланом 29. овог закона и
г) при употреби и промету електронског документа у чијем се садржају налазе подаци који се сматрају тајном не примјењују поступке и техничку опрему којима се штити приступ садржајима тих исправа као и њихова физичка заштита (члан 23).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, републичком органу управе и органу локалне самоуправе новчаном казном од 1.000,00 до 1.500,00 КМ.

(3) За прекршај из става 1. овога члана казниће се физичко лице новчаном казном од 500,00 до 800,00 КМ.

Члан 28.

Ступањем на снагу овог закона престају да важе одредбе Закона о електронском пословању и електронском потпису Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 36/02) које се односе на електронски документ (чл. 5, 7, 8, 13. и 14).

Члан 29.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 01-1748/08
Датум: 06. новембар 2008. године


Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 110/08